Kome smetaju roditelji streljane dece u školi „Vladislav Ribnikar“? (FOTO)

Autorka: Dr Slavica Plavšić

Očekivano je i logično da se u Školski odbor izabere i predstavnik roditelja streljane dece, u masakru koji se dogodio u ovoj školi 3. maja, kada je streljano devetoro dece i radnik obezbeđenja Dragan Vlahović.

Četiri porodice imaju još jedno ili dvoje dece koja pohađaju ovu školu, poput mlađeg brata Mare Anđelković, čiji je tata Branko trebalo da postane član Školskog odbora.  

To je bila i preporuka Ministarstva prosvete, upućena Savetu roditelja koji bira svoje predstavnike u ovom telu, koje predstavlja organ upravljanja. 

Predloženi roditelj je, po rečima roditelja koji su prisustvovali sastanku Saveta roditelja, izneo svoj jasan i konkretan plan o budućim aktivnostima, svoje predloge i ideje. 

Šok je nastupio kada su objavljeni rezultati tajnog glasanja i kada predstavnik roditelja ubijene dece nije izabran u Školski odbor!?

Zašto? Kome to smeta? Na osnovu čega bi učešće ovog roditelja remetilo budući rad Školskog odbora? Odgovore na ova pitanja traže kako roditelji streljanih učenika, tako i mnogi drugi roditelji koji su sablaznuti i šokirani izborom Saveta roditelja koji mu nije dao većinsku podršku. 

Da li je moguće da se 3. maj, 2023. godine zaboravi? Tek tako potisne, kao da ga nije ni bilo, jer je tako valjda najlakše. Ako se o nečemu ne govori i ne piše, onda se to potiskuje, zaboravlja i relativizuje. Kao da takvo stanje svima odgovara. Da se pravimo da je sve u redu, a ništa nije. Nastava teče nesmetano, deca redovno idu u školu. Oni koji su želeli da napuste tu školu, napustili su je. Njih 69. 

Šta se dešava sa porodicama onih čija se deca 3. maja nisu vratila iz škole? Da li o njima neko misli i brine? Roditelji su jaki, hrabri, dostojanstveno nose svoj bol i trude se da funkcionišu normalno. 

Neki od njih su dovoljno pribrani da javno govore o svojoj streljanoj deci, ali i problemima u samoj školi, kao i u društvu i državi, koja od 3. maja tumara u mraku i više ni ne krije da nema rešenja, ali i da ne želi da ih potraži. 

Građani odslušaju, pogledaju, prokomentariše kako ko, i vraćaju se svojim porodicama, srećni što u toj grupi dece koja se nisu vratila, nije bilo njegovo dete.

Empatija, razumevanje, solidarnost!? Šta to beše? 

U Savetu roditelja škole „Vladislav Ribnikar“, te moralne kategorije su zaboravljene i izbrisane, ako su ikada u toj grupi ljudi i postojale.

Zašto, kako… nejasno je. Ostaje još jedno u nizu pitanja na koje roditelji stradale dece nemaju odgovor. Ostaje još jedna teška rana među mnogobrojnim ranama kojima su izrešetane duše roditelja, braće i sestara streljanih učenika. Ali i njihovih širih porodica, kao i velikog broja roditelja koji ne pripadaju ovoj grupi „nejasnih“, i koji su, ovakvim ishodom tajnog glasanja, duboko povređeni i u njihovo ime posramljeni. 

Predsednik Saveta roditelja ove škole, od školske 2022/23. godine je gospodin Igor Đorđević. Nezadovoljni njegovim radom i stavovima, roditelji ranjene dece odeljenja VII/2, kao i roditelji streljanih đaka, tražili su da podnese ostavku još 10. maja, kao i dva puta nakon toga. 

Zahtevi za njegovu neopozivu ostavku su upućeni Ministrastvu prosvete, Vladi i njemu lično. 

Roditelji streljanih učenika su ga zamolili da se samo skloni i da se više ne kandiduje, jer mu je u avgustu istekao mandat. Nije prihvatio. Opet se kandidovao i opet je predsednik, a mandat mu traje do avgusta 2024. godine.

Strašno! Sramota! Nečasno! To su reči koje se najčešće mogu čuti i pročitati u vezi sa sramotnim izborom u Školski odbor koji je većinski izglasao Savet roditelja. 

Nadajmo se da će ova poruka dospeti do njih, do njihovih porodica, do njihove dece. I da će, pred njima, pred svojom decom koja idu u ovu školu, bar malo pocrveneti i postideti se zbog sramnog rezultata glasanja obavljenog u četvrtak 23. novembra, 2023. godine, na sastanku Saveta roditelja Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“. 

Možda će glas savesti ili osuda javnosti dovesti do toga da se nepoželjni povuku sa svojih funkcija i ustupe mesto onim roditeljima kojima to pripada po ljudskim i moralnim zakonima.