Azil za konje (FOTO GALERIJA)

Autorka: Ognjenka Lakićević

Ogroman je posao održavati ovakav azil, svakodnevno čišćenje, hranjenje, nega životinja, od konja, preko svinja (ljubimaca, naravno!), dva prečarobna, mila, krotka, umiljata magarca, jednog bivola (!), nekoliko petlova, pa do mačaka i gomile pasa. Moja vera u ljude, koja nikad nije bila ogromna a sad je na izdisaju, uvek se obnovi ovakvim malobrojnim, hrabrim, vrednim i strastvenim ljudima, od kojih svi vole životinje i ne misle da su životinje za eksploataciju i mučenje već da umeju, kako je i naučno dokazano, da osećaju, tuguju i pate, baš kao i mi. Stoga, mi ljudi imamo dužnost da ih negujemo i brinemo se o njima. I oni koji štite životinje su moji idoli – jer to je davanje gde ne očekujemo ništa zauzvrat, ni korist, ni društveni status, uglavnom si na margini jer zavisiš samo od sebe i donacija građana, a često se susrećeš sa dodatnim otežavajućim okolnostima i predrasudama.

Ne, ljubav prema životinjama ne isključuje ljubav prema ljudima, naprotiv, nauka je takođe potvrdila, ljudi sa dubokom empatijom prema životinjama imaju veću empatiju i prema ljudima (za više informacija uvek upućujem na sjajnu knjigu Marije Brankovic “Psihologija odnosa ljudi i (ostalih) životinja”).

Ili, kako je to rekao Kundera: “Istinski moralni ispit čovečanstva, ispit koji je temelj svega ostaloga, ogleda se u odnosu prema onima koji u potpunosti zavise o našoj milosti, a to su životinje. Na tom je polju čovečanstvo pretrpelo potpuni poraz, poraz koji je toliko potpun da svi ostali proizlaze iz njega.” 

Otuda smatram da opstanak naših duša zavisi od našeg odnosa prema životinjama. Mnogo smo se ogrešili o njih tokom istorije.

Ja sam oduševljena azilom, i doći ćemo opet, a ovo pišem sa željom da vam preporučim mesto na kojem možete da pronađete mir za dušu, dirnutost dobrotom i pitomošću, da vidite pravu harmoniju, da se nasmejete, da vas nešto pomeri do srži i poveže vas sa svojom unutrašnjošću, mesto koje nije daleko od Beograda (Lapovo, divna Šumadija), predivno za svaku osobu sa dušom bilo kog uzrasta. Ponesite šargarepe! 

Svaka životinja ima svoju priču, evo celog dana mi se vraćaju slike od juče i njihove životne priče. Ne izlaze mi iz glave ni ovi posvećeni ljudi, a ni iz dlanova ona neprevaziđena mekoća i pitomost magaraca, veličanstvenost i plahovitost konja i lepota te sjajne dlake, umiljatost pasa koja topi srce. 

Ja kao slučajni posetilac, dobila sam toliko mnogo. I vi ćete, znam. 

Posete ovom azilu se najavljuju, sve informacije možete da vidite na sajtu starobrdo.com

Na sajtu možete da vidite i načine na koje možete da pomognete ovaj divan azil.

I dalje ne mogu da se oporavim od lepote i nežnosti, kao i od integriteta i upornosti ovih plemenitih ljudi, Violete i Željka