Zločin i kazna

Piše: Jelena Aleksić, Izvor: Novi magazin

Dečak ubica će u popravni, pa u zatvor? 

Dečak ubica neće ići u zatvor! 

Ako dečak K. K. nema duševne smetnje, on može ići kući. 

Dečak bez krivične odgovornosti: Nema ni vaspitanih mera, a prinudna hospitalizacija moguća samo uz saglasnost staratelja.

Bili su to samo neki od naslova u tekstovima u kojima se mahnito tragalo za sudbinom maloletnog K. K. – dečaka koji je 3. maja iz očevog pištolja ispalio više od 50 hitaca u školske drugove i ubio devetoro dece i domara. 

Bila je to nezapamćena tragedija, od koje se Srbija ni posle tri meseca nije oporavila, a o tome kako se osećaju roditelje dece žrtava sramno je i nagađati. Oni prvenstveno, a onda i celokupna javnost mesecima traže da im se daju garancije da dečak neće jednog dana, za deceniju ili dve, slobodno hodati ulicama Beograda jer po onome što smo do sada čuli, nema nijedne institucije u zemlji koja ga može držati zatvorenog narednih 30 ili 40 godina. Naprosto, dečak je u trenutku zločina bio mlađi od 14 godina, što znači da nikako ne može i neće biti sankcionisan, baš kao ni njegovi roditelji. 

Svega 47 psihijatara brine o mentalnom zdravlju 2,5 miliona dece i mladih u Srbiji

ZATEČENO STANJE: Tačnije, oni ne mogu biti kažnjeni za delo koje je učinio njihov sin, ali mogu za krivično delo „teško delo protiv opšte sigurnosti“ (otac) i zanemarivanje i zlostavljanje deteta (majka). Otac je uhapšen istog dana kada je K. K. izvršio masakr i protiv njega se vodi postupak za pomenuto delo, odnosno nepropisno držanje oružja, kao i odlazak u streljanu s maloletnim detetom koje je učilo da puca, i on bi mogao da bude osuđen na maksimalnu kaznu od 12 godina zatvora, a majka na tri, s tim što je protiv nje pokrenut tek pretkrivični postupak. 

K. K. može ostati u bolnici do kraja života 

Iako niko nije mogao precizno da kaže gde će za sve to vreme, kao i posle biti maloletni K. K., nadležni su mesecima uveravali da on „neće skoro izaći na slobodu“, a mnogi su tvrdili da će zauvek ostati zatvoren na psihijatrijskog klinici, gde se nalazi od dana masakra. Ako se usvoje predložene izmene Zakona o zaštiti lica s mentalnim smetnjama, onda će ova obećanja imati i zakonsko uporište, a dečak bi zaista do kraja života mogao da ostane hospitalizovan. 

Naime, u toku je javna rasprava o izmenama pomenutog zakona i nije tajna da se propis menja upravo zbog tragedije koja se dogodila u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, a što je, podsetimo, već sutradan isprovociralo novo masovno ubistvo u kojem je ubijeno osam mladih ljudi i dece. Ubica iz Mladenovca nije bio maloletan i njemu će biti suđeno, ali je šta je sa onima koji ne mogu biti kažnjeni jer su mlađi od 14 godina, a predstavljaju ili bi mogli predstavljati opasnost za društvo? 

Izmene zakona se zapravo bave samo ovim pitanjem, a predlog je da mlađi od 14 godina, ukoliko izvrše najteža krivična dela za koja sledi zatvor od najmanje 10 godina, budu smeštena u psihijatrijsku ustanovu zatvorenog tipa. Oni mogu biti hospitalizovani bez odobrenja roditelja, i to „bez ograničenog roka trajanja“. 

NOVA PRAVILA: „Nakon ove tragedije videlo se da zapravo u postojećim zakonskim aktima, u Zakonu o mentalnom zdravlju koji je iz 2013, ne postoji rešeno šta raditi sa decom koja nisu krivično odgovorna. Možda čak i kasnimo, znajući da, ako se sećate slučaja da je zapaljen čovek, beskućnik od takođe maloletnih lica, da je bilo različitih znakova zlostavljanja i životinja i mlađe dece“, kazala je na nedavnom predstavljanju izmena zakona ministarka zdravlja Danica Grujičić

Deca koja su ozbiljna opasnost za druge, piše u predlogu, lečiće se u psihijatrijskoj ustanovi zatvorenog tipa s posebnim obezbeđenjem. O trajanju lečenja odlučivaće sud svakih šest meseci, na osnovu procene psihijatara. 

„U drugim članovima već postojećeg zakona imate tačno definisano kada je neophodan pristanak staratelja ili pacijenta, zavisno od uzrasta, a kada nije neophodno. Tako da, ako psihijatrijski konzilijum odluči da je osoba opasna po okolinu ili po sebe, neće morati da postoji saglasnost. Ovo nisu restriktivne, ovo su mere lečenja za nekoga ko može biti opasan po sebe i po druge“, naglasila je nekoliko puta ministarka Grujičić. 

Među predlozima je i mogućnost zabrane kontakta deteta sa članovima porodice, što je po mišljenju pojedinih stručnjaka problematično. Naime, ako je ovde reč o pomoći i lečenju deteta, zna se da je podrška porodice značajan alat u borbi protiv mentalnih smetnji. Šta je to Vlada imala na umu uvodeći ovako restriktivan predlog? 

„Posete i kontakti deteta smeštenog u psihijatrijsku ustanovu iz člana 12 stav 4 ovog zakona sa drugim licima, uključujući članove uže porodice, mogu se privremeno zabraniti u slučaju postojanja osnovane sumnje da dete namerava da pribavi oružje ili psihoaktivne kontrolisane supstance, da se dogovara o bežanju, da planira izvršenje krivičnog dela, kao i kada je to neophodno da bi se zaštitilo zdravlje i bezbednost deteta ili drugih lica, ili to nalažu drugi naročito opravdani razlozi“, navodi se u obrazloženju izmena zakona. 

Izmenama zakona se otvara prostor za hospitalizaciju maloletnika koji počine teška krivična dela, a za koje se procenjuje da su opasni po društvo

STARI PROBLEMI: Ostalo je nejasno jeste da li će se za ovakvu decu graditi posebna bolnica ili će oni biti smeštani u posebna odeljenja na aktuelnim klinikama. Mnogo veći problem od gabaritnih kapaciteta su ljudi, odnosno lekari koji se bave mentalnim zdravljem mladih i adolescenata, a kojih je u ovom trenutku u čitavoj zemlji svega – 47. Ovo je posebno značajno sa stanovišta prevencije, budući da prema statistikama Svetske zdravstvene organizacije čak polovina svih mentalnih poremećaja počinje pre 14. godine života, a čak dve trećine pre 25. godine. 

Nažalost, nacionalna statistika svedoči da u proseku prođe deset godina od pojave prvih problema sa mentalnim zdravljem do traženja stručne pomoći, a to dodatno komplikuje i činjenica da u zemljama s niskim i srednjim dohotkom na 100.000 mladih dolazi samo 0,1 psihijatar za decu i omladinu, dok je u razvijenim zemljama ovaj odnos 1,20 na 100.000 mladih.

„U našoj zemlji 47 psihijatara brine o mentalnom zdravlju dva i po miliona dece i mladih, od kojih je čak šest na Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu, na kojem specijalizaciju iz dečje i adolescentne psihijatrije trenutno stiče još šest mladih lekara“, upozorila je desetak dana pre tragedije (22. april) dr Milica Pejović Milovančević, direktorka Instituta za mentalno zdravlje.

Ono što se ispostavlja kao poseban problem jeste: šta sa decom koja učine krivično delo sa zaprećenom kaznom većom od 10 godina koja nemaju mentalne smetnje? 

Ovo su pitanja koja ovih dana postavlja psihijatar Zoran Đurić, skrenuvši pažnju na sledeće: 

„Ako je u pitanju psihički poremećaj, neko teško krivično delo možemo da razumemo kao izraz psihopatologije. Ovde je pitanje šta je sa onom decom kod koje se ne utvrdi ovaj psihički poremećaj. Može da se dogodi da deca učine teško krivično delo, a da su nesvesna njegovog značaja i posledica. Njihov umni razvoj je nedovršen, a odraslim umom gledano i razumevano, to je zločin. Dete može da počini ozbiljno krivično delo, a da ne razume“, rekao je doktor Đurić za N1, otvorivši i pitanje okončanja procesa rehabilitacije predviđene Zakonom o zaštiti lica s mentalnim poremećajima. Naprosto, nije nužno da će dete ostati na lečenju „neograničeno“, a propis ne predviđa nikakvu podršku pojedincu kad se rehabilitacija završi. 

Do tada, otvoreno je i pitanje mogućeg smanjenja praga za krivičnu odgovornost maloletnika. Odmah nakon tragedija govorilo se da će limit biti smanjen sa 14 na 12 godina, ali se o tome više ne govori, bar ne javno. U Srbiji važe pravila kao u celom okruženju, ali i u Nemačkoj, Austriji, Španiji, Slovačkoj. 

To međutim ne znači da prema maloletnom K. K. država nije mogla preduzeti nekakve mere, kao što uostalom i jeste. Naime, prema Krivičnom zakoniku, maloletnicima mlađim od 14 godina se mogu izreći vaspitne mere u slučaju izvršenja krivičnog dela. Za decu s mentalnim smetnjama i do sada je bilo predviđeno smeštanje u psihijatrijsku ustanovu, s tim što će sada oni najteži slučajevi u ovim institucijama ostajati mnogo duže. 

MUP: K. K. nije pokušao da pobegne iz bolnice 

Ministarstvo unutrašnjih poslova se u utorak oglasilo, saopštivši da su netačni navodi pojedinih medija da je K. K. (14) pokušao da pobegne iz zdravstvene ustanove u kojoj se nalazi nakon što je 3. maja ove godine počinio zločin u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, kada je ubio 10 osoba.

„Maloletni K. K. je pod 24-časovnim nadzorom policije, čime svaka mogućnost bekstva u potpunosti nije moguća. Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na medije da ne objavljuju neproverene informacije kojima se uznemiruje javnost, posebno kada se radi o zločinu koji je duboko potresao sve građane“, navodi se u saopštenju.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.