Detalji o masovnim ubistvima preplavljuju medije
Počelo je objavljivanjem inicijala žrtava masovnog ubistva prošle srede, i pre nego što su svi roditelji pronašli decu. Za razliku od dosadašnjih situacija, kada su informacije iz institucija curile u medije, ovog puta saopštili su ih predstavnici državnih organa. Nastavilo se objavljivanjem spiska dece koju je trinaestogodišnjak, po sopstvenom priznaju, nameravao da ubije.
„Potpuno mi je neverovatno da se neko dosetio da objavi imena sa tog spiska, dovodeći u direktnu opasnost svu decu koja se na tom spisku nalaze. Zašto? Zato što je maloletni ubica postao heroj jednog dela mladih ljudi na društvenim mrežama, koji to vrlo lako mogu da zloupotrebe“, kaže za Insajder novinarka Tamara Skrozza, članica Saveta za štampu.
Usledilo je obraćanje predsednika Srbije, koji je izneo podatke iz lekarskog izveštaja dečaka.
„Dana 7.6.2021. godine dostavljen je formular za registraciju zbog sumnje na zlostavljanje i zanemarivanje u okviru Zdravstvene ustanove Univerzitetske klinike Tiršova, sa prvenstvom na zlostavljanje i zanemarivanje dece“, saopštio je na dan ubustva predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.
„Otkud predsedniku ti podaci jer po ustavu, predsednik nije deo istrage? On navodi podatke iz istrage, on navodi šta je dečak rekao u istrazi, navodi stvari koje on kao predsednik ove države ne bi uopšte smeo da poseduje“, pita za Insajder Skrozza.
Ministarka zdravlja saopštava podatke o težini povreda preživelih, čijem se oporavku nadaju najbliži.
„Imala je dve prostrelne povrede, sa jako velikim oštećenjem trbušne duplje, jetra, morao je biti odstranjen jedan bubreg, dvanaestopalačno crevo, deo debelog creva“, saopštila je novinarima ministarka zdravlja, Danica Grujičić.
„Sadržaj koji ne bi smeo da bude dostupan javnosti, zbog čuvanja digniteta žrtava i zbog toga što je taj sadržaj onda dostupan maloletnicima, ljudima koji su emotivniji, koji su tog dana inače bili uznemireni“, naglašava Skrozza.
Mediji su sve to prenosili, dodajući detalje iz istrage do kojih su dolazili nezvanično, objavljivali slike na kojima se vide lica osumnjičenih, pisali šta su oni navodno rekli u istrazi, snimali uznemirenu decu i očevice, licitirali motivima. Time su prekršili pravo na privatnost, pretpostavku nevinosti, zloupotrebili podatke iz istrage, ali i emotivni status onih sa kojima su razgovarali.
„Ako ja stojim pred školom i čekam da vidim da li će mi dete izaći živo, ili će ga izneti u džaku za mrtva tela, da li neko može sa mnom da razgovara normalno, da li sam balansirana? Naravno da nisam, ja nisam za medije, nisam za javnost“, skreće pažnju novinarka Tamara Skrozza, članica Saveta za medije. Umesto da pominjemo imena počinilaca, svakodnevno govorimo o detaljima i uporno uznemiravamo javnost, trebalo je da uradimo upravo suprotno.
„Kada se dogodio veliki teroristički akt na Novom Zelandu, premijerka Novog Zelanda je donela jednu od odluka za primer; ona je odlučila da ne pominje ime ubice i da insistira na tome da se njegovo ime ne pominje, da bi što pre on bio zaboravljen i izbrisan, kako se ne bi pravio heroj od njega, kako se ne bi to ime koristilo i ponavljalo kroz medije“, kaže za Insajder direktor Fonda B92, Veran Matić.
Živimo u društvu dubokih podela i konflikta, u kojem je neophodno prihvatiti sopstvenu odgovornost za odsustvo samokritičnosti. Umesto dubljih podela, treba raditi na jačanju razumevanja i empatije.
„Ovo što se dogodilo, kao da se moglo i predvideti jer, toliko je gneva i govora mržnje u međusobnoj dnevnoj komunikaciji, ne samo na društvenim mrežama, već u samim političkim odnosima, odakle se praktično sve generiše, pa kroz tabloide i tako dalje“, podseća Matić.
Kad god saopštimo ili objavimo nečije ime, deo istrage ili deo nečijeg iskaza, detalje o povredama ili nečije lice, moramo da imamo na umu koliko štete, a koliko koristi nanosimo ne samo toj osobi, već i celom društvu. Za granice koje u tom objavljivanju treba poštovati, dovoljno je da se pročitaju zakoni, bilo da govorimo iz pozicije vlasti, opozicije, medija ili građanina.
Članak je prenet sa portala Insajder.
