Novinar s kičmom, drug, neustrašiv borac: Održana komemoracija Peđi Obradoviću

Autor: Miona Živić, N1

Programski direktor televizije N1 Igor Božić rekao je da je Peđu Obradovića upoznao 2002. godine, kada je na TV B92 došao iz Blica.

„Pomislio sam ovo je još jedan koji želi da se svidi devojkama. Pitao sam ga šta hoće – ‘Sve hoću, samo neću da sedim u studiju i čitam vesti!’ Peđa je razumeo vrlo brzo šta je televizija, hteo je da sve bude precizno, tačno, stalno je tražio neke margine, da budemo drugačiji od ostalih. Nije se zadovoljavao klasičnim formatima“, prisetio se Božić.

„Sećam se Koštunice. Kaže Peđa: Imamo hit! Koštunica stoji, iza njega je drvena lamperija… Peđa pita: ‘Svi znaju da volite mačke, a imate i psa Žućka.’ Priča Koštunica o Žućku, a Peđa pita: ‘Volite li još neke životinje?’ Kaže: ‘Volim sove, to su moji savetnici’ U to vreme je to bila antologija televizije“, dodao je.

Božić je rekao i kako Peđa Obradović sebe nikada nije stavljao u prvi plan.

„Hteo je da završi Dnevnik, vodio je računa o svakom slovu, o svakoj reči. Uostalom, ako niste čitali njegov blog, čitaćete njegovu knjigu“, kazao je.

Podsetio je i da je Peđa mlade novinare inspirisao i da je za njih uvek imao strpljenja.

„Ali tražio je vojničku disciplinu, i zbog toga je dobio nadimak: pukovnik Peđa, tako smo ga zvali“

„Peđa, a ne Predrag, drug, borac, neustrašiv borac. Slava mu“, rekao je Božić.

Direktor vesti na televiziji Nova S Slobodan Georgiev rekao je da ne postoji tekst koji bi smislio i pročitao, a koji bi o Peđi mogao da kaže šta je bio i koliko je svima značio.

„Peđa je bio posebna ličnost, jedna vrsta ljudi koju ne srećemo uvek, ovih dana biće 20 godina kako smo se upoznali, i to su poznanstva za ceo život. On je godinu dana stariji od mene, ali je meni u životu bio stariji brat. Ne znam kako mu je to pošlo za rukom. On je bio neko ko nam je davao pravac, i to na tih i diskretan način. Nosio je u sebi jednu vrstu gospodstva, dostojanstva“, kazao je Georgiev.

„Ima mnogo stvari kroz koje smo prošli zajedno i ne znam mogu li o svim tim stvarima da govorim. Ono što će meni biti urezano je nekoliko situacija koje su trajale. Jedna od njih je da nekoliko dana pošto smo se mi upoznali, on se upoznao s Gagom, bili smo na nekom treningu, na obuci u Hrvatskoj, u Opatiji, imali smo dan pauze pre povratka u Beograd. Posle tri dana smo postali najbolji drugari. Gaga je imala neki bolji smeštaj, zvao sam je i pitao: ‘Je l’ bismo mogli da odemo večeras negde?’ Odlično smo se proveli, a oni su ostali zajedno ceo život. Peđi je sve to nekako išlo brzo“, rekao je.

Dodao je i kako ga je vest o Peđinom odlasku zaprepastila.

„Snaga i dostojanstvo su bile njegove osnovne odlike. Želim da mu kažem, smatram da može da čuje, da to što je uradio nije malo i da će se dugo pričati o tome“, kazao je Georgiev.

Glavni urednik nedeljnika „Vreme“ Filip Švarm kazao je da je Peđa bio u „malo nezavisnih novinara sa kičmom“.

„Išao sam jednom s Peđom u Zagreb. Malo je ljudi tako pristojnih, iskreno dobrih, punih empatijom, a da opet ostanu dosledni istini i kažu ono što jeste. Teško mi je što u jednom kafiću u Kosovskoj ulici više neću videti Peđu kako kaže: ‘Dođi, sedi, popij nešto’“, rekao je Švarm.

Uskoro će se u knjižarama pojaviti i Peđina knjiga „Srž“ na kojom je radio zajedno sa Marijanom Čekarevićem.

Čekarević se prisetio druženja s Peđom u jednom baru na Bulevaru, kao i koncerta Red hot čili pepersa u Inđiji.

„Bila je velika gužva, kiša, opšta zbrka, ali lako smo se s Peđom izborili i izašli na autoput. Iako nije bio na dužnosti, Peđa je rekao da mora da se javi u program, i onda je davao konkretna uputstva kako i gde da ljudi izađu iz gužve. Takav je bio i pisac, gledao je sve što se dešava oko njega. Peđa je i doslovno i metaforično gledao oko sebe i počeo da piše“, naveo je.

„Peđa je došao do tačke kada ga je istina o onome što je pisao, prevazila. I morao je da napiše knjigu. Knjiga je postala cilj koji je dao smisao i pisanju, ali i životu. U knjizi je najbolji Peđa, najbolji od onoga što je bio. To se može razumeti kao ostvarenje jedne sudbine. U knjizi je ostao ceo jedan život o kome je malo ili nimalo rekao, o novinarskom poslu, borbi za stvaranje jedne normalne zajednice, muzici, filmu ili pak roditeljskom iskustvu“, istakao je Čekarević.

Na komemoraciji je prikazan i kratki film koji su priredile Peđine kolege sa N1, a u kom se prisećaju kako je bilo raditi sa njim.

Porodica je izrazila želju da svi koji budu dolazili na sahranu umesto cveća uplate u Peđino ime novac za lečenje dece koja boluju od leukemije.

Peđa Obradović preminuo je u 48. godini života. Na N1 je bio od prvog dana televizije, učestvovao je u kreiranju koncepta programa i neizmerno doprineo da N1 postane to što jeste.

Članak je prenesen sa portala N1.