Dimitrije Boarov: Dolar (ni)je u opasnosti
Piše: Dimitrije Boarov, Novi magazin
Poslednjih dana širom sveta ponovo se zagrejalo pitanje da li se eri dominacije dolara kao svetske rezervne valute vidi kraj. Čak je i američka ministarka finansija, Dženet Jelen, pre neki dan izjavila da je dolar „u opasnosti“. Takve priče o kraju dolara kao rezervne svetske valute podstiču i razne druge izjave, pa i neki podaci. Na primer, predsednik Rusije Vladimir Putin je ovih dana najavio da njegova država neće više ugovarati spoljnotrgovinske poslove sa plaćanjem u dolarima. U obično opreznom Pekingu nema takvih izjava, ali se tu i tamo (uglavnom načelno) prihvataju predlozi da se neki međunarodni trgovinski poslovi ugovaraju i plaćaju nacionalnim valutama, a kao ljubazne prihvataju se izjave da će možda kineski juan u nekoj budućnosti postati svetski prihvatljiva valuta (i čak podstiču ideje o nekim novim platnim unijama u Africi). I neki ugledni ekonomisti i kolumnisti govore o mogućoj parcelizaciji na svetskom finansijskom tržištu i o nekom masivnijem bekstvu od dolara u „bipolarni“ platni sistem (Rubini, na primer). Antiamerikanizam raširen u mnogim siromašnim državama, koji se često može i razumeti kao odraz otpora globalnoj političkoj dominaciji SAD ili „nepravednom kapitalizmu“, često se povezuje sa otporom „svemoćnom dolaru“.
Stručnjaci upućeni u svetski finansijski sistem, međutim, stalno objašnjavaju da je tron dolara u svetskom sistemu plaćanja i čuvanja rezervi još uvek neprikosnoven – i da će njegova vodeća uloga u svetu još dugo potrajati. Dok većina naših medija naveliko reklamira svaki pokušaj u svetu da se dolar izbegne kao sredstvo plaćanja, neka glasila na našem jeziku (Blic, Investitor i neki drugi) veruju da dolarska era nije pri kraju. Ovde ćemo najčešće citirati Investitor, čiji tekst posvećen glavnim razlozima – zašto će dolar još dugo opstajati kao glavni igrač svetskih finansija – dosta uverljivo objašnjava sadašnje prilike.
Kao prvi razlog za opstanak dolara, Investitor navodi tvrdnju Carson grupe da ta valuta zasad nema alternativu, jer svet ima poverenje u SAD, koje predstavljaju „najdublja i najlikvidnija tržišta na svijetu“ zahvaljujući snazi svoje privrede, otvorenosti tokovima kapitala, vladavini imovinskih prava i istoriji njihovog sprovođenja (mada su „blokirale“ znatne ruske dolarske rezerve zbog rata u Ukrajini). Taj stav se obrazlaže podatkom da SAD sa samo oko 25 odsto udela u svetskoj ekonomiji čuvaju oko 60 odsto globalnih državnih rezervi denominiranih u dolarima. Iako je taj procenat 2000. godine iznosio čak 71 odsto, i posle značajnog smanjenja nivoa tih rezervi u poslednje dve decenije u dolarima je i dalje tri puta veći udeo od učešća evra (21 odsto), a deset puta je veći od učešća juana (šest odsto) i funte (pet odsto).
Po tekstu koji citiramo, čak 70 odsto globalnog izvoza van Evrope, fakturiše se u dolarima. Teško je to preokrenuti makar kakve se sve povlastice budu eventualno nudile od neke nove „platne unije“ bilo koja je sila bude gurala, jer je uhodane „mrežne efekte“ teško ukloniti.
Treći razlog Investitor vidi u tome što SAD mogu izdržati ogromne trgovinske deficite i što su najveći kupac svakovrsne robe na svetskom tržištu. Prošle godine Amerikanci su u svetu kupili robe za 3,3 biliona dolara, a strani kupci su u SAD pazarili robe za samo 2,1 bilion dolara. Uprkos ovom velikom trgovinskom suficitu sveta prema SAD, strani prodavci se (zasad) ne bune, nego uzimaju dolare umesto raznovrsne robe koja im se nudi. Verovatno tome doprinosi i činjenica da njihove države duguju oko 12 biliona u dolarima, pa im za otplatu tih zajmova treba američka valuta. Oni koji nemaju taj problem rado kupuju američke državne obveznice kad nemaju gde da plasiraju viškove novca negde gde će oni doneti više. Rizik takvih ulaganja kod američkih trezora i dalje je daleko manji nego kod (eventualne) konkurencije.
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.
