Pet minuta sa Sonjom Damjanović

Izvor: Novi magazin

Dobila je i počasnu povelju za uloge u serijama „Sva ta ravnica“, „Vojna akademija“, „Vere i zavere“, „Naša mala klinika“ i dr, kao i brojne druge nagrade za filmske uloge.

Prvakinja drame Srpskog narodnog pozorišta Sonja Damjanović (1974, Bern, Švajcarska), našla se „u ulozi“ i zamenika upravnika Srpskog narodnog pozorišta i to samo desetak dana pre nego što će njeno matično pozorište obeležiti svečano Dan SNP-a, 28. marta, sa premijerom opere „Evgenije Onjegin“ P. I. Čajkovskog. Ali, glavni povod da sa Sonjom Damjanović provedemo „pet minuta“ je i priprema za festival umetnosti i tolerancije „Labina“ koji priprema po drugi put.

U istarskom Labinu, po drugi put će biti održan „Labina – Art & Tolerance“ festival, od 18. do 20. maja. Festival, kao i prošle godine, donosi vrhunsku kulturu nagrađenih umetnika i izvođača iz regiona. Šta sve pripremate za ovogodišnje izdanje?

I ove godine fokus stavljamo na izvođačke umetnosti, dakle teatar, muzika, performansi, kako vrhunskih umetnika, tako i mladih umetnika koji tek dolaze. Koncept Festivala je takav da u prepodnevnim satima organizujemo nastupe dece i mladih muzičara, plesača, i glumaca, a u večernjim satima nagrađivane predstave renomiranih pozorišta iz regiona, kao i koncerte poznatih umetnika. Od klasične muzike do alternativne muzike, od performansa do „standardnih“ predstava, festival je eklektičnog karaktera, a glavni kriterijum je kvalitet.

Prvi put na festivalu ćemo imati i izložbu slika naših i labinskih slikarki, KA i predstavljanje pisaca iz Novog Sada i Srbije u saradnji sa Kulturnim centrom Vojvodine „Miloš Crnjanski“. Deo festivala LABINA smo već prošle godine imali i u Sremskim Karlovcima. Organizovali smo likovnu koloniju sa slikarima iz Vojvodine i Istre, kao i dečije radionice. I ove godine planiramo da to ponovimo i proširimo.

Ime festivala, asocira i na „Lab In“ kao skraćenicu za deo pratećeg programa jer, za vreme festivala se održavaju i kulturne laboratorije i radionice. Kakva su iskustva od prošle godine sa radionicama i koje radionice će ove godine biti organizovane?

Prošlogodišnja iskustva sa radionicama su sjajna. Prošle godine smo, zajedno sa našom novosadskom „Maštalicom“ organizovali dve likovne radionice za decu, koje su bile pune. Teme su bile „Moj grad“ i „Mom novosadskom prijatelju“. Deca iz Labina su pravila razglednice našim novosadskim klincima, a sada mi njima na ovom festivalu šaljemo odgovor. Klinci su naša budućnost, a mi duboko i iskreno verujemo da put ka toj budućnosti leži upravo u toleranciji, empatiji i saradnji. Planiramo organizovane dolaske naše i labinske dece, u porodice, gde će se bolje upoznati, i već u detinjstvu napraviti međusobne kontakte.

Ove godine uz već pomenute likovne radionice, pravićemo i muzičke i dramske koje će voditi novosadski i labinski umetnici zajedno. Planiramo da ove godine budu prilagođene ne samo najmlađima , nego i srednjoškolcima. Taj deo festivala ćemo svake godine pažljivo razvijati.

Tokom ta tri dana, ceo Labin se pretvara u binu, veliku pozornicu. Da li je tačno da će festival imati i „Labinu“ – dobri duh grada koji će, u ulozi vodiča, publiku voditi kroz ulice… programe?

Da. Festival svake godine ima svog dobrog duha i zaštitnicu koja nas kroz njega vodi. Prošle godine je to bila glumica Mia Begović, a ove godine izuzetna kantautorka, pevačica i glumica Elis Lovrić, koja je rodom iz Labina. Novosadska publika je imala prilike da je čuje proteklih godina, jer je kroz saradnju Vojvodine i Istre, na koju se i mi naslanjamo, bila gošća u našem gradu. Ono što je posebno kod nje, je i da neguje specifičan „labinjonski“ dijalekt u svojim pesmama. Jedan od glavnih ciljeva našeg festivala jeste i promocija vrhunskog regionalnog i evropskog kulturnog nasleđa, kao i kulturnog nasleđa lokalnih zajednica, te smatram da je ona najbolji izbor.

Najavljen je zaista bogat program, od koncerta Mate Matišića, pa do predstave „Tesla, prilagođavanje anđela“, Bitefove predstave „Bol“, ali i operske arije „Muzika za mir“ Verice Pejić i Aleksandra Bahuna, gostovanje Zijaha Sokolovića, Pozorišta Mladih iz Novog Sada… Čemu se vi posebno radujete da vidite u tako jednom izuzetnom ambijentu?

Najviše se radujem upravo susretu umetnika, i razmeni energije među nama. Stvaranju novih veza, i samim tim i novih umetničkih ideja. Umetnost ima tu prednost, jer komunicira emocijom, koju prepoznajete iako govorite drugim jezikom, ili ste iz druge kulture. Već prošle godine se ovo moje promišljanje pokazalo tačnim, te ćemo kroz ovaj festival imati prilike da naš najpoznatiji panker Bale Bulatović i zaštitnica festivala Elis Lovrić imaju zajednički nastup na ovom festivalu, zbog kontakta koji je prerastao u prepoznavanje i prijateljstvo. Smislili su pesmu, ali još je kriju od nas, tako je to sa umetnicima. U svakom slučaju, Bale je oduševljen istarskom lestvicom, a Elis našom muzikom. Malo sam čula, i samo mogu reći da su oboje sjajni.

Raduje me jako što mladi mogu da vide vrhunske umetnike iz različitih oblasti, upoznaju se sa njima, i dobiju inspiraciju i podršku da ako u sebi prepoznaju da žele da se bave umetnošću, nastave tim putem. Meni lično je to mnogo značilo, upravo u Istri sam imala priliku da se, sticajem okolnosti, približim umetnosti, i to je odredilo moj životni put.

Koliko vam predstavlja izazov da se i menadžerski uključite u rad vašeg matičnog pozorišta koje, upravo ove, 163. godine postojanja, čekaju i velika ulaganja i značajne rekonstrukcije obe scene?

Smatram to velikom obavezom, i odgovornošću. Izazov je svakako veliki, ali nikada u životu nisam od izazova bežala. Radujem se da sam deo ovako velikih i važnih promena u Srpskom narodnom pozorištu, da učestvujem u nečemu što će značajno poboljšati i uslove i kvalitet našeg teatra. Ulaganja su izuzetno ozbiljna, i zahvalna sam na velikom razumevanju Pokrajinske vlade za nas. Planiramo ovog leta novu rotaciju na velikoj sceni, kao i veliku rekonstrukciju male scene. Takođe, i obnovu ulaza i fasade teatra. To je plan za ovu godinu, pa idemo dalje sa renoviranjem. Trudićemo se da sve što uradimo bude zaista vrhunski i najbolje, jer naše pozorište to zaslužuje.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.