Pet minuta sa Marijom Mitrović

Izvor: Novi magazin

Podsetimo, ko može da bude nominovan za nagradu?

Za nagradu se mogu nominovati sve domaće i strane kompanije, mala i srednja preduzeća, medijske kuće, korporativne fondacije i pojedinci. Njih mogu da nominuju svi zainteresovani građani, neprofitne organizacije, mediji, PR i marketinške agencije, ali se mogu nominovati i oni sami. Poslovni sektor se može prijaviti za više kategorija nagrade istovremeno i mi ih ohrabrujemo da tu priliku iskoriste, jer se na taj način ističe više aspekata njihovog filantropskog delovanja. Za dobročinitelje su predviđene dve kategorije nagrade: nagrada za individualnu filantropiju i nagrada za mlade filantrope, koja je rezervisana za osobe mlađe od 30 godina, uključujući tu i one najmlađe. Prijave su mogle da se dostave do 14. Februara.

Koliko se za ovih 16 godina situacija u Srbiji promenila kada je u pitanju filantropija?

Utisak je da se generalno više govori o filantropiji, da postoji i veća spremnost na davanja, ali i veći spektar oblasti za koje su građani spremni da daju. Može se konstatovati da je došlo do porasta u individualnoj filantropiji i davanjima za opšte dobro, kao i da su građani spremniji da se lično angažuju u filantropskim akcijama. Tome su u velikoj meri doprinele različite onlajn platforme, a kao posebno važan aspekt ističe se transparentnost ovih platformi, koja doprinosi poverenju donatora. Uz to, veruje se da su izveštavanja o pozitivnim ishodima, pre svega, o oboleloj deci za koju su prikupljena sredstva i koja su uspešno otpočela svoja lečenja na osnovu toga, takođe doprineli većem uključivanju građana. Svakako je važno da su se građani ohrabrili i uvideli da zajedničkom akcijom mogu da reše mnoga važna pitanja i da svaki doprinos, bez obzira na to koliko mali ili veliki on bio, vodi ka uspešnom postizanju filantropskih ciljeva.

Takođe, sve veći broj kompanija se uključuje u filantropske aktivnosti, jer sada i manje kompanije počinju da razumeju značaj filantropije, ali i da uviđaju efekte svog filantropskog angažovanja, ne samo za izgradnju svog pozitivnog imidža, već i za razvoj celokupne zajednice u kojoj posluju. Pozitivan pomak se ogleda u činjenici da se sve više zaposlenih u kompanijama sada direktno uključuje u filantropske aktivnosti kroz volontiranje. Došlo je i do određenih promena u regulatornom okviru za davanja, kao što je objavljivanje uputstva za jednostavniju primenu i korišćenje postojećih poreskih olakšica za donatore koje su obuhvaćene Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, kao i povećanje neoporezivog dela iznosa stipendija što će, u velikoj meri, uticati na porast životnog standarda učenika i studenata. Sve je izraženije i uobličavanje sistema filantropskih aktera u Srbiji, postoji sve više različitih krovnih organizacija od kojih posebno ističemo Srpski filantropski forum, te se može očekivati da će u budućnosti sistem u kojem će svi akteri biti efikasno uvezani biti u potpunosti izgrađen. Iako poslednjih godina raste svest o značaju filantropije, potrebno je još mnogo rada kako bi se ta svest prevela u konkretne akcije i veće učešće građana.

U prethodnim godinama među korisnicima donacija bile su prvenstveno osobe sa zdravstvenim problemima i socijalno ugrožena populacija. Da li se tu nešto promenilo? Ko su najčešći primaoci donacija?

Prema istraživanju, koje je izvela organizacija Catalyst Balkans, petina akcija za opšte dobro bila je namenjena osobama sa zdravstvenim problemima, kojima je donirano čak 65 odsto ukupne donirane sume. Kad je reč o ostalim krajnjim korisnicima donacija, oko 20 odsto akcija je bilo namenjeno osobama sa invaliditetom. Međutim, iako te brojke pokazuju posvećeniji odnos zajednice prema osobama sa invaliditetom u odnosu na ranije godine, vrednost tih donacija ne premašuje 1 odsto ukupno donirane sume. Približno 17 odsto ukupnog broja sprovedenih akcija bilo je namenjeno za dobrobit socijalno ugroženih osoba, dok su prikupljena sredstva iznosila svega 3 odsto ukupne donirane sume.

Među manje istaknutim, ali ipak u značajnoj meri podržanim kategorijama stanovništva našle su se i jednoroditeljske porodice, majke i bebe, deca, mladi bez roditeljskog staranja, kao i mladi talenti.

Šta su najveće prepreke za razvoj filantropije u Srbiji?

Za građane najčešće prepreke za češće uključivanje u filantropske inicijative predstavljaju nedostatak novca, sveopšta apatija, nepoverenje u pokretače akcija, sumnja da mogu da doprinesu rešenju problema ili da sama inicijativa može imati pozitivan ishod, te slaba informisanost.

Prepreke kompanija ogledaju se u smanjenim budžetima za filantropske projekte, nedostatku transparentnosti pokretača inicijativa, izostanku podsticajnog zakonodavnog okvira, nedovoljnoj podršci medija (činjenici da mediji njihove filantropske doprinose često doživljavaju kao reklamu), nedovoljnom broju dobrih ponuđenih rešenja za probleme koji su prioritetni za podršku, i mnogim drugim nepovoljnim faktorima.

Jedna od otežavajućih okolnosti predstavlja i raspodela sredstava organizacijama na nivou lokalnih samouprava. Naime, procedure i selekcije u tim postupcima veoma su netransparentne, što otvara prostor za zloupotrebe. Kao sporne pominju se vladine nevladine organizacije, tzv. „GONGO“, ali i druga, samo formalno postojeća udruženja koja se „niotkuda“ pojavljuju na takvim konkursima, ali im, ipak, budu dodeljena sredstva. Pošto se neke od organizacija koje se bave filantropijom, između ostalog, finansiraju i putem ovih konkursa, a često ostaju bez sredstava zbog pomenutih zloupotreba, apeluje se na državni sektor da unapredi transparentnost procedura za dodeljivanje sredstava, kao i da aktivnije radi na sprečavanju zloupotreba.

Koliki značaj ima Nacionalni dan davanja za širenje ideje filantropije?

Nacionalni dan davanja je ustanovljen na inicijativu Srpskog filantropskog foruma. Prvi put je organizovan 2014. godine, da bi 2018. godine bilo odlučeno da se on nadalje obeležava 9. oktobra, na dan rođenja Mihajla Pupina, velikog srpskog inovatora i filantropa. Cilj Nacionalnog dana davanja je da podstakne obnovu kulture davanja i oživi bogatu filantropsku tradiciju u Srbiji. Istovremeno, ovom kampanjom se skreće pažnja javnosti na neki izazov u društvu i prikupljaju se sredstva za sistemsku podršku u datoj oblasti. Nacionalni dan davanja je 2022. godine organizovan po peti put i bio je posvećen donacijama hrane i zahvalnosti donatorima, kompanijama i pojedincima koji su se istakli na polju negovanja i promocije filantropskih vrednosti. U fokusu je bila kampanja „Spasimo hranu, spasimo humanost“, tokom koje je ove godine obezbeđeno više od 73.000 kg hrane, koja treba da zadovolji potrebe hiljada građana za nekoliko meseci. U Srbiji, na granici apsolutnog siromaštva živi gotovo pola miliona ljudi, što je sedam odsto stanovništva, a mnogi od njih zavise od donacija hrane, dok se sa druge strane dnevno baca oko dva miliona kilograma hrane. Prema analizi koju je sprovela Koalicija za dobročinstvo, donacije hrane u Srbiji bi mogle da budu uvećane na godišnjem nivou sa približno 160 miliona dinara na ukupno 700 miliona dinara, ukoliko bi PDV na donacije hrane bio ukinut.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.