Veran Matić: 100 dana Vlade – medijska sfera

Piše: Veran Matić

Prethodna tri meseca samo potvrđuju činjenicu da je formiranje Ministarstva informisanja i telekomunikacija strateški dobra i logična odluka koju ne prati odgovarajući spisak nadležnosti kojim se na formalnoj ravni diskriminiše sektor informisanja u odnosu na telekomunikacije. Nije dobro što su ova dva sektora i dalje na različitim adresama u fazi kada se uspostavlja novo ministarstvo. U tom smislu, primetno je da za razliku od sektora telekomunikacija, do sada nisu imenovani državni sekretar i pomoćnik ministra za informisanje.

Dobro je što se u prvoj nedelji mandata ministar Mihailo Jovanović susreo sa predstavnicima novinarskih i medijskih udruženja i što je za kraj naredne nedelje najavljen sličan novi sastanak. Pohvalno je da se ministar za sada kloni vladinih nevladinih organizacija. Nije dobro što je ministar na početku mandata saopštio nerealno kratke rokove za izmene i dopune dva medijska zakona i što pomenuta GONGO udruženja i dalje imaju ključnu ulogu u zloupotrebi instituta projektnog sufinansiranja na koje već godinama unazad ne reaguje nijedan zvaničnik.

Dobro je što je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija za sada formiralo tri Radne grupe u sektoru informisanja. Nije dobro što se u grupi za izmenu i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima nepotrebno insistiralo na većini predstavnika države u odnosu na nevladin sektor i što je Radna grupa za izmene i dopune Zakona o elektronskim medijima tek nedavno počela da radi.  Radna grupa za izradu i praćenje primene Akcionog plana za primenu Medijske strategije od 2023. do 2025. godine još uvek nije održala sastanak na kojem bi mogle da se razmatraju odredbe nacrta Zakona o unutrašnjim poslovima, Zakona o autorskim i srodnim pravima i Zakona elektronskim komunikacijama.

Trenutno je u toku javna rasprava o nacrtu  Zakona o autorskim i srodnim pravima. Čudno je da Radna grupa Ministarstva privrede, koje je predlagač ovog zakona, nije imala nijednog predstavnika medijskih i novinarskih udruženja iako je u Akcionom planu za Medijsku strategiju ovaj zakon notiran kao jedan od bitnijih za medijsku zajednicu. Pasivnost Ministarstva informisanja i kulture, sada telekomunikacija, po ovom pitanju zaslužuje kritiku kao što je i teško razumeti da u Radnoj grupi za izmene Zakona o elektronskim komunikacijama, koji je već usvojen na Vladi i upućen u skupštinsku proceduru, nije bilo mesta ni za jednog predstavnika medijskih i novinarskih udruženja. Sve to baca senku na inkluzivnost i transparentost postupka i unapred daje pravo predstavnicima medija da kritikuju buduća zakonska rešenja u čijoj izradi nisu ni učestovali.

Pohvalno je što je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija svojevremeno osudilo pretnje upućene dnevnim novinama Danas. Istovremeno, nejasno je zašto tokom prethodnih 100 dana nije održan nijedan sastanak Vladine Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara koju je u tom periodu napustilo Udruženje novinara Srbije.

Ukratko, dosadašnji saldo novog ministra je miks pozitivnih i negativnih utisaka. Dobre odluke i rešenja treba produbiti i nastaviti u pravom smeru. Loše treba ispravljati u hodu i ne ponavljati ih.

Često se administracija uljuljka u ispunjavanju međunarodnih obaveza, štiklira jednu po jednu strategiju, akcioni plan, izmene zakona. O implementaciji se ne vodi računa ni dok se formalne izmene pripremaju a vrlo retko i posle. Tako da imamo konstantan raskorak između često dobrih zakona koji se ne reflektuju pozitivno na slobodu informisanja, medija, na zaštitu novinara, na podršku kvalitetnom novinarstvu. Najčešće su u realnosti, rezultati obrnuto proporcionalni propisanim namerama, kao što najjasnije vidimo u realizaciji projektnog sufinansiranja koje je trebalo da pomogne objektivno informisanje, istraživačko novinarstvo, etičnost, a pretvorilo se u finansiranje tabloida, govora mržnje i širenje lažnih vesti.

Zadatak Ministastva je da vodi računa o zakonitosti, i o stvaranju uslova da novinarstvo bude što kvalitetnije i bolje u zaštiti javnog interesa, istinitom i pravovremenom izveštavanju javnosti.

Mislim da je poslednji trenutak da se stvori zajednički front koji će posvećeno raditi upravo na ovoj misiji, koju ne može realizovati ni samo ministarstvo ali ni sama udruženja ili mediji i novinari, a ni donatori. Svi zajedno udruženi imali bi šanse.

Na Ministarstvu i vladi je da pokažu istinsku volju i želju da se ovaj proces i dogodi.