Matić: Dugoročan rad filantropa doneo rezultate, i dalje problem nedovoljno volontera

Za samo dve godine, prema podacima Međunarodne fondacije za podršku dobrotvornim organizacijama, Srbija je ostvarila najveći skok na međunarodnom indeksu davanja za skoro čitavih 100 mesta – sa 125. mesta 2018. godine na 27. mesto 2021. godine. Srbija se zbog pozitivnog iskoraka na svetskom indeksu davanja našla u centru pažnje u Nedelji filantropije u decembru.

Prema analizama Catalyst Balkans, organizacije koja prikuplja i analizira podatke koji se tiču filantropije, u Srbiji su građani i kompanije donirali više od 51 milion evra tokom 2020. godine, skoro tri puta više nego u 2019. godine. Podaci sugerišu da je pandemija pokrenula filantropiju u Srbiji na duži rok sa evidentiranim donacijama u 2021. godini u iznosu višem od 42,5 miliona evra.

Direktor Srpskog filantropskog foruma Veran Matić rekao je za Euronews Srbija da je skok Srbije na lestvici međunarodnog davanja zapravo dugoročan rad filantropa, koji je tek nedavno, kako kaže, pokazao rezultate.

“Najmanje pet godina je Koalicija za dobročinstvo sistemski radila na razvoju filantropije i dobročinstva u Srbiji, a samim tim podigla i vidljivost teme. To se pokazalo i u samim istraživanjima. Na žalost naša država nema evidencije o filantropiji i dobročinstvu i onda Catalyst Balkans to radi iz različitih noviniskih članaka, izveštaja kompanija i slično. Ovo je minimalna suma od 42,5 miliona evra za 2021. godinu, sigurno je dosta veća, ali ovo je ono što je sigurno provereno. Kompanije se sve više i više usmeravaju ka davanju za neke bitne potrebe u društvu i te 2020. godine one su naviše davale ze medicinske potrebe i to zbog korone. To se se prelilo i u 2021. godinu”, objašnajva Matić.

Međutim, kako dodaje pokazalo se da su 2020. godine kompanije bile te koje su najviše donirale novac, ali da se već naredne godine to promenilo – građani su bili ti koji su prednjačili u donacijama.

“To je dokaz da dobročinstvo dobija tu masovnu ulogu. Veliki broj građana učestvuje i to je ono što je veoma važno i što između ostalog se na međunarodnom nivou uočava. Ovaj svetski indeks dvanja je dat Galupu, a poznat po tome što radi redovna godišnja istraživanja. On u okviru njih sagledava tri elementa: količinu novca koju donirate, pomoć nepoznatom i volontiranje. Mi smo napredovali u prve dve”, kaže Matić i dodaje da Srbija nije napredovala samo u volontrianju.

“Sa tim problemom manjka volontera se suočavamo već duže vreme i to između ostalog i zbog loše zakonske regulative, ali i zbog toga što nema ni dovoljno akcije. To je nekako kritika države, a nekako i kritika i NVO”, dodaje on.

Matić navodi da su najveća davanja u Srbiji vezana za pomoć u lečenju dece i odraslih koji sebi ne mogu da omoguće da odu u inostranstvo.

“Postoji čitava lepeza potreba, ono što njih najviše podstiče to je emotivno vezivanje za određene slučajeve. Najveća količina davanja vezana je za pomoć deci za lečenje u zemlji i inostranstvu. Od ova 42,5 miliona evra za 2021. godinu oko 22 miliona je donirano na taj način – SMS-om ili na neki drugi način i to upravo za potrebe lečenja dece ili odraslih kojima je pomoć potrebna”, kaže on.

Matić objašnjava da ovaj trend ima loših i dobrih strana u smislu da je s jedne strane poražavajuće to da ljudi sebi ne mogu da obezbede zdravstvenu negu koja im je potrebna, ali sa druge, navodi, dobro je to što se zbog toga angažuju i oni koji se ne svrstavaju u bogate.

“To je sa jedne strane porazno, kada dobijemo takvu situaciju, ali sa druge strane je jako dobro jer je reč o masovnom davanju jer tu učestvuje veliki broj ljudi. Često budu tu i oni koji nemaju dovoljno sredstava za svoj život, ali žele da izdvoje bar 200 dinara za nečije lečenje. Za jedno društvo je jako važno da postoji solidarnost, dobar odnos prema problemima bez obzira na kom nivou to bude. Nije važno da li je dato za ekologiju ili lečenje”, navodi.

Srpski filantropski forum, kaže, u proteklom periodu imao je dosta angažovanja i aktivnosti.

“Ono što smo radili poslednje dve godine, jer je to jako važno, je prikupljanje hrane. U akciji “Spasimo hranu, spasimo humanost” u ove dve godine smo prikupili oko 140 tona hrane i distribuirali preko NVO onima kojima je to najpotrebnije. To je bilo vezano za Nacionalni dan davanja koji je 9. okobra. Danas imamo jednu završnu akciju u Botaničkoj bašti. Kompanije su kupile stabla koja su okitile i takmiče se koje je najlepše. Sva sredstva koja se prikupe idu u razvoj botaničke bašte ali i u isto vreme i za prikupljanje hrane”, kaže on, ali dodaje da kada se sagleda stvar iz drugačije perspektive vidi se da nedostaju i neka druga ulaganja kao što su ulaganje u obrazovanje ili kulturu.

“Gledaćemo u budućnosti da pitanje volontiranje stavimo u prvi plan. Na tome treba raditi. Setite se kako su nekada gorani zasađivali dosta drveća širom zemlje. Mi tako nešto sada nemamo. I tome je potreban jedan masovan pristup”, dodaje Matić.

On takođe smatra da bi u svemu ovome bila poželjno i uključivanje države.

“Neophodna solidarnost i u novinarskoj profesiji”

Matić, koji ima iskustva i u radu u medijima, komentarišući aktuelnu medijsku sliku u Srbiji, kaže da je njegov utisak da novinari rade pod konstantnim i sve većim stresom i da ovaj problem treba shvatiti ozbiljno.

“Nedavno sam učestvovao u jednom istraživanju koje se bavilo metalnim zdravljem novinara. O njemu se u ovoj profesiji ne vodi računa. Pokazatelji su jasni. Gotovo trećina novinara ima psihičke probleme koji su vezani za problem posla. Uglavnom je to stres. Razvijaćemo neku određenu vrstu preventive za takvu situaciju”, kaže on.

Matić smatra da je novinarska struka u današnje vreme pred velikim izazovom, jer su, ocenjuje, rekacije sve praznije, a novinari koji su još uvek tu su pod stalnim pritiskom ili pretnjama.

“Novinarstvo je kod nas je u opadanju. Mi gubimo redakcije, gubimo novinare. Smanjuje se prostor za izveštavanje koje je u javnom interesu. Sve se više svodi na zabavu i celodnevne rijalitije. Teška je situacija. Ima jako puno pritisaka i pretnji. Prošla godina je, što se mene tiče, prošla u odbrani OK radija iz Vranja koju je napadao lokalni kriminalac. On je za te pretnje osuđen na 14 meseci zatvora, ali to nije dovoljno. Sistem na nekom nivou proradi, ali tu ima još puno posla. Prikupili smo milion dinara za pomoć ovom radiju”, kaže.

Naglašava da je i u ovoj struci, zbog svega toga, važna solidarnost, naročito kada je u pitanju novinarska zajednica.

Takođe, Matić, kao osoba koja jena čelu Komisije za istraživanje ubistava novnara, komentarišući sudski proces oko ubistva novinara Slavka Ćuruvije kaže da veruje da će i ovaj slučaj tokom sledeće godine dočekati svoj epilog.

“Apelaciono veće je zakazalo pretres početkom marta i očekujem da nakon dva ili tri meseca od tada bude i konačna presuda i da će biti onakva kakva je bila. Mislim da ne postoji nijedan razlog da ne bude presuđeno i da budu osuđeni oni koji su optuženi. Očekujem da se to završi do leta. Što se ubistva Ćuruvije tiče, mislim da se novinari nisu umešali i da nije osnovana komisija ne bi došlo do ovakve situacije gde imamo izvesnost presude. Važno je da poručimo da ubistvo novinara ne može da prođe nekažnjeno. Takođe, kod slučaja Milana Pantića angažovao se i TOK, kako bi razmotrili da li postoje elementi da oni preuzmu slučaj”, rekao je Matić.