Biciklisti traže bolje uslove i uređenje ulica za vožnju bicikala i trotineta

Izvor: N1

Ko je vozio bicikl po Beogradu zna koliko je za to potrebno veštine. Rupe, vozači automobila i druge prepreke čine vožnju nebezbednom. Hoće li izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja da budu u korist biciklista? kakve su nove zakonske odredbe predviđene za vozače trotineta?

„Sve ankete koje su rađene u poslednjih desetak godina kažu dve stvari, da ljudi ne žele da voze bicikl zato što nema dovoljno infrastrukture i zato što se ne osećaju dovoljno bezbedno u saobraćaju. Dakle, moramo da izgradimo biciklističke staze i da izmenimo propise, a druga je sama sobraćajna kultura, i tu vidimo ulogu MUP-a, agencije za bezbednost saobraćaja a i našu ulogu da probamo da edukujemo vozače motornih vozila da bicikliste smatraju ravnopravnim učesnicima u saobraćaju“, rekao je Bukvić.

Velić navodi da se izmene zakona koje bi trebalo da budu prihvaćene tiču obaveznog rastojanja prilikom preticanja, jer postoji problem da vozači motornih vozila ne drže dobvoljno odstojanje, da se biciklistima dozvoli dvosmerno kretanje u jednosmernim ulicama kao i formiranje „biciklističih ulica“, novog termina, koji bi označavao zone grada u kome treba da se odvija usporen saobraćaj. U takvim ulicama bi brzina bila ograničena 30 na sat, a to su sporedne ulice koje koriste starija lica i pešaci.

„Želimo i da se u pešačkim zonama dozvoli kretanje biciklistima, jer imamo pozitivan primer u Novom Sadu. Tako bi atraktivni sadržaji koje imaju pešačke zone bile dostupne i biciklistima“, rekao je Velić.

Ocenjuje da bi takve promene koje bi se našle u zakonskom rešenju poboljšale bezbednost biciklista i uticale na povećanje broja biciklista u našoj zemlji.

Bukvić je konstatovao preveliku gužvu u automobilskom saobraćaju, i predložio izgradnju javnih garaža i postepeno sklanjanje automobila iz ulica po kojima se kreće javni prevoz.

„To su radili veliki gradovi u Evropi, i svima se isplatilo“, ukazuje Bukvić.

Govoreći o trotinetima, i načinu na koji bi se oni reguliisali u predstojećim zakonskim okvirima, on je naveo da naša zemlja „poprilično kasni sa regulisanjem mikromobilnosti“.

„Naš stav je da električni trotinet treba regulisati isto kao i bicikl, dok se ne nađe adekvatnije rešenje“, rekao je on i dodao da su pravila koja su u vezi sa biciklistima dobro poznata u saobraćaju, pa bi implementacija pravila za električne trotinete bila lakša.

Ističe da bi to olakšalo kontrolu i saobraćajnoj poiliciji u svakodnevnom životu.

„isto što važi za bicikliste da važi i za vozače električnih trotineta“, zaključio je Velić.

Članak je prenesen sa portala N1.