Struja, grejanje ili RTS?

Letos je nezapaženo prošla vest koja je najavljivala javnu raspravu o predlogu za uvođenje nove medijske usluge javnog medijskog servisa, tematskog kanala džez muzike RTS/Radio Beograd „Džezer“.

Pohvalno je što se organizuje javna rasprava o sadržajima koji treba da obogate medijsku ponudu i što se na taj način ispunjavaju obaveze propisane Zakonom o javnim medijskim servisima. Dobro je i što je ovih dana u Radio Beogradu otvoren novi, savremeni Studio 8 za produkciju i postprodukciju muzike, dramskog programa i govornih sadržaja za sve radijske programe. Ono što nije za pohvalu je da prošle godine nije organizovana javna rasprava Programskog saveta RTS-a (koju predviđa pomenuti zakon), naročito zbog toga što je svojevremeno notirana kao pozitivna novina u funkcionisanju javnih medijskih servisa.

Tokom leta je nezapaženo prošla i informacija potekla od Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije koje „tvrdi da ga postojeći način naplate televizijske takse košta 4,4 milijarde dinara“. U izveštaju EPS-a se navodi da pošto „JP EPS nije u mogućnosti da naplati od kupaca celokupan iznos takse, isti po navedenom osnovu ostvaruje gubitak, koji se nadoknađuje iz sopstvenih sredstava“. Ovo je razlog više da se ovoj temi posveti dodatna pažnja prilikom najavljene izmene i dopune Zakona o javnim medijskim servisima koja je predviđena Medijskom strategijom. Žalosno je što je prethodnih godina retko koga interesovalo transponovanje odredbi Zakona o privremenom uređivanju načina naplate taksi za javni medijski servis u pravni akti kojim se reguliše rad RTS-a i RTV-a. Umesto toga, dosadašnji čelnici Ministarstva kulture i informisanja su se na kraju svake godine zadovoljavali produženjem odredbi sa privremenim trajanjem. Guranje glavu u stranu i nezainteresovanost doveli su do ovakvog izveštaja EPS-a koji je brže bolje skrajnut i medijski „zatrpan“ drugim temama.

Nepotrebna drama (čiji je vinovnik Upravni odbor) u vezi sa reizborom dotadašnjeg zamenika generalnog direktora za vršioca dužnosti generalnog direktora RTV-a gurnula je u drugi plan izveštaj Državne revizorske institucije o reviziji poslovanja ove javne medijske ustanove. Pored kritike zbog nepoštovanja zakona od strane Upravnog odbora u pogledu izbora čelnika javnog medijskog servisa, notiran je niz nepravilnosti čije će otklanjanje biti jedan od prioriteta vd generalnog direktora Jožefa Klema. Dobre vesti su da je rebalansom budžeta pokrajinske Vlade obezbeđeno 534 miliona dinara za konačan završetak preseljenja Radio-televizije Vojvodine u novu zgradu i da su u toku javne rasprave o programima pokrajinskog javnog medijskog servisa.

Ako se pogleda region – ni tamo u domenu javnih servisa stvari ne stoje idealno. Novinari RTV Slovenija su letos bili u štrajku zahtevajući promene, veću autonomiju i plate. Podržala ih je Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara koja je ukazala da „regionalni javni medijski servisi gube poverenje građana“. Verujem Maji jer ne priča napamet pošto je dugogodišnja novinarka Hrtvatske radio-televizije koja zna kakvo je realno stanje iznutra. Svaki javni servis ima svoju Maju Sever koja zna da stvari treba i moraju da budu bolje od trenutnog stanja. Drugo je pitanje zašto nedostaje profesionalne hrabrosti i istinske odlučnosti da se stvari preokrenu u pozitivnom smeru.

Stvoren je utisak da zaštitom javnog interesa na javnom servisu treba da se bave menadžment i zaposleni, ali ne i oni koji plaćaju pretplatu. Pogledajmo ko je u Upravnom odboru, u Programskom odboru, ko su oni koji biraju članove tih tela.

Javni servis je najveći propust svih vlasti od 5. oktobra do danas. To je ključna tačka svih naših poraza. Jer niko nije želeo ulogu zaštitnika javnog interesa od javnog servisa, već isključivo zaštitu interesa strukture na vlasti.

To je nedopustivo i neobjašnjivo je da se ni jedan pokret, ni jedna partija, ni jedna koalicija nije postavila u poziciju zaštite interesa svakog građanina Srbije, koji direktno finansira javni servis.

Ni jedna medijska strategija i ni jedan evropski reformisani zakon neće sam po sebi doneti svima nama poštovanje osnovnog postulata uloge javnog servisa. Za njega se možemo i moramo izboriti i bez EU standarda i političkih dogovora stranaka i koalicija. Zaštita javnog interesa nije u vlasti većine. Javni interes tiče se opšte i lične dobrobiti svakog građanina, nepovredive slobode građana koje su definisane u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima UN.