Na mom radaru: Monika Husar
Oaza umetnosti i beg od usijanog gradskog asfalta
Svakog jula poslednjih par godina „bežim“ na Palić. Bežim od usijanog gradskog asfalta, usijanih gradskih tema, sparine u vazduhu i malodušnosti koja tokom letnjih dana zahvati živalj u urbanim sredinama i ne popušta do duboko u noć, sve dok se temperature ne spuste dovoljno da je moguće disati. Iako dane provodim radno na Festivalu evropskog filma Palić, uspevam da nađem malko vremena i za odmor, posebno onaj duševni. U tih sedam dana, koliko traje festival, napunim „baterije“ gledajući sjajne filmove i razgovarajući sa zanimljivim filmskim autorima/kama i novinarima/ka. Uveče se, kad god posao dozvoli, opustim uz čašu dobrog rozea i koncertni program u dvorištu bioskopa „Abazija“, a ujutru prošetam kroz park na Paliću. Bolje se diše van velikih gradova, lepše se živi uz umetnost.
Hrvatsko primorje, I love you
Pre par dana povela se žučna diskusija na jednoj regionalnoj fejsbuk stranici koja promoviše turizam – gde je bolje letovati, u Hrvatskoj ili Grčkoj. Kako to inače biva, javnost se podelila na one koji su za Jadran i Hrvatsku, A i one druge, koji kažu da je Grčka bolja i jeftinija. Kao neko ko je zaljubljen u hrvatsko primorje i ko poslednjih godina bira da tamo letuje, nisam odolela da ne prokomentarišem kako je za mene ono „najlepše na svetu“. Broj lajkova i pozitivnih komentara koji su usledili me je iznenadio i ujedno i oraspoložio – uglavnom se spremim na višednevnu rafalnu paljbu kad god spomenem moju ljubav prema bivšim jugoslovenskim republikama, posebno Hrvatskoj i BiH. U svakom slučaju, jedva čekam avgust jer: hrvatsko primorje, I love you!
Dobar dan, ja se izvinjavam, da nemate možda knjigu viška?
Na putovanja, a posebno letovanja, nosim brdo knjiga. Deset…dvadeset…pun mali kofer. Svake godine povećavam broj, od kako sam se pre desetak godina prevarila i ponela samo par na letovanje. Nakon tri dana i tri pročitane knjige, „žicala“ sam literaturu na plaži, ne birajući mnogo ni žanr ni autore/ke. To letovanje ostalo mi je u sećanju kao „leto kad sam zavolela Orhana Pamuka“, jer je komšinica iz hotela odbacila „Dževdet bega i njegove sinove“ zbog, kako je rekla, razvučenosti radnje. Na moju veliku radost, razvlačila sam Pamuka još dobrih osam dana. Poučena iskustvom već sad spremam knjige za avgust, a juče sam na „morski spisak“ dodala i novi roman Branka Rosića „Dolazak matadora“, čiju spisalačku i novinarsku karijeru zainteresovano pratim.
Tekst je prenet iz Novog magazina.
