Epska dimenzija stradanja u Krimskom ratu

O ovom delu poznate engleske književnice, objavljenom 1998. u Velikoj Britaniji, večeras u knjižari “Bukmakret” u beogradskom SKC-u zajedno sa Vladislavom Ribnikar govoriće književnica LJubica Arsić.

Beril Bejnbridž (1932-2010) nalazi se u samom vrhu britanske književnosti, kao jedan od najboljih ostrvskih pisaca posle Drugog svetskog rata. Objavila je 18 romana, dve zbirke priča, dva putopisa i više dramskih tekstova. Karijeru je započela kao glumica. Radila je i kao novinar, pozorišni kritičar, a celog života bavila se i slikarstvom. Iako je u Britaniji još za života imalai status “nacinalnog blaga”, na srpski jezik do sada su prevedene samo njene tri knjige – Štrik je 2019. i 2021. objavio romane “Fabrika za flaširanje vina organizuje izlet” i “Krojačica”, a Laguna početkom februara ove godine “Mladog gospodina Džordžija”.

– Romane Beril Bejnbridž karakteriše veoma originalna imaginacija, neobični likovi, kao i majstorstvo na planu književnog izraza, koji je sveden i koncentrisan, očišćen od svega suvišnog. Kroz zanimljive i uzbudljive priče, na suženom prostoru kratkog romana, ona nenametljivo uvodi i suptilno varira mnoštvo velikih, univerzalnih tema. O ljudskim dramama i tragedijama govori bez patosa, sa humorom, mešajući tužno sa smešnim, komično sa mračnom groteskom. S obzirom da je i za života uživala veliki ugled i kod književnih savremenika i kod šireg kruga čitalaca, zaista je neobično da je kod nas sve do nedavno bila praktično nepoznata – kaže za Danas Vladislava Ribnikar.

Na pitanje gde u autorskom opusu Beril Bejnbridž mesto romana „Mladi gospodin Džordži“, Vladislava Ribnikar odgovara da je ovo delo „nastalo je pred kraj njene karijere, kada se okrenula istorijskim temama, a jedinstveno je po tome što, uz sve kvalitete poznate iz njenog ranijeg stvaralaštva, poseduje, na malom prostoru kratkog romana, svojevrsnu epsku dimenziju“.

– To je moderna verzija istorijskog romana, gde se prošlost rekonstruiše u fragmentima, iz ograničene i subjektivne perspektive samih likova, tako da nema nikakve pouzdane istine, ostaje mnogo nedorečenog i ostavljenog imaginaciji čitalaca. Krimski rat viđen je u romanu sa margine, iz perspektive posmatrača koji nisu vojnici i koji svedoče o košmarnom ratnom užasu, čije će žrtve i sami postati, neopterećeni bilo kakvom politikom. Mitovima o ratnom herojstvu i žrtvovanju, poput onog iz slavne Tenisonove pesme „Juriš Lake konjice“, Beril Bejnbridž suprotstavlja zastrašujuću i potresnu viziju poništenja ljudskosti, besmislenog i jezivog nasilja i stradanja. Sa tog stanovišta, kako jedan junak kaže, protivnik čiji bajonet treba izbeći podjednako je obuzet užasom, poput vlastitog odraza u ogledalu – objašnjava Vladislava Ribnikar.

Glavni junak romana je imućni mladi hirurg i amaterski fotograf iz Liverpula Džordž Hardi, koji 1854. kreće iz rodnog grada na Krim da se kao lekar pridružio britanskoj vojsci. U rat polazi u društvu svog zeta geologa i erudite doktora Potera i devojke Mirtl, siročeta koje je podigla porodica Hardi. Na Krimu, na koji ova čudna “trojka” stiže preko Carigrada i Varne, priključuje im je i tajanstveni Pompej Džons, pomoćnika ratnog fotografa i nekadašnji ulična varalica. Ovaj roman Beril Bejnbridž bio je nominovan za Bukerovu nagradu, a njegovom večerašnjem predstavljenju u Laguninom književnom klubu dodatnu aktuelnost daju sadašnji ratni sukobi u Ukrajini, kao neka vrsta „reprize“ odnosa između Rusije i Zapada u Krimskom ratu, mada se sredinom 19. veka odlučivalo o prevlasti nad Dardanelima, Balkanom i Bliskim Istokom.