Slične drame naizgled različitih kultura
Piše: Slobodan G. Marković. Izvor: Novi magazin
Kada je jula 2021. Vesna Goldsvorti izabrana za članicu Britanskog kraljevskog književnog društva (Royal Society of Literature) njen visok književni ugled u Britaniji dobio je formalnu potvrdu. U prethodne 24 godine ova autorka napisala je najmanje pet dela koja su značajno uticala na poimanje Balkana, Srbije, Jugoslavije i Istočne Evrope u Ujedinjenom Kraljevstvu i drugim zapadnim zemljama. Ta dela su akademska studija Izmišljanje Ruritanije (1998), autobiografija Černobiljske jagode (2005), i tri romana Gorski (2015), Gospodin Ka (2018) i Gvozdena zavesa (2022). Ova dela napisana su izvorno na engleskom jeziku i za anglofonog čitaoca, pri čemu je engleski bio treći jezik autorke. U Srbiji su se sva ova dela pojavila u prevodu, u izdanju Geopoetike.
Putopisna zapadna literatura o Balkanu i osmišljavanje Balkana u književnosti predmet su ozbiljnog akademskog izučavanja u prethodnih 25 godina. Dok je Marija Todorova identifikovala diskurs balkanizma, Vesna Goldsvorti objasnila je kako je imperijalizam zapadne, a posebno anglo-američke književne mašte, pretvorio Balkan u Ruritaniju, imaginarni prostor ispunjen sopstvenim projekcijama, fantazijama, strahovima i strepnjama.
Preokret koji su napravile Todorova i Goldsvorti najavila je Rebeka Vest. Ona je prva progovorila narativom naslonjenim na razgovore s autentičnim stanovnicima tadašnje Kraljevine Jugoslavije, a ne zamišljenim i izmišljenim Balkancima. U putopisu Crno jagnje, sivi soko (1941) Rebeka Vest prenela je ono što je čula od samih Jugoslovena, a među njenim sagovornicima i vodičima bili su neki od vodećih intelektualaca kraljevine kao što su Stanislav Vinaver, Anica Savić Rebac i Hasan Rebac. Njen pristup predstavljao je veliki korak u pravcu toga da se čuje glas samog regiona, a ne samo nastupi u njegovo ime. U tom smislu ovaj putopis bio je gotovo epohalan, ali gledano iz današnje perspektive koja teži inkluzivnosti u svim oblastima, bio je to značajan, ali i nepotpun iskorak iz imperijalizma mašte.
DEKONSTUISANJE MITA IRACIONALNE RURITANIJE: Bilo je potrebno da se pojavi generacija naučnica poteklih sa Balkana koje bi bile u stanju da integrišu nalaze istraživača sa Balkana u glavne tokove akademskog tretiranja Jugoistočne Evrope na Zapadu. Dve naučnice obrazovane u Sofiji i Beogradu upravo su to učinile krajem 1990-ih. Marija Todorova je 1997. objavila delo Zamišljajući Balkan, a Vesna Goldsvorti 1998. svoju doktorsku disertaciju pod naslovom Izmišljanje Ruritanije. Imperijalizam mašte. Ova dela objavili su vodeći anglo-američki akademski izdavači Oksford juniverziti pres i Jejl univerziti pres što je olakšalo njihov prijem. U narednim godinama ove knjige postale su standardni deo studija Jugoistočne Evrope.
U Zamišljanju Ruritanije Vesna Goldsvorti je, na obimnom uzorku – više od 300 književnih dela, ukazala zapadnom čitaocu kako je “narcizam malih razlika”, u književnim delima na engleskom jeziku, preobraćen u karikaturalnu sliku Balkana. Viđenje Ruritanije stvoreno na taj način zatim je globalizovano kroz holivudske narative. Ovim radom naučnica iz Beograda i sa Balkana dekonstruisala je zapadne podsmešljive narative o regionu iz koga je potekla. Britanski publicista Miša Gleni objavio je osvrt na knjige Todorove i Goldsvorti u Landon rivju of buks (1999), pod naslovom Samo na Balkanu. U njemu je primetio: “Sve dok agenti zapadne kulture ne budu u stanju da uvide sopstvene predrasude o Balkanu, izuzetno delo Goldsvorti, Todorove i drugih poput njih ostaće, u velikoj meri, neiskorišćeno na Zapadu”. Skoro četvrt veka kasnije možemo da zaključimo da su ova dela izvršila veliki prevrat u akademskom tretiranju Balkana, ali da su stereotipi o ovom delu sveta ostali u kulturnom mejnstrimu zapadnih zemalja. Skrenuti pažnju na dugo stvarane predrasude o jednom regionu, i donekle ih savladati u akademskim publikacijama bio je ogroman zadatak, a u njemu je Vesna Goldsvorti odigrala jednu od ključnih uloga. Koliko je Ruritanija danas jednako aktuelna kao i pre četvrt veka ukazala je nedavno Rebeka Adams u Fajnenšel tajmsu kad je temu ove knjige definisala kao “zapadnu dugu istoriju kulturne aproprijacije Balkana”.
LITERARNI TESTAMENT GENERACIJE KOJA JE OTIŠLA IZ SRBIJE I JUGOSLAVIJE: Sedam godina posle Ruritanije, u delu Černobiljske jagode, Vesna Goldsvorti progovorila je glasom Beograđanke, ali i brojnih prijateljica i prijatelja iz Beograda, Srbije i Jugoslavije, u kojoj je živela do 1986. Ova autobiografija dospela je na liste najčitanijih dela u četiri zapadne zemlje, a njena posebna vrednost bila je u tome što se zapadnom čitaocu obratila kao stanovnica iz susedstva, uz stil koji je prepoznatljiv i koji britanski i drugi zapadni čitaoci mogu da razumeju. Sve to učinila je jasnim i ubedljivim izrazom o čemu svedoči uspeh dela ne samo u Britaniji, već i u SAD i Nemačkoj. U Nemačkoj je ovo delo bilo toliko popularno da je izvođeno i u više pozorišnih predstava.
Vesna Goldsvorti zapravo je dekodirala jednu kulturu, prenevši njene simbole i jezik u razumljive, poznate i intimne okvire. Snagu, liriku i ubedljivost takvom pristupu dao je sâm kontekst pisanja ovog dela u kome se autorka obraćala sinu, u trenutku kad nije zna da li će savladati opaku bolest. Njena intimna porodična ispovest postala je neka vrsta literarnog testamenta jedne generacije koja je napustila Srbiju i Jugoslaviju 1980-ih, a našla se u stalnom traganju za identitetom između zemlje koja je nestala i novoprihvaćene kulture koja jednim delom uvek ostaje neuhvatljiva.
Zemlja sudbine u kojoj je rođena, i zemlja izbora koju je odabrala spajaju se neprekidno u delima Vesne Goldsvorti od ove autobiografije nadalje. Neverovatna radoznalost i upornost kojom se autorka bavila i bavi obema kulturama, osećaj za istančanu pojedinost i poštovanje različitih tradicija, učinile su je pravim književnim mostom. U Černobiljskim jagodama nije izostala dramatičnost susreta dveju kultura, a, kroz postepeno međusobno prihvatanje opisano u knjizi, autorka je postepeno prokrijumčarila balkansku i srpsku drugost u domen bliskog, pa i intimnog. Ovako postignut rezultat izuzetan je i hvale vredan. On joj je samo otvorio prostor za dalje izlete u prostore na granici Okcidenta, u oblasti koje zapadnjačka mašta tretira ambivalentno i s kojima ima stalne poteškoće da izađe na kraj. Kao spisateljka ona je zakoračila u prostor koji približava ne samo Balkan, već i istočnu Evropu anglo-američkom čitaocu.
ROMANI KAO MOSTOVI IZMEĐU ISTOČNE I ZAPADNE EVROPE: U seriji od tri romana objavljenih 2015-2022. Vesna Goldsvorti je proširila predmet zanimanja na rusku emigraciju na Zapadu, kao i na susret Istočne i Zapadne Evrope. Već prvi roman Gorski postigao je izuzetan uspeh. U priču o ruskom milijarderu Gorskom, autorka je uplela niz istočnoevropskih sudbina koje su okolnosti dovele u London. Najelitnija četvrt Londona Čelsi prikazana je kao poprište borbe za zapadni san početkom XXI veka. Knjiga je postigla izuzetan uspeh i doživela ogroman tiraž i za britanske prilike. Drugo delo Gospodin Ka zamišljeno je kao nastavak Ane Karenjine. Roman smešta gospodina Kara, zapravo Sergeja Karenjina, sina Ane Karenjine, u London iz 1947. Kroz uzbudljive ljubavne priče čitalac se na izuzetan način uvodi u svet emigranata koje prožima više identiteta i koji u sebi oličavaju i spajaju više kultura.
Neobičnim sticajem okolnosti najnoviji roman Vesne Goldsvorti Gvozdena zavesa pojavio se početkom 2022, upravo u vreme kad je naslov romana počeo da se ostvaruje kao nova politička stvarnost Evrope. Smešten u London i Britaniju iz 1980-ih, roman se bavi sudbinom crvene princeze Milene koja živi u “jednoj zemlji istočne Evrope”, namerno naslikanoj na način da zagolica maštu zapadnog čitaoca, ali da ne otkrije do kraja o kojoj zemlji je reč. Iz jedne takve Ruritanije Milena, kći visokog partijskog i državnog zvaničnika komunističke zemlje i pripadnica mlade generacije crvene buržoazije, izmorene hipokrizijom komunističkog morala, odlučuje da prebegne na Zapad. Ona je vođena ljubavlju prema britanskom pesniku Džejsonu koga je nakratko upoznala tokom njegove posete. Njihov zajednički život u Londonu, u oskudnim uslovima, otkriva svu dramu susreta ideala kapitalističkog Zapada i komunističkog Istoka. Milena rado menja sigurnu, ali nadziranu, egzistenciju komunističkog Istoka. Ubrzo otkriva da je sloboda uslovna kategorija i u Britaniji, i da želja da se živi u slobodi nije dovoljan preduslov da se ona stvarno i ostvari.
GDE JE ZAPRAVO RURITANIJA: Sve počinje da se okreće naglavačke u susretu dva načina života u kojima više nije jasno gde se završava sloboda, a gde počinje prinuda. Citat na početku sedmog poglavlja romana preuzet je iz dela Entonija Houpa i glasi “Ruritanija nije Engleska”, ali je poruka romana da bi zato Engleska mogla da bude Ruritanija. Ona je to zaista postala u očima Milene. Na ovaj način Vesna Goldsvorti i književno je zaokružila pretumačenje Ruritanije započeto u monografiji iz 1998. Osveta povređene i izdane Medeje, odnosno Milene na kraju romana, svojevrsni je odgovor samosvesne Ruritanke postojbini Ruritanije – Britaniji koja je ovu izmišljotinu osmislila da bi savladala sopstvene strahove.
Kretanje nedohodnicima strepnje i teskobe, ljubavi i strasti, pokazuje da su projektovani imaginarijum Ruritanije, bilo da je on na istoku ili jugoistoku Evrope, i sam zapadni original jednako ušančeni u paradoksima svakodnevice. Likovi originala i projekcije na sličan su način rascepkani između istovremene odlučnosti i krhkosti, strasti i bezosećajnosti, odanosti i izdaje, visokoparne moralnosti i ciničnosti. Putovanje kroz ove paradokse autorka obogaćuje književnom i kulturnom erudicijom koja svaki njen roman čini riznicom istančanih aluzija. Na taj način London, i prestonice istočne Evrope postaju u osnovi vrlo slični prostori objedinjeni iskustvom ljudskosti. I originalna i zamišljene Ruritanije postaju tako deo sličnih drama, samo naizgled različitih kultura, kroz koje autorka tako znalački vodi anglofone i druge čitaoce već četvrt veka.
Autor je redovni profesor i rukovodilac Centra za britanske studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu
Izvor: Novi magazin.
