Vladimir Gligorov: Ugovor o slobodnoj trgovini

Piše: Vladimir Gligorov, Novi magazin

Koje bi mogle biti posledice ugovora o slobodnoj trgovini s Kinom? Najpre bi, naravno, trebalo videti šta je u tom ugovoru. A on se najavljuje za kraj godine. To obično nije dovoljan rok, čak i kada je reč o strankama koje su toliko neuporedive po veličini njihovih privreda kao što su Srbija i Kina. Ovo naravno zato što obe strane paze na svoje interese, pa gledaju na sve detalje. Ali i zato što postoji i ostatak sveta, a Kina je članica Svetske trgovinske organizacije, dok Srbija nije. Pa bi obe strane trebalo da uvaže i interese drugih zemalja, jedna jer ima obaveza prema članicama organizacije čiji je član, a druga zato što, pretpostavljam, želi da se učlani. No, ostavimo to po strani, šta je sporazum o slobodnoj trgovini?

Kako se najavljuje da bi srpska privreda bila takoreći raj za investitore, potrebno je odmah reći da uslovi za prekogranična ulaganja nisu deo ugovora o slobodnoj trgovini. Moguće je da će se i takav sporazum postići, ali to je nezavisno od sporazuma o slobodnoj trgovini.

Najavljuje se, međutim, nešto drugo. Naime, da će se povećati ulaganja iz Evropske unije ili uopšte iz trećih zemalja kako bi se iz Srbije izvozilo u Kinu kada se ukine carinska zaštita.

Ovde se gubi iz vida da u svim sporazumima o slobodnoj trgovini postoje pravila porekla. Tako da ne bi bilo moguće da se uveze evropska ili bilo koja druga roba iz trećih zemalja i da se izveze na kinesko tržište, a da se ne plate carine. Isto važi i u suprotnom pravcu. Pogotovo što su i Kina i Evropska unija članice Svetske trgovinske organizacije, pa to ne bi ni htele da rade čak i ako bi Srbija bila spremna da se bavi kontrabandom. Bilo bi potrebno preseliti proizvodnju u Srbiju.

Pritom bi trebalo imati u vidu dve stvari. Prvo, prosečne kineske carine su 2,59 odsto (Svetska banka, 2019). Drugo, zašto bi neko ulagao u Srbiju da bi izvozio u Kinu kad može da proizvodi u Kini? Pogotovo jer je reč o količinama za čiju je proizvodnju srpska privreda suviše mala. Slično je i s kineskim izvozom u EU ukoliko bi se s tim računalo.

Pogledajmo pre svih ovih nagađanja jer ugovora o slobodnoj trgovini još nema, srpsko-kinesku trgovinu sada i dosad. Na Slici 1 su uvoz i izvoz (zvanična srpska statistika). Kao što se vidi rast, posebno uvoza, značajno je ubrzan u poslednjih nekoliko godina. To je usklađeno s povećanim kineskim ulaganjima, mada se rast uvoza ne može samo time objasniti. U svakom slučaju, nesumnjivo je značajno, veliko zapravo, povećanje spoljnotrgovinskog deficita.

Na Slici 2 se vide proizvodi koji se najviše izvoze u Kinu. To su sirovine (sektor 2), rude (sektor 6) i mašine (sektor 7). Uglavnom se, dakle, izvozi ono u šta su u najvećoj meri otišla kineska ulaganja. Uvoz je mnogo razuđeniji, a posebno se mnogo uvozi industrijska roba, kao uostalom i u drugim zemljama. Mada je značajan rast uvoza takođe povezan s kineskim ulaganjima jer ona idu uz kupovinu kineske robe potrebne za njihovo izvršenje.

Iz svega bi se moglo zaključiti sledeće. Prvo, ukidanje carina neće značajno uticati na trgovinu s Kinom. Drugo, kineska ulaganja su usmerena na proizvodnju robe koja je potrebna Kini, a manje je reč o izvozu u treće zemlje, kao što nema ni naznaka da je reč o ulaganjima preduzeća iz trećih zemalja kako bi izvozile na kinesko tržište. Treće, uvoz iz Kine je u ne maloj meri u vezi s kineskim ulaganjima jer se ona tako ugovaraju.

Konačno, ne bi trebalo očekivati da će kineska konkurencija značajno uticati na srpsku privredu. Srpska preduzeća, uostalom kao i ona iz trećih zemalja, oštećena su jer imaju malu korist od kineskih ulaganja, i to se ugovorom o slobodnoj trgovini neće promeniti.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.