Izgradnja kanalizacije u Srbiji bez tendera predata firmi iz Kine

Piše: Mila Đurđević

To je ono što je poznato o poslu izgradnje kanalizacione mreže u Kragujevcu, gradu u centralnoj Srbiji.

Kragujevac je tek jedan od 65 gradova i opština na mapi srpsko-kineskog projekta nazvanog “Čista Srbija” i vrednog 3,2 milijarde evra.

To je šest odsto ukupnog bruto domaćeg proizvoda Srbije za 2021. godinu, odnosno šest odsto vrednosti svih proizvoda i usluga u Srbiji u godinu dana.

Projekat predviđa izgradnju kanalizacije i postrojenja za otpadne vode, za koji se Srbija zadužuje kod Kine.

Pred poslanicima Skupštine Srbije uskoro će se naći predlog zakona, kojim se potvrđuje jedan od kreditnih aranžmana za taj projekat. Njegova vrednost je 203 miliona evra i osigurava ga Kineska korporacija za izvoz i osiguranje kredita (China Export and Credit Insurance Corporation).

Posao su pre godinu dana direktno ugovorili Ministarstvo infrastrukture u ime Vlade Srbije i kineska kompanija China Road and Bridge Corporation (CRBC), bez raspisivanja tendera.

Gde je problem u srpsko-kineskom projektu?

Međutim, da problemi postoje ukazali su poslanici opozicije na poslednjem zasedanju lokalne skupštine u Kragujevcu krajem januara.

Radovi na izgradnji 360 kilometara nove kanalizacione mreže u tom gradu su počeli u novembru 2021. Time će se, prema izjavama gradskih zvaničnika, rešiti višedecenijski problem otpadnih voda.

Kako su za Radio Slobodna Evropa (RSE) objasnili u pisanom odgovoru iz kabineta gradonačelnika osim kanalizacije, gradiće se i tri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Sve to koštaće 190 miliona evra, za šta novac obezbeđuje država.

“Gradovi obuhvaćeni projektom ‘Čista Srbija’ nemaju finansijske obaveze osim obezbeđivanja imovine za parcele na kojima će biti izgrađena postrojenja za preradu otpadnih voda i izradu katastarskih planova”, navode u kabinetu gradonačelnika Kragujevca.

Opozicioni odbornik u gradskoj skupštini i nekadašnji gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović navodi u razgovoru za RSE da je i dalje malo detalja poznato o projektu.

Jedino što je uspeo da sazna na sednici gradske skupštine 25. januara, kako kaže, jeste da je gradsko javno preduzeće “Vodovod i kanalizacija”, inače zaduženo za te poslove, u izvođenju radova “tek treći podizvođač”.

“Nijedan odgovor nisam dobio sem da je kineska firma prvi podizvođač… niko ne zna da mi kaže ko je drugi podizvođač i koliko je niža cena i samo znam da je Vodovod treći podizvođač”, kaže Stevanović za RSE.

Dodaje da nije sporno da Kragujevcu treba nova kanalizaciona mreža, ali ukazuje na to da bi detalji projekta morali biti poznati javnosti.

“Naravno da treba da se reši, tu nema dileme, ali prvo kolika je cena toga, pod jedan i pod dva kakvi su uslovi tog kredita”, kaže Stevanović.

Trećina građana Srbije bez kanalizacije
Bez kanalizacije je, prema podacima poslednjeg dostupnog godišnjeg izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine, nešto više od trećine domaćinstava u Srbiji (34,8 odsto).

Miloš Panić iz užičkog naselja Turica na zapadu Srbije zbog nerešenog problema kanalizacije u svom naselju godinama trpi veliku štetu. Kuća mu je priključena na kanalizacionu mrežu, ali jedan deo naselja nije, pa se fekalije iz septičkih jama prelivaju u njegovo dvorište.

“Ljudi imaju septičke jame, godinama se obećava da će to da se reši. Ja kanalizaciju imam, ali imam problem već trideset godina tako da mi svake godine fekalije plave dvorište, prošle godine dva puta”, kaže Panić za RSE.

Dugogodišnji problem u naselju sa oko 10.000 žitelja je i izlivanje iz fekalnog kolektora koji je izgrađen pre nekoliko decenija. Meštani Turice godinama traže da se taj problem reši, odnosno da se izgradi novi kolektor.

Otpadne vode u Srbiji gotovo da se ne prečišćavaju. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, to je slučaj sa 88,6 odsto otpadnih voda. One završavaju u rekama i drugim vodotokovima.

Direktna pogodba, bez konkurencije i nadmetanja

Posao za Kragujevac i druge gradove i opštine u Srbiji je ugovoren pre godinu dana direktnom pogodbom ministarstva i kineske kompanije, bez tendera i javnih nabavki, što propisuje evropska regulativa, ali i domaći Zakon o javnim nabavkama.

Međutim, Srbija i Kina imaju potpisane međudržavne sporazume, koji imaju jaču snagu od zakona. Uz to, Srbija je još uvek zemlja kandidat za članstvo u EU i vlasti se selektivno pridržavaju evropske regulative.

Na ovaj način je Ministarstvo unapred odabralo izvođača radova umesto javnog poziva na koji bi mogle da se jave i druge kompanije i da se zatim odabere najpovoljnija ponuda.

Srpske kompanije će biti angažovane na projektu “u procentu ne manjem od 49 odsto ukupno angažovanih podizvođača”, izjavio je 5. februara 2021. nakon potpisivanja ugovora resorni ministar Tomislav Momirović.

Kineska kompanija CRBC do zaključenja teksta nije odgovorila na pitanja RSE o tome na koji način će birati podizvođače i na koji način će obezbediti da se poštuje evropska regulativa tokom realizacije projekta.

Zašto ne sa EU?

U Ministarstvu infrastrukture u pisanom odgovoru na upit RSE navode da su komercijalni ugovori sa kineskim kompanijom CRBC potpisani na osnovu međudržavnog Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Srbije iz 2009. godine.

Na pitanje zbog čega se u posao ušlo sa kineskom kompanijom, a ne sa EU, u ministarstvu navode:

“Srbija koristi sredstva EU, kako investiciona tako i bespovratna, ali ona su daleko od potrebnih, a usput i operativnost tih projekata je na veoma niskom nivou.”

Prilikom izbora partnera uslovi su bili, navode u ministarstvu: hitnost izvršenja posla, dostupnost sredstava za investiranje, operativnost izvođača i brzina izvođenja radova.

Dodaju da se u projektovanju i izgradnji poštuju direktive EU koje se odnose na vode i prečišćavanje otpadnih voda i domaći zakoni o planiranju i izgradnji, zaštiti životne sredine, o vodama i drugi.

‘Tipičan obrazac poslovanja’ Srbije i Kine

Direktne pogodbe na osnovu međudržavnog sporazuma je tipičan obrazac saradnje vlasti u Srbiji sa partnerima iz Kine, ukazuje u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) Nemanja Nenadić, programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija.

“To je u suštini odraz slabosti predstavnika naše države, koji nekritički prihvataju takve aranžmane. Jer, jedna je stvar šta strani partner traži ili zahteva da bi se zaključio posao, a druga je stvar hoće li naša strana to prihvatiti”, kaže Nenadić.

I srpska i kineska strana su prilikom potpisivanja ugovora za projekat “Čista Srbija” naglasili da će se poštovati evropski standardi. Upravo ti standardi, koji su uneti i u srpski Zakon o javnim nabavkama, propisuju obavezno nadmetanje i raspisivanje tendera, ističe Nenadić.

“Moguće je da oni tvrde da će se poštovati neki standardi EU koji se tiču, na primer, pravila zaštite životne sredine ili u nekoj drugoj sličnoj oblasti. Međutim, ono što je sasvim očigledno je da pravila koja ima EU i koja su gotovo identična srpskim pravilima i Zakonu o javnim nabavkama, nisu poštovana”, kaže Nenadić.

Na pitanje kakvu štetu zbog takvih poslova mogu trpeti građani Srbije, Nenadić pojašnjava:

“Problem je to što građani nikada neće u stvari moći tačno da saznaju da li je u tom ugovaranju došlo do neke štete i koja je ta šteta, jer je jedini način da se precizno utvrdi koliko neki posao vredi, da postoji otvoreno nadmetanje i da se na tom tržištu dođe i do tržišne cene.”

Kakvo je finansiranje EU?

Za razliku od partnerstva sa kineskim kompanijama, koje se dogovaraju direktno, bez tendera i mogućnosti da se u nadmetanju dobije najpovoljnija ponuda, za kredite i bespovratna sredstva koja dolaze iz EU, to je jedan od ključnih uslova.

U Evropskoj investicionoj banci (EIB) navode za RSE da svi projekti koje finansira ta institucija moraju biti u skladu sa evropskim standardima u svim oblastima, što uključuje i poštovanje ljudskih prava i prava radnika.

Dodaju da je u proteklih deset godina u komunalne projekte u Srbiji EU kroz Evropsku investicionu banku uložila 110 miliona evra. Deo tog novca je kredit, dok je deo dat Srbiji kao donacija.

Takođe ističu da je među najznačajnijim projektima izgradnja kanalizacije u opštinama širom Srbije vredna 50 miliona (40 miliona evra kredita i 10 miliona evra donacije).

Od modernizacije, zamene i proširenja komunalne infrastrukture, kako navode, korist će imati 600.000 građana Srbije.

“EIB vodi računa o tome da projekti koji su u toku i svi oni koji će se tek finansirati budu u skladu sa zahtevima EU kada je reč o nabavkama, zaštiti životne sredine i socijalnim zahtevima”, navode u EIB-u.

Kako tvrde, mogućnost kombinovanja zajmova EIB sa bespovratnih grantovima EU čini finansiranje Evropske unije među najpovoljnijim na finansijskom tržištu.

U odgovoru EIB-a se ne komentariše izbor partnera u okviru projekta “Čista Srbija”.

‘Čista Srbija’ na inicijativu predsednika

Resorni ministar Tomislav Momirović u više navrata je izjavio da je projekat pokrenut na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Sam Vučić se zalaže za jačanje saradnje sa Kinom, koja od 2016. mahom kroz infrastrukturne projekte za koje Srbiji daje kredite jača uticaj u zemlji.

Srbija kao kandidat za članstvo u EU nije još usaglasila svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskom, a zbog jačanja saradnje sa Pekingom i Moskvom, više puta je dobila kritike zvaničnog Brisela i Vašingtona.

Srbija je takođe deo kineske državne inicijative “Pojas i put” sa zemljama Centralne i Istočne Evrope (17 + 1) za ponovno otvaranje zapadnih trgovinskih kanala koji slede drevni Put svile kako bi Kina napajala svoju privredu.

Drugi komunalni projekti sa kineskim partnerima

Projekat “Čista Srbija” nije prva direktna pogodba na projektima izgradnje komunalne infrastrukture sa kineskim partnerima.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije potpisalo je u januaru 2020. dva sporazuma sa kineskom kompanijom “China Machinery Engineering Corporation” i na taj način direktno sa ovom kompanijom ugovorilo posao sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda Centralnog kanalizacionog sistema Grada Beograda, takođe bez raspisivanja tendera.

Projekti CRBC-a u Srbiji

Kineska kompanija CRBC u Srbiji je već angažovana na projektima izgradnje puteva i železnice, a jedan od najvećih projekata su dve od tri deonice pruge Beograd – Budimpešta.

Ti poslovi takođe su dogovoreni direktnom pogodbom, bez tendera i javnih nabavki, a za njih se Srbija zadužila kod kineske Eksim banke (Eksport-import banka).

Međutim, u protekloj godini Srbija je odustala od jednog projekta sa ovom kineskom kompanijom. Reč je o izgradnji pruge Beograd – Niš.

U taj posao Srbija je ušla sa EU uz finansijsku podršku Evropske investicione banke (EIB) i to nakon što je prvobitni ugovor 2018. potpisala sa kineskom kompanijom CRBC.

Kineski CRBC je izvođač na projektu autoputa u Crnoj Gori Bar-Boljare, koji je Crnu Goru doveo gotovo na ivicu dužničkog ropstva.

Država je nakon što se za pomoć obratila EU problem prevazišla kroz hedžing aranžman, u cilju zaštite crnogorskog javnog duga od valutnog rizika, sa dve američke i dve evropske banke.

Na potencijalne rizike kredita iz Kine ukazala je Evropska investiciona banka.

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.