EU podržava stabilnost pre nego demokratiju na Balkanu

29. January 2022.
Dok traje neizvesnost oko toga da li će Rusija napasti Ukrajinu i šta tačno traži Vladimir Putin, podkast Radio karantin razmatra uticaj pandemije na odnose u svetu, pre svega medju velikim silama.
Xi Jinping, Vladimir Putin
Foto: Beta/AP Photo/Alexander Zemlianichenko

Tomas Rajt, autor knjige o Politici pandemije i kraju novog svetskog poretka kaže da je ova pandemija izazvala globalni šok u trenutku kada u svetu nema globalnih lidera. Rajt je u intervjuu američkom institutu Brookings uporedio ovu krizu sa onom finansijskom od pre skoro 15 godina i rekao da je tada rešenje nadjeno relativno brzo jer se svet ujedinio i organizovao kako bi se zajednički došlo do rešenja. “Ovoga puta imali smo”, kaže on, “Trampa koga medjunarodni poredak nije mnogo zanimao, čak ga je Tramp video kao pretnju. Osim toga, u velikom broju zemalja politika se više okrenula nacionalizmu a manje saradnji.” Odatle i sve brojnija mišljenja da će aktuelna pandemija doprineti zaustavljanju globalizacije jer su, kako za Gardijan kaže Jevgenij Postnikov sa univerziteta u Melburnu, “zemlje tokom pandemije shvatile opasnost od preteranog oslanjanja na uvoz”. Mnogi analitičari očekuju da će se zemlje sve više fokusirati na domaću proizvodnju strateški važnih proizvoda.

Gošća podkasta Radio karantin, spoljnopolitički ekspert iz Madrida Mira Milošević, kaže da je pandemija ubrzala nekoliko promena u geopolitičkom smislu. Prva velika promena je to da od kraja drugog svetskog rata, prvi put SAD više nisu lider u svetu. Druga je to što je odmah na početku pandemije EU pokazala potpunu pasivnost i nesolidarnost, a treća velika promena je uloga Rusije i Kine na svetskom nivou.

„Ove dve zemlje krenule su u jednu trku koja je pomerila rivalitet na teren pandemije, u smislu rivaliteta u vezi sa vakcinom, u vezi sa istraživanjima, sa maskama. Ugled Kine je sada jako oštećen, u smislu da se tokom pandemije videlo koliko oni mogu da budu agresivni koristeći dezinformacije, kao i činjenicom da Kina nije dozvolila ozbiljno istraživanje o početku pandemije“, smatra Milošević i dodaje da se tokom pandemije pokazalo da su EU i SAD u potpunoj ekonomskoj zavisnosti od Kine.

Milošević kaže kako je kriza reč koja se veoma često koristi u EU i izgleda kao da Unija živi u jednom permanentnom stanju krize. „Unija te krize preživljava i adaptira se“, smatra Milošević, ali dodaje da se sada pokazuje da EU nije više u stanju da ispuni praktično ni jedan plan ili obećanje. Ona navodi i da je veliki problem to što EU gubi kredibilitet na Balkanu.

„To ipak nije samo krivica samo evropske zajednice, već su više odgovorni lokalni politički predstavnici. Jedan Dodik u Bosni radi to što radi i ne može EU da bude policija koja neprestano nadgleda šta se tamo zbiva. Mislim da rata u Bosni neće biti, jer smo umorni od ratova, ali to potpuno udaljava ceo region od Evrope i naročito svake demokratske varijante. Srbija nije Bosna, ali vidimo koliko vlada Aleksandra Vučića sve više ide ka populizmu i koliko manipuliše medijima“, ocenjuje Milošević.

Ona kaže da je, osim ovih etničkih tenzija i nacionalističkih diskursa, na Balkanu najviše brine odnos Srbije prema Rusiji, Kini, Turskoj i arapskim zemljama.

„Ono što je važno da se kaže je da, u poređenju sa Evropskom unijom, ove zemlje ulažu u Balkan i ne traže nikakve reforme, nikakve promene u zamenu za investicije.“

Milošević ocenjuje da Evropska unija insistira da Zapadni Balkan mora da uđe u EU kao grupa jer je to za Uniju garancija da će u ovom regionu biti mira. „Rat u regionu je najveći strah EU“, smatra ona i navodi da u toj priči nije toliko bitna ni Severna Makedonija, ni Crna Gora, već Srbija i Kosovo. EU i Amerika su pokazale da više podržavaju stabilnost, nego jednu nesigurnu ali više demokratsku vladu. „Zbog toga se podržava „stabilokratija“ Aleksandra Vučića jer je u njemu EU, a naročito Nemačka, videla najboljeg kandidata da održi mir na Balkanu.“

„On je koketirao i govorio o spremnosti da će se dogovoriti oko Kosova ako Srbija dobije nešto zauzvrat – ali su to sve beskrajne priče bez konkretnih političkih rezultata. I ja mislim da je to ono što je glavni element zastoja svakog demokratskog razvoja na Balkanu“, kaže Mira Milošević iz instituta Elkano u Madridu.

Ona je za Radio karantin govorila i o tome da li će Španija priznati Kosovo i šta tačno hoće Vladimir Putin, za koga kaže da je pokeraš koji sa slabim kartama ostvaruje dobre rezultate za svoju zemlju. Celu emisiju slušajte ovde.

Click