FHP objavio narativ o sakrivanju tela ubijenih civila tokom rata na Kosovu

Digitalni narativ „Operacija skrivanja tela“ sadrži snimke svedočenja, fotografije lokacija, forenzičke izveštaje, zapisnike iz policijske istrage i druge materijale iz sudskih postupaka u kojima su izvođeni dokazi o ovoj tajnoj državnoj operaciji.

Od 2001. godine do danas, na teritoriji Srbije su na pet lokacija otkrivene masovne grobnice sa posmrtnim ostacima 948 Albanaca ubijenih tokom rata na Kosovu, prevashodno civila.

U martu 1999. godine, u vrhu vlasti je isplanirana operacija premeštanja tela civila koje su ubile vojne i policijske jedinice, kako bi se uklonili dokazi o zločinima i sprečila svaka mogućnost domaće ili međunarodne nezavisne istrage, navodi Fond.

Operacija je počela najkasnije početkom aprila 1999. godine i trajala je do kraja maja 1999. godine, a sve informacije o pokopavanju tela u masovne grobnice držane su u tajnosti do maja 2001. godine, poručili su

Kandić: Političke oligarhije u regionu glorifikuju osuđene za ratne zločine

Danas se u u Beogradu održava Forum za tranzicionu pravdu pod nazivom „Prekinuto pomirenje – kojim putem nastaviti“, a na kojem se razgovara upravo o ratnim zločinima, ali i „glorifikaciji“ osuđenih za ratne zločine u regionu.

Koordinatorka Mreže pomirenja REKOM Nataša Kandić ocenila je da su politike sećanja u rukama oligarhija koje manipulišu njima i glorifikuju osuđene za ratne zločine.

„Ta glorifikacija je dostigla tu meru da su javni prostori u svim zemljama bivše Jugoslavije ispunjeni poštovanjem prema onima koji su osuđeni za ratne zločine, za genocid, za udruženi zločinački poduhvat“, prenosi N1, pisanje Bete.

Ona je ocenila da su političke oligarhije uspele da uvuku i nove generacije u zločine iz prošlosti.

Direktorka Centra za mirovnu politiku Vesna Teršelič je kazala da je proces pomirenja politički prekinut, ali je ocenila da nije prekinut proces pomirenja među građanima.

„Politike naših zemalja ne priznaju pođednako sve žrtve, već priznaju samo ‘svoje’ žrtve. Imali smo nadu kada su se 2010. godine predsednici Hrvatske i Srbije Ivo Josipović i Boris Tadić poklonili žrtvama u Vukovaru i u Paulin Dvoru da je to početak procesa suočavanja sa prošlošću, ali to se nije desilo i takvi potezi polako tonu u zaborav“, navela je Teršelič.