Slučaj Osman Kavala

Piše: Boško Jakšić

Poznat po kratkom fitilju, turski predsednik je rizičnim diplomatskim manevrom angažovao nacionalizam da bi popravio istorijsko nizak rejting koji mu ruši ekonomska kriza, ali pitanje je kakvu će cenu tek platiti zbog kolektivnog šamara zapadnim ambasadorima u Ankari.

Odlučan da u zatvoru zadrži Osmana Kavalu, poznatog turskog biznismena, mirovnog aktivistu i filantropa, Recep Tayyip Erdoğan proglasio je deset šefova zapadnih vojnih misija za “persona non grata”.

Neoubičajeno oštar čin usledio je pošto su diplomate uputile zajednički poziv turskoj Vladi da oslobodi Kavalu (64), koji u istanbulskom zatvoru maksimalne bezbednosti Silivri već četiri godine čeka na suđenje. Činilo se da je otvoreno novo poglavlje nezapamćenog zaoštravanja odnosa sa saveznicima.

ŠTA UMIŠLJATE?!

Ambasadori su tražili da Ankara poštuje odluku Evropskog suda za ljudska prava iz 2019. u kojoj se zahteva da Kavala bude odmah pušten na slobodu i upozorava na to da neregularnosti ovog slučaja “bacaju senku na poštovanja demokratije, vladavine prava i transparentnosti turskog pravosudnog sistema”. Pre mesec dana bilo je i upozorenja da bi Turska, ukoliko ne oslobodi jednu od najistaknutijih ličnosti civilnog društva u Turskoj, mogla da ostane bez prava glasa ili čak članstva u Savetu Evrope.

Saopštenje je odmah protumačeno ne samo kao neprijateljsko već i direktno mešanje u unutrašnje stvari Turske, čiji Ustav zabranjuje rasprave o aktivnim sudskim slučajevima. Erdoğan je apel diplomata doživeo sasvim lično.

”Da li je na vama da Turskoj dajete takvu lekciju? Šta umišljate da ste?”, ljutito je reagovao Erdoğan na izjavu ambasadora SAD-a, Kanade, Francuske, Nemačke, Holandije, Danske, Švedske, Norveške, Finske i Novog Zelanda. Sedam turskih partnera iz NATO-a. Odsustvo Velike Britanije je upadljivo.

Šefu turske diplomatije naloženo je da ambasadorima uruči deklaraciju o uskraćivanju gostoprimstva, ali nije određen rok za napuštanje zemlje. Očigledno je da se turskom predsedniku nije žurilo i da je bio uveren da će iz igre koju je pokrenuo izaći kao pobednik. “Oni bi trebalo da znaju i razumeju Tursku”, izjavio je ostavljajući prostor nekom dogovoru. “Onog dana kada nije tako, otići će”.

Evropljani su uzvratili da je odluka “neshvatljiva” i “za žaljenje”, a smatra se da je inicijator akcije za oslobađanje Kavale – koji je postao novi simbol demokratskog otpora Erdoğanovoj autokratskoj vlasti – administracija Joea Bidena, koji je oštar kritičar Turske zbog kršenja ljudskih prava, posebno posle masovnih hapšenja i otpuštanja sa posla nakon pokušaja državnog udara leta 2016.

Kavala je osnivač turske filijale Fondacije za otvoreno društvo američkog milijardera i filantropa Georgea Sorosa koju je turska Vlada zatvorila pre tri godine pod optužbom da podržava antirežimske proteste. “Čovek po imenu Kavala je produžena ruka Georgea Sorosa u Turskoj”, ukazuje turski predsednik, čiji režim kontroliše sudstvo dok je njegova zemlja posle Kine druga po broju uhapšenih novinara na svetu.

Kavala je prošle godine oslobođen prvobitne optužbe da je finansirao masovne demonstracije na istanbulskom Gezi parku 2013, ali je odmah potom optužen za vezu sa pokretom FETÖ Fetullaha Gülena, bivšeg imama koji je zbog svojih liberalnih stavova našao egzil u Americi iako je pre jedne decenije bio jedan od najbližih Erdoğanovih saradnika. Ankara Gülena smatra organizatorom neuspelog puča pre pet godina, ali SAD su do sada odbile sve turske pozive za njegovo izručenje.

Odnosi Ankare i Washingtona od tog vremena idu nizlaznom linijom, da bi se ozbiljno pogoršali posle uspostavljanja bliskih odnosa Turske i Rusije i turskih nabavki savremenog ruskog antiraketnog sistema S-400. SAD su uzvratile tako što je Turska isključena iz programa proizvodnje lovca F-35. Dodatnu smetnju predstavlja i američka podrška Kurdima u Siriji koje Turska smatra “teroristima” povezanim sa zabranjenom Radničkom partijom Kurdistana.

U naporu da pomogne krhkoj turskoj ekonomiji, Erdoğan je poslednjih meseci ublažio svoje stavove, ali pretnja o proterivanju diplomata značila je povratak na kolizioni kurs.

U ponedeljak je Erdoğan nameravao da okupi ministre koji bi potvrdili odluku o proterivanju, a onda je deset zapadnih centara procenilo da stvari idu predaleko. Ambasadori su izdali novo saopštenje i reterirali. Naveli su da će se pridržavati člana 41. Bečke konvencije koja govori o diplomatskom principu nemešanja u unutrašnja pitanja zemlje domaćina.

Erdoğan je zadovoljan jer je odbranio suverenitet, baš kako to čini mađarski premijer Viktor Orban u suočavanju sa “dekadentnom Evropom” koja pokušava da stvori “evropsku superdržavu” i otima suverenitet.

Predsednik je zabeležio važan poen kod kuće godinu i po pre izbora i osvetio se čoveku koga smatra odgovornim za demonstracije u Gezi parku koje su označile početak bunta protiv njegove “sultanske vladavine” širom zemlje. Turska lira, čija je stabilnost Erdoğanu važna koliko i za 86 miliona Turaka, povratila se posle dramatičnog pada na vest o proterivanju ambasadora.

Državni mediji su novo saopštenje protumačili kao “predaju” iako američki State Department ponavlja da je prvobitno saopštenje bilo u skladu sa članom 41. “Verujem da će ovi ambasadori… biti pažljiviji u svojim izjavama što se tiče turskih suverenih prava”, rekao je Erdoğan, koji se tokom 19 godina na vlasti oslanja na kombinaciju političkog islama i snažnog nacionalizma.

Izbegnuta je diplomatska kriza velikih razmera uoči dva važna događaja ove nedelje – samit G20 u Rimu i konferencija UN-a o klimi u Glasgowu – na kojima se očekuju Erdoğanovi susreti sa liderima zapadnih zemalja.

NEĆE ZABORAVITI

Ankara je uspela da ućutka zabrinutost Zapada zbog sudbine jednog čoveka. Uspela je ono što Moskvi ne polazi za rukom kada se radi o kritikama postupanja sa disidentom Aleksandrom Navaljnim.

Iako predsednik kreira atmosferu jedinstva, slučaj Kavala ima različita tumačenja u Turskoj. Ustavni sud je decembra 2020. odbacio zahtev za oslobađanje Kavale tesnom odlukom 8:7. Član Visokog saveta Erdoğanovih savetnika i bivši potpredsednik Vlade Bülent Arınç podneo je u novembru ostavku u znak neslaganja sa predsednikovim stavom oko Kavale i slučaja uhapšenog bivšeg lidera Narodne demokratske partije Selahattina Demirtaşa. “Turskom sudstvu, ekonomiji i drugim oblastima evidentno su potrebne reforme.”

Erdoğanu je više stalo do vizantijskih manevara nego do reformi, pa je tako završen i prvi čin diplomatskog trilera. Zapad je popustio jer je Turska saveznik u NATO-u. Sigurno je, međutim, da ovo neće zaboraviti i da će čekati prvu priliku da poravna račun.

Kavala je izjavio da posle predsednikovih komentara neće izaći na ročište 26. novembra, a izvesno je da će, kao mali znak Erdoğanove pažnje, dobiti oštru kaznu. Lider Partije nacionalističkog pokreta i Erdoğanov saveznik Devlet Bahçeli ponudio je rešenje: kada Kavala odsluži kaznu zatvora u Turskoj, treba mu oduzeti državljanstvo i poslati u neku od deset zemalja koje zastupaju prozvani ambasadori.

Turska i dalje nema rešenje svog mnogo većeg problema od onog koji predstavlja utamničeni Kavala: problema sa demokratijom. “Racionalni igrač bi još davno oslobodio Kavalu znajući da bi to Turskoj kupilo deo dobre volje u trenutku kada su odnosi sa Zapadom na najnižoj tački”, sumira ovu situaciju Asli Aydintasbas iz Evropskog saveta za međunarodne odnose.

Tekst je prenet sa portala Oslobođenje.