Dimitrije Boarov: Izazovi energetike
Piše: Dimitrije Boarov
Nije samo Srbija pred problemom kako da izgradi i finansira novu energetiku koja bi bila u skladu sa evropskim programom “Pripravljeni na 55”, koji znači da će se za toliko procenata smanjiti emisija štetnih gasova do 2030. godine, u odnosu na 1990. godinu. Naime, prelistavajući ovih dana slovenačke novine vidim da ni ovdašnja vlada još ne zna kako da u narednoj deceniji obezbedi ulaganja od oko 10 milijardi evra u energetske izvore i distribucionu infrastrukturu, kako bi se postigli evropski standardi. No, taj problem me je manje iznenadio od podatka da Slovenija, koja je u mnogim ekonomskim stvarima uspela da se probije gotovo u vrh Evropske unije, dosad nije skoro ništa učinila na razvoju elektroenergetskih izvora iz sunca i vetra i da se na tom polju nalazi pri dnu evropske liste. Podaci kažu da Slovenija samo dva odsto struje dobija iz sunca i vetra. Pri tome treba imati u vidu da, na primer, Danska iz tih izvora (pretežno iz vetrogeneratora) već dobija oko 50 odsto potrebne elektro energije, Nemačka oko 20 odsto, a Austrija od sunca uzima oko 10 odsto energetskih potreba. Pri svemu tome, što je poseban paradoks, Slovenija se nalazi na četvrtom mestu po učešću poreza namenjenih za zaštitu okoline u Evropskoj uniji, sa učešćem tih dažbina do blizu četiri odsto BDP-a. Te pare odlaze, očigledno, na druge slične namene, a ne u energetiku.
A da bi nadomestila gašenje nekih termoelektrana i dostigla ciljane standard, Slovenija bi morala iz obnovljivih izvora povećati proizvodnju struje za najmanje četvrtinu. Poseban problem, nasleđen još iz socijalističkih vremena, jeste zastarelost prenosne i distribucione mreže. Kako saznaju slovenački novinari, do 2030. godine bi za obnovu distribucione mreže država bi morala obezbediti oko četiri do pet milijardi evra.
Sve to deluje kao nemoguća misija. Već danas su subvencije za gradnju i eksploataciju obnovljivih izvora energije neizdržljive za nacionalni budžet, a stručnjaci upozoravaju da bi prevaljivanje troškova za obezbeđenje novih i obnovu starih izvora samo električne energije, bilo nemoguće povećanjem poreza na auto goriva ili na slične finansijske izvore.
Slovenija ne može mnogo da računa ni na izgradnju novih velikih elektrana. S jedne strane, pod znakom pitanja je izgradnja novog bloka u atomskoj elektrani, a jedine mogućnosti postoje kod hidro izvora na Muri i Savi. No, i tu se javljaju značajni problem jer ne samo da odluke zavise i od lokalnih zajednica, nego neki zahvati podrazumevaju i međudržavne sporazume.
Mada su dimenzije problema unekoliko različite između “obnovljivih” energetskih izvora (s obzirom da Slovenija raspolaže sa dosta drvne mase) i onih povezanih sa dekarbonizacijom (sunce i vetar), Slovenija je u svakom slučaju pred velikim energetskim izazovima. Ono što ovaj problem čini manje dramatičnim je to da EU gradi i održava velike internacionalne energetske prstene pa Sloveniji ne preti problem nedovoljne samodovoljnosti u obezbeđivanju energije, jer ono što joj bude nedostajalo, može da iznajmi ili interventno kupuje, ali sve se to, naravno, mora debelo plaćati.
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.
