Dimitrije Boarov: Trend porasta proizvodnje

Piše: Dimitrije Boarov

Prema analitičarima koji su pripremili naš najažurniji ekonomski bilten MAT, privredna aktivnost u Srbiji je početkom ove godine u trendu porasta. Prema podacima za januar i februar, koji su korišćeni za aprilski broj ove publikacije, u prva dva meseca ove godine, prema istim mesecima prošle godine, industrijska proizvodnja povećana je za skromnih 2,6 odsto, ali s obzirom na to da je prošlogodišnji start proizvodnje na početku godine bio visok, i ovaj rezultat se može smatrati povoljnim. Istina, prerađivačka industrija je porasla u istom poređenju samo 0,7 odsto, a ukupno boljoj slici privredne konjunkture najveći doprinos dala je elektroprivreda (porast 11 odsto) – što, zajedno, još ne pruža osnov za jasnije procene o tome šta će se videti u nastavku ovog proleća.

Najteže je predviđati šta će se događati upravo u pomenutoj slabonapredujućoj prerađivačkoj industriji. Istina, analitičari kažu da ova grana poslednjih meseci ima trend porasta od 0,5 odsto mesečno. Zanimljivo je da je u prerađivačkom sektoru uočen međugodišnji pad prehrambene industrije od 2,5 odsto. Ukupan procenat rasta povukla je naftna privreda, koja je sklona velikim oscilacijama, pa se već u martu očekuje njen novi pad.

Srbija je i na počeku ove godine uglavnom uspela da održi podnošljivi pad spoljnotrgovinske razmene (minus 2,6 odsto prema istom razdoblju prošle godine). Ukupan obim spoljne razmene iznosio je 6.524 miliona evra, u čemu je izvoz iznosio 2.934 miliona evra (plus 3,2 odsto), a uvoz 3.590 miliona evra (minus sedam odsto). Kad je reč o izvozu, glavne stavke su i dalje izvoz motornih vozila i prikolica (315 miliona evra), izvoz prehrambene robe (296 miliona), gume (272 miliona) i metala (238 miliona). Kod uvoza ukupni pad ublažava snažan porast uvoza trajnih proizvoda za široku potrošnju (21,1 odsto), što baš i nije dobra vest sa gledišta rasta domaće uvozno zavisne industrije. Inače, i na strani izvoza i na strani uvoza naši tradicionalno najveći partneri ostaju Nemačka i Italija. U prva dva meseca u Nemačku smo izvezli robe za 384 miliona evra, a uvezli za 491 milion evra. U Italiju je izvezeno robe za 254 miliona evra, a uvezeno za 287 miliona evra. Zanimljiv je proboj Rumunije na treće mesto među spoljnim partnerima – tamo je izvezeno proizvoda za 213 miliona evra.

Za prva dva meseca može se reći da nije loš ni rezultat u privlačenju stranih direktnih investicija. Neto priliv SDI u ovom razdoblju bio je 230,4 miliona evra (porast u odnosu na isto razdoblje prošle godine od 1,8 odsto).

Na finansijskoj strani MAT navodi da je dug centralne države na početku godine 53,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, a dug opšte države 54,5 odsto BDP-a. Može se slobodno reći da je Srbija u regionu u tom pogledu u dobroj poziciji (naročito prema Hrvatskoj).

Sve u svemu, iako su navedeni podaci koji obuhvataju samo dva meseca na početku ove godine, naravno, nedovoljni za dugoročnije prognoze (naročito s obzirom na okolnost da je mart bio veoma težak u pogledu ponovnog zaoštravanja pandemije covida-19) o tome kakvu privrednu godinu može danas očekivati Srbija, moglo bi se reći da sam start nije bio loš. Veliki problemi u pojedinim segmentima srpske privrede ostaju, a mogu biti i uvećani. Tu je, na primer, neizvesnost oko budućnosti proizvodnje automobila u Kragujevcu, a videćemo i kako će se okončati najnoviji tender za prodaju pančevačke Petrohemije.

Pri svemu tome neki statistički pokazatelji, sticajem okolnosti, u jednoj maloj privredi ponekad daju i zavaravajuću sliku. Na primer, ovih dana je saopšteno da je uvoz ruskog gasa u Srbiju povećan 71 odsto. To, međutim, ne znači da je potrošnja gasa u Srbiji naprasno povećana (veća je 0,4 odsto) nego samo da je napunjena cevka Turskog toka na našoj teritoriji. Da li će i kada će taj gas poteći dalje, to je već druga priča.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.