Promena medijskog biznis modela

Piše: Veran Matić

Iako mediji garantuju da će informacije od javnog značaja biti svima dostupne i da neće biti „zaključane“, izvesno je da će doći do smanjenja posete ovim sajtovima, koja će biti nadomeštena prihodima od pretplate. Na taj način generisaće prihod koji se prelaskom na internet nije automatski prelio medijima i novinarima već Google-u ili Facebook-u. I pored toga, procena je da će Jutarnji list, 24 sata, Telegram, Večernji ipak imati veću finansijsku dobit nego što je to do sada bio slučaj.

Ovo je i naša bliska budućnost koja će se u dogledno vreme preliti iz susedstva. Veliko je pitanje kako i na koji način će to ovde biti prihvaćeno. Siguran sam da će nam iskustvo iz Hrvatske biti dragoceno kako ne bi ponavljali iste greške, mada je kod nas mnogo složenija situacija sa veliki brojem tabloida i krajnje netransparetnim izvorima finansiranja istih. Komercijalni model moraće da reši i ovu anomaliju, ili bi još bolje bilo ako bi ta anomalija bila u međuvremenu otklonjena.

Dok se to ne desi, mi se bavimo zakasnelom svojinskom tranzicijom poput konačnog izlaska države iz vlasničke strukture Tanjuga, nakon višegodišnjeg rada u svojevrsnom pravnom vakuumu nakon formalnog „gašenja“ od strane države. To je nedavno prevaziđeno brisanjem iz APR-a i ustupanjem žigova i servisa privatnoj firmi, što mi se, zbog načina na koji je urađeno, baš i ne čini kao etalon transparentne vlasničke transformacije.

Sa druge strane, prisustvujemo i zakasneloj konsolidaciji medijske scene i u njenom ukrupnjavanju, poput promene vlasničke strukture novine i portala Danas kupljenom od strane „Junajted medija“.

To će neumitno dovesti do promene dosadašnjeg poslovnog modela u kojem se digitalni mediji neizbežno menjaju i u kojem treba načiniti balans sa uticajnim i velikim digitalnim platformama koje „mogu i treba da učine mnogo više u podršci dobrom novinarstvu“.

Do tada nam ostaje da se bavimo zaostalim problemima iz prethodne Medijske strategije i pokušajem da kroz Akcioni plan sprovedemo zacrtano. Pitanje autorskih prava i uloge intelektualne svojine u medijima radi unapređenja njihove zaštite jeste jedna od dilema koja nas često okupira i na koju treba obratiti pažnju. Ponekad pomislim da, baveći se velikim i suštinskim temama, zaboravimo ono što je od ključnog značaja za svakodnevni rad medija u koje spada i tema ove debate koja na prvi pogled ne zvuči atraktivno. Voleo bih da ih ima više u javnom prostoru jer samo tako možemo dočekati spremni promene koje brže ili sporije stižu i u Srbiju.