Kultura kompromisa

12. March 2021.
Da nije bilo nedavnog intervjua sa ministarkom Gordanom Čomić, par najava na društvenim mrežama i nekolicine tekstova, ne bismo ni znali da je počela javna rasprava o nacrtu Zakonu o istopolnim partnerstvima. O toj svojevrsnoj tišini piše Jelisaveta Blagojević kao o „jeziku koji tek treba da stvorimo koji je neophodan da bi bilo koji zakon koji će u parlamentu proći imao smisla“.
_MG_6914
Foto: Nebojša Babić

Piše: Veran Matić

Gordana Čomić je iskrena kada u svojstvu ministarke za društveni dijalog priznaje da su mnoge odredbe budućeg zakona „daleko od toga kako bi ih ona pisala“ i da je to posledica odsustva dijaloga i kulture kompromisa u društvu u kojem „dijaloga nije ni bilo“. Dodao bih – pogotovo na ovu temu. Odsustvo kulture kompromisa koji se ovde smatra „trulim, brukom, sramotom i slabošću“ naročito je vidljivo u ovoj oblasti.

Da nije tako, ne bismo sada imali temeljno nerazumevanje ove teme u kojoj jedan od lidera opozicije, Boško Obradović, insistira na „referendumu o pitanju istopolnih zajednica“, prenebregavajući činjenicu da se o ljudskim i manjinskim pravima (u koje spadaju istopolne zajednice) ne organizuju referendumi. Sa druge strane, gej aktivista Predrag Azdejković zamera premijerki da se ne oglašava na tu temu i da je „malo glupo“ da se od nje za pomenuti zakon više zalaže ministarka Čomić.

U ovaj prazan, bezdijaloški prostor očekivano se ubacio govor mržnje bivšeg fudbalera Dušana Savića, zbog kojeg očekujem reakciju REM-a. Imajući dosadašnja iskustva u vidu, ne polažem mnogo nade u njihovu odluku.

Nadam se da će ga „kultura otkazivanja“ konačno smestiti na zasluženo mesto.

Za razliku od Savića i sličnih, neuporedivo značajniji je stav novog srpskog patrijarha Porfirija koji se u prvom intervju za javni medijski servis u veoma gledanom terminu nije libio da se odredi prema budućem zakonu. Pobrao je pohvale zbog pomirljivog tona i iznesenih stavova u vezi istopolnih zajednica.

Pozitivne reakcije su bile primetne i na društvenim mrežama.

Novi patrijarh Srpske pravoslavne crkve razume administrativne i druge prepreke sa kojima se istopolni partneri suočavaju i povodom dolazećeg Zakona o istopolnim partnerstvima jedino se ne slaže u tome da se takva zajednica nazove brakom. Wow. Just wow.

Ogroman civilizacijski iskorak za SPC.
Patrijarh sa razumevanjem da bi prava unutar istopolne zajednice trebalo da se urede zakonom, samo je protiv toga da se to upisuje u isti registar gde se upisuju i raznopolne zajednice.

Značajan iskorak, bez uvreda, koristio je termin „seksualna orijentacija“ i suštinski podržao donošenje zakona ukoliko ime za zajednicu nije „brak“. To je do pre 6 meseci bilo nezamislivo.


Ostaje nam da sačekamo usvajanje zakona u maju i početak njegove primene. Svestan sam da budući zakonski tekst nije savršen ali mislim da predstavlja pozitivan iskorak. I to u oblasti u kojoj smo oduvek kaskali za demokratskim društvima i to je primetan pomak.

Click