Dimitrije Boarov: Nema posla jer nema slavlja
Piše: Dimitrije Boarov
Pri tome se i zagovornici strožih mera izolacije i njihovi navodni protivnici slažu samo u jednom – da treba, makar silom i kaznama, suzbijati sklonost naroda u Srbiji da slavi rođenja, krštenja, veridbe, svadbe, slave, praznike, godišnjice, poslovne startove ili uspehe, integracije i separacije, te da na takve skupove poziva ne samo familiju ili poslovne partnere nego i “celo selo sa širom okolinom”.
U takvom kontekstu u novosadskom Dnevniku (od 22. februara) pojavio se zanimljiv članak o akutnim problemima onih koji rade u “ivent industriji”, kako se naziva cela grupa profesionalnih davalaca raznih usluga za spomenuta slavlja. Reč je o ketering firmama, vinarijama, vlasnicima sala za iznajmljivanje, ukrašivačima prigodnog enterijera, muzikantima i pevačicama, fotografima, proizvođačima cvetnih aranžmana, uvoznicima vatrometa, venčanica, itd. Reporter Dnevnika u spomenutom članku, pozivajući se na reči predsednika Skupštine ivent industrije Srbije Boška Bubanje, navodi da samo u Beogradu ima 150 objekata za iznajmljivanje za velika slavlja (površine između 500 i 1.000 kvadrata), a da je još toliko u drugim delovima Srbije, te da njihovi vlasnici već godinu i duže dana od njih gotovo da nemaju nikakvog prihoda.
Boško Bubanja inače kaže da se u Srbiji oko 1.000 firmi bavi ivent delatnostima, da je u tim firmama stalno zaposleno oko 6.000 ljudi, a da oko 20.000 drugih priskače u pomoć slavljima svojim specifičnim uslugama. Prema njegovoj proceni, dve trećine tih ljudi tokom epidemije nisu imali zaradu i oni se nadaju da će se prilike na ivent tržištu uskoro poboljšati. Izostanak velikih slavlja šteti i prehrambenoj industriji jer se smatra da se samo na svadbama u Srbiji godišnje pojede tri miliona kilograma mesa, popije osam miliona litara flaširane vode, 1,7 miliona flaša vina, 10 miliona flašica piva i osvežavajućih napitaka, itd.
Pri proceni ovih podataka treba imati u vidu da je 2019. u Srbiji evidentirano 35.000 svadbi, a od ovog broja čak 25.000 je proslavljeno skupovima sa više od 150 do 250 gostiju. Zbog epidemije je prošle godine 95 odsto tih svadbi i slavlja ili odloženo ili izvedeno u skromnom stilu s malobrojnim zvanicama. Bubanja tvrdi da oko 40.000 parova u Srbiji čeka da se završi korona epidemija kako bi brak sklopilo na “pravi svadbarski” način.
Povodom ovih procena i podataka može se razglabati o tome zašto u Srbiji i najsiromašniji prave pompezne svadbe i druge porodične svetkovine, zbog kojih se ponekad zatvaraju čitave seoske ulice, ali uverljivo deluje ocena da su ljudi koji zarađuju u ivent industriji sada doista ekonomski uništeni, te da nije jasno kako bi im se drugačije moglo pomoći nego da se efikasnije poradi na zaustavljanju terora koronavirusa. Oni koji se zalažu da se, uprkos svim rizicima, slavlja ne zabranjuju “iz ekonomskih razloga”, zapravo udaraju na narodno zdravlje, što je u svim civilizovanim zemljama glavna građanska svetinja. U stvari, po cenu da se područje rada ivent industrije suzi, bilo bi dobro da se megalomanska slavlja, i državna i privatna, smanje posle covida-19 u Srbiji i zamene nekim drugim oblicima okupljanja i prikazivanja “pred svetom”, na primer po pozorištima ili koncertnim dvoranama, ali to ne može da se radi ukazima nego nekim drugačijim modelima najšireg prosvećivanja.
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.
