Mržnja je loš završetak

Piše: Sonja Ćirić

Elem: u petak je Ministarstvo kulture odaslalo medijima dva pisma, a u subotu i treće, protiv onih koji su javno povezali Ministarstvo i fašizam. Možda će danas stići još neko, s obzirom da je istim povodom, za simboličnih 5 minuta do 12, zakazan protestni skup ispred Paviljona “Cvijeta Zuzorić”. Ne sećam se da je Ministarstvo presavilo tabak, na primer, nakon odluke Vlade da kulturi smanji budžet i Vladu častilo epitetima i ocenama kojima časti ljude iz resora koji mu je dodeljen.

Prvo pismo upućeno je Asocijaciji Nezavisna kulturna scena Srbije, Udruženju likovnih umetnika Srbije i Savezu udruženja likovnih umetnika Vojvodine, koji su saopštenje Ministarstva ocenili kao “najsramotnije u istoriji te institucije”. Pismo je potpisala, i ono je jedino potpisano, pomoćnica ministra Ivana Dedić. Gospođu Dedić znam iz vremena dok je radila u Pozorištu “Boško Buha” kao blagu, pozitivnu i izuzetno predusretljivu osobu, pa zato hoću da verujem da ona nije mogla da ljude s kojima sarađuje uporedi sa “udruženjima i pojedincima autošovinističke provinijencije”, da ih opiše kao “parapolitičku i kvazikulturnu organizaciju” i optuži ih da su “vođeni patološkim jednoumljem” pozivajući ih da posvete pažnju pitanju odgovornosti umetnika za svoj stvaralački izraz koji može da dovede i do “reakcija kakve su se desile na inkriminisanoj izložbi”.

Drugo pismo od petka je reakcija na izjavu dramskog pisca i profesora Nebojše Romčevića portalu NovaS da ga je saopštenje Ministarstva podsetilo na nacističke propagandne kulturne institucije koje su fizičko uništenje umetničkih dela pravdale njihovom sadržinom. Pismo je kratko, ali krcato gnevom i mržnjom, i to ne samo prema profesoru Romčeviću, a glasi: “Izjava Nebojše Romčevića, ako je pravilno navedena na portalu poslovično sumnjive reputacije kada je istina u pitanju, žalostan je primer primitivizma, intelektualnog beščašća i morbidne tupavosti njenog autora.”

Jučerašnje saopštenje izazvano je peticijom koju je pokrenula inicijativa “Radnika i radnica u oblasti mentalnog zdravlja”, a u znak protesta zbog kvalifikacija izrečenih u saopštenju Ministarstva poput “patologija i devijacija svesti” i “podzemlja ljudskog duha”. Ministarstvo kaže da su potpisnici peticije “psihodramska savetnica pod supervizijom i psihološkinje bez supervizije” i poziva ih “da javno kažu da li bi crteže sa prizorima unakažene dece prikazivali svojoj deci, odnosno da li bi ih držali na zidovima u svojim stanovima i radnim prostorima”.

Ni u jednom od ova tri pisma nema činjenica ni argumenata koji dokazuju ubeđenje Ministarstva u sopstvenu ispravnost.

Ovo su poslednji dani tekućeg, istina tehničkog, mandata Ministarstva kulture sa Vladanom Vukosavljevićem na čelu, koji su, kao i većina prethodnih, protekli u pisanju reagovanja i optuživanju onih koji smatraju da su ministar i njegov kabinet nekompetentni za taj posao. Umetnička udruženja zahtevaju od mandatarke Ane Brnabić da za sledeći saziv vlade izabere nekog ko zna šta je kultura. A što se tiče ministra Vukosavljevića, bez obzira na to da li će ovaj njegov mandat imati nastavak ili ne, neverovatno je da ne zna da mržnja ostavlja loš utisak za svaki kraj.

Tekst je prenet sa portala nedeljnika Vreme.