Okrugli sto u Aspen institutu: Građane Srbije i Kosova treba pripremiti na istinu

Gotovo deset godina pregovora u Srbije i Kosova o normalizaciji odnosa – s rezultatima koji su više nego skromni. “Ljudi jednostavno više ne veruju da će doći do nekakvog napretka”, čulo se na virtuelnom skupu na temu “Budućnost dijaloga Beograda i Prištine”, na kojem su, pored drugih, učestvovali i specijalni izaslanik Evropske unije za pregovore Srbije i Kosova Miroslav Lajčak, direktorka odeljenja za jugoistočnu Evropu pri nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova Suzan Šic, kao i predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht i izvršni direktor Balkanske grupe za istraživanje politika (BPRG) iz Prištine Naim Rašiti.

Učesnici su tokom izlaganja istakli potrebu jačeg uključivanja civilnog društva i nezavisnih medija u praćenje i rad procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Dosadašnji izostanak tih aktera u procesu doveo je do ove situacije u kojoj je poverenje u ishod pregovora tako nisko. Tome sigurno ne pomažu ni političke nestabilnosti u samom regionu, pogotovo na Kosovu.

U raspravi s koje je moglo da se izveštava, ali bez navodjenja konkretnog izvora informacije, otvoreno se progovorilo i o temi koja je nazvana “slonom u sobi” – uzajamnom priznanju Srbije i Kosova.

“Svima je jasno da bez toga neće biti moguće postići konačni sporazum”, rečeno je na virtuelnoj raspravi i zaključeno da su toga “i u Beogradu svi svesni”. “Narod mora da bude pripremljen na konačni rezultat koji će biti pun kompromisa”, zaključeno je.

Isto tako, Srbima na Kosovu trebalo bi da bude jasno da će sporazum Kosovo približiti procesu približavanja Evropskoj uniji, što je “dobra stvar za njihovu bezbednost”.

A o tome koliko smo, gotovo deset godina nakon otvaranja pregovora, udaljeni od konačnog sporazuma, mišljenja medju učesnicima rasprave su različita: od zaključka da su pregovori ponovo ušli u slepu ulicu, što bi ponovno moglo do daljeg da odloži konačni sporazum, pa do ocene da nas o konačnog “dila” dele “ne godine, nego meseci”.

Ali i oni optimistični na kraju su priznali da se pregovori vode predugo, te da su do te mere razvodnjeni da ih gradjani više ne prepoznaju.

Ali oko jedne teme vladala je sloga medju sagovornicima: proces dijaloga nema alternativu. Jer, zamrznuti sukobi uvek mogu da se rasplamsaju, što je pokazao i najnoviji sukob Jermenije i Azerbejdžana oko Nagornog Karabaha.

Ipak – i to je još jednom poručeno akterima pregovora – izlaz nikako ne bi trebalo tražiti u rešenju koje se zove razmena teritorija.

Izlaz i odgovor isto tako ne bi trebalo tražiti ni s one strane Atlantika.

“Možete potpisivati sporazum s kim god želite i gde god želite, ali odluku o tome da li ćete se približiti Evropskoj uniji može doneti samo Evropska unija”, reakcija je s rasprave na najnovije vesti iz Vašingtona da je američki predsednik Donald Tramp izrazio želju da se ponovo uključi u pregovore Beograda i Prištine – ali ovoga puta ne s ciljem postizanja ekonomskih, već političkih sporazuma.

“Vučić i Hoti su svesni da pregovori u EU-okviru nemaju alternativu”, zaključeno je na virtuelnoj raspravi Aspen instituta, prenosi Dojče vele.