Kretanje osoba sa invaliditetom olakšava se, ali mravljim koracima

Predstavnica Udruženja osoba sa invaliditetom Nevena Tarlanović kaže da ima nekih pomaka kad je u pitanju olakšavanje kretanja, ali da su to mravlji koraci, navodeći da bi njoj značilo da može da uđe, s hodalicom, u autobus.

Koji su najveći problemi sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju na svakodnevnom nivou? Kako ih prevazilaze i na koga se oslanjaju? Svaka četvrta osoba suočava sa problemom nepristupačnosti.

Veran Matić, izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma, rekao je da je taj forum organizator Nacionalnog dana davanja već treću godinu, 9. oktobra, na rođendan Mihajla Pupina – kod koga, kako kaže, može da se nađe pionirska posvećenost čoveka koji je otišao u svet i izborio se za svoj talenat i obrazovanje.

Nacionalni dan davanja je deo Projekta za unapređenje okvira za davanje koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi Koalicija za dobročinstvo, koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac. Ostali članovi Koalicije su Trag fondacija, Catalyst Balkans, SMART Kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.

Poziv donatorima da pomognu u prikupljanju sredstva za Centar za prevodioce kako bi bio na raspolaganju 24 sata, kao i za vozila za osobe sa invaliditetom

Pravimo određene koalicije (Koalicija za dobročisnstvo) sa kojima pokušavamo da napravimo pomake u onim oblastima u kojima već dosta dugo nema prostora da se ti pomaci naprave, pa smo odlučili da ovogodišnji Nacionalni dan davanja bude posvećen pristupačnosti i to pristupačnosti uopšte, navodi Matić i dodaje: “Svaka četvrta osoba u Srbiji ima problem sa pristupačnošću različitih isnsitucija, medija, informacija… To nisu samo osobe sa invaliditetom, to su stare osobe, majke sa decom, trudnice…”

Matić kaže da se radi na stvaranju standarda i na tome da sve institucije, zgrade i saobraćajnice budu pristupačne za sve.

Predstavnica Udruženja osoba sa invaliditetom Nevena Tarlanović, aktivistkinja, kaže da se svakodnevno suočava sa preprekama, od ulaska u autobus do prodavnice. Bitno je da smo svesni da taj problem postoji u društvu i da ćemo da radimo na tome i mi, kao pojedinci, i država, dodala je. Tarlanovićeva, koja koristi hodalicu kada se kreće, ipak primećuje u većem broju beogradskih opština znatan broj spuštenih trotoara. “Jako mi je bitno da imam prilaz, da ne moram da dižem hodalicu da odem na trotoar. Ti koraci možda nisu vidljivi u nekoj većoj meri, pomeramo se mravljim koracima, ali pomaka ima, ne stojimo u mestu… Bitno je da se radi… Za mene bi najvidljiviji primer bio da mogu sa hodalicom da uđem u gradski prevoz”, ističe.

Tarlanovićeva kaže da je bitno da se zajednica osoba sa invaliditetom više uključi u delovanje. “Prosto moramo sami da brinemo o onome što nam je potrebno, jer ako mi nemamo tu volju i ambiciju – da sutra ne razmišljamo da li možemo normalno da izađemo na ulicu, kako možemo da očekujemo od okoline da više brine o tome, nego mi o sebi samima… I naravno važna je podrška države”, dodaje.

Matić kaže da je činjenica da mi, kao društvo, i ne vidimo one koji imaju probleme, jer su oni uglavnom zatvoreni u svojim domovima, jer sami ne mogu da izlaze. Kad odete u Beč i vidite kako se tamo osobe sa invaliditetom kreću, vi stanete i zapitate se kako oni imaju toliko osoba sa invaliditetom, a mi nemamo, navodi Matić. “U svakom društvu ima 10 odsto osoba koje su sa različim potrebama i različitim invaliditetima. Reč je o tome da mi nismo stvorili uslove da se one mogu kretati po svim pravcima”, naglašava Matić.

Tarlanovićeva priča da pre nego što je počela da koristi hodalicu mahom se oslanjala na porodicu i prijatelje. “Ili, kad nisu tu, zamolim prolaznike za pomoć i to je jako pozitivna stvar – dobro reaguju i spremni su da pomognu, nisam imala negativna iskustva, neki su čak želeli da me nose”, navodi gošća N1.

Matić ocenjuje da kao društvo nismo svesni da možemo da pomerimo neke stvari, dok kao pojedinci jesmo svesni ovih problema. “Kao društvo smo dosta tabuizirali ovu sferu – mislim da se ljudi pomalo i plaše komunikacije sa osobama sa invaliditetom, ta interakcija je eoma slaba. I moramo detabuizirati to na najrazličite načine”, dodaje.

Matić kaže, s tim u vezi, da bi trebalo u novoj Vladi, u Ministarstvu rada i socijalnih pitanja, da imamo bar jednu osobu sa invaliditetom na poziciji pomoćnika ministra ili sekretara, koja ima iza sebe rad u vezi sa ovim pitanjem, a naravno najbolje poznaju ovu situaciju. Takođe, dodaje, i u Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu prosvete i obrazovanja isto.

Matić podvlači da u našoj zemlji ne postoji obrazovni sistem koji obrazuje tumače za znakovni jezik. “Vikendom, ako se gluvo-nema osoba razboli, ne postoji prevodilačka podrška kako bi lekar razumeo šta joj je”, ističe gost N1.

Društvo čini veliku stvar kad razume osobe sa invaliditetom, neki ljudi se čak boje osoba sa invaliditetom, a to je čest slučaj, jer ne znaju dovoljno o tom problemu i potrebna edukacija, kaže Tarlanovićeva.

“A društvo može da doprinese nama samo time što će da pokaže zainteresovanost i volju i želju da razume različitost i da u tome ne vidi prepreku, jer društvu možemo jednako da doprinesemo kao i svaki drugi”, ističe gošća N1.

Važni su i mediji, i pristupačnost medijima osoba sa invaliditetom, dodao je Matić, koji kaže da ne zna kako se gluvoneme osobe informišu kad je u pitanju korona. Matić kaže da u Vladi postoji od prošle godine Radna grupa za ovu temu, navodeći da je potreban zajednički rad predstavnika udruženja, civilnog društva i predstavnika vlade.

Poziv donatorima da pomognu u prikupljanju sredstva za Centar za prevodioce kako bi bio na raspolaganju 24 sata, kao i za vozila za osobe sa invaliditetom

Kaže da će se ispred Koalicije za dobročinstvo i Srpskog filantropskog foruma truditi da se tako nešto odmah uspostavi po formiranju nove vlade, kako bi se sistematično pristupilo ovom pitanju, i što je važnije – da to postane redovna aktivnost.

Matić je pozvao donatore da se uključe, navodeći da je fokus donatorstva bio vezan za kovid prethodnih meseca, ali da je sada potrebna pomoć pomognu za prevodilački centar koji radi samo u dve smene, a potrebna su sredstva da bi fukcionisao 24 sata, kao i da su neophodna vozila za transport. Sve donatore je pozvao da se jave Srpskom filantropskom društvu.

Članak je prenet sa portala N1.