Još defektnija demokratija

Piše: Boško Jakšić

Naprednjačka vlast proglasila je u predizbornoj užurbanosti prevremenu ili privremenu pobedu nad virusom korona, a njen lider – koji se predstavlja kao pobednik u epidemiološkom ratu – sada očekuje nagradu 21. juna.

Da bi pobeda delovala ne samo uverljivo, već i legitimno, da bi se na republičkom i lokalnim nivoima okupio fasadni kvorum koji se neće protiviti očekivanom rastu autoritarnosti u postizbornom periodu, Aleksandar Vučić već duže vreme radi na projektu srpske desnice.

Pošto je i bez posebnog ličnog angažmana obezbedio da jedini zajednički imenitelj opozicije bude razjedinjenost, šefu SNS-a su ekstremisti potrebni kao kriptosaveznici u promociji kvazidemokratije, pošto on tada deluje umerenije, pa Zapadu može da poruči: čuvajte mene ili će ovi uzeti vlast.

Kad se analizira broj stranaka, koalicija i pokreta koji izlaze na izbore, aritmetika navodi na jedan zaključak: Srbija politički ide udesno. Realna je opasnost da se „hibridni režim” nakon 21. juna dodatno udalji od vrednosti demokratskih društava kojima nominalno teži.

Savremene autokrate obožavaju izbore pošto smatraju da je njihovo održavanje već samo po sebi potvrda demokratije. Ova vlast se tako i pre pandemije, suočena s pozivima na bojkot, trudila da obezbedi da u skupštini i na lokalnim nivoima bude dovoljno različitih stranaka koje stvaraju sliku dinamičnog multipartijskog života.

Kako predizborni uslovi nisu tema za razmatranje, vladajuća partija desnog centra otvorila je prostor strankama nacionalističkih i krajnje desničarskih opredeljenja koje operišu od devedesetih godina 20. veka promovišući „čiste” srpske političke, verske, kulturne i porodične vrednosti, napadajući sa margina evroentuzijaste, nevladine organizacije, učesnike Parade ponosa ili antifašističke šetnje.

Dok kičmu predizbornog tela predstavlja vladajuća koalicija umereno desnih naprednjaka i umereno levih socijalista, čak šest stranaka i koalicija jačeg srpskog naboja moglo bi da se svrsta na krajnje ili umereno desnom, antievropskom frontu.

Radikalna kleronacionalistička desnica u svetu, a i kod nas, dobro je organizovana i u velikoj meri se oslanja na finansijsku i drugu podršku spolja i iznutra. Raznorodne desničarske formacije su posle SNS-ovog obaranja cenzusa sada rešene da usele u sazvežđe srpskog političkog života.

Nisu obavezno sve partije ovakvih opredeljenja Vučićevi prirodni saveznici, posebno ne oko rešavanja kosovskog pitanja poput Dveri ili radikala, ali ostalima je režim namenio posebnu ulogu „strašila” kojim će plašiti Zapad: ukoliko nećete mene, vidite šta je druga alternativa u Srbiji.

Pokret Obraz je zabranjen, ali ambijent koji se stvarao omogućio je da osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj sedi u klupi narodnog poslanika i pokušaće da sačuva mesto u republičkom parlamentu.

Izlazak na lokalnom nivou najavio je i drugi osuđeni ratni zločinac, Dragan Vasiljković. Kapetan Dragan ima ambiciju da se sa lokala penje lestvicama srpske politike. Ovaj estradni četnik, zvezda naci-stripa „Knindže” i plaćenik rata koji se slikao držeći lobanju u ruci, dobio je dres Crvene zvezde sa svojim imenom i brojem jedan. „Partizan” je za promotora odabrao Kristijana Golubovića. „Navijači” su i na ovim izborima već dobili precizno utvrđene zadatke.

Sve je ovo sumorna i upozoravajuća ilustracija politike tolerancije zločina i glorifikacije „heroja”, koja je dobila zamah tokom godina naprednjačke vlasti. Uostalom, dvojica lidera vladajuće koalicije – bivši radikal Vučić i Ivica Dačić, miljenik socijalističkog režima Slobodana Miloševića – počeli su svoje političke karijere da prave upravo na strani snaga koje su Srbiju uvukle u ratove, a neke Srbe ohrabrivale da „patriotizam” dokazuju zločinima rata.

Naprednjaci se nisu ustručavali da svog visokog funkcionera pošalju na osnivačku skupštinu Srpske desnice i promociju njenog lidera Miše Vacića, koji je izazivao nerede uoči Parade ponosa 2009, na lokalnim izborima u Medveđi držao plakate s likom Ratka Mladića, a (opozicionom) gradonačelniku Šapca pretio da će ga „udaviti” u Drini. To su vizije „društva s pravim vrednostima” koje bi da stvori nekadašnji zaposlenik u Kancelariji za KiM.

Nakon više od decenije skrivanja od srpskog pravosuđa u Italiji, vratio se lider zabranjenog neonacističkog Nacionalnog stroja Goran Davidović, zvani Firer, i najavio političko delovanje. Pokret Levijatan se pod firmom boraca za prava životinja bori protiv prava migranata ili pripadnika nesrpskih etnija. Očekivano napredovanje desnice dodatno će polarizovati ionako zagađen politički život u kojem se razmenjuju vitriolski baraži koji govore o „hordama vucibatina”, „bulumentama bitangi” ili „talogu, ološu i lopovima”.

Ekstremna desnica preti da Srbiju dublje gurne prema nacionalizmu i ugrozi odnose u regionu, da neprijateljstvom prema Zapadu ojača pritisak za geostrateški zaokret prema Istoku, posebno Rusiji.

Socijalna sigurnost je uzdrmana. Politička budućnost ne obećava ništa dobro. Desničari koji se spremaju za ulazak u zakonodavnu vlast doprineće promociji onoga što se naziva „defektna demokratija”, u zemlji koja je po ocenama „Fridom hausa” u poslednjoj deceniji – poklapa sa s dolaskom naprednjaka na vlast – zabeležila najveći pad demokratije.

Suviše je rizična Vučićeva kalkulacija da ojača krajnju desnicu računajući da će da je kontroliše, a da sebi stvori argument pred Zapadom. Frankenštajn zna da pobegne iz (naprednjačke) laboratorije.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Tekst je prenet sa portala lista Politika.