Privremeno ulepšavanje

Piše: Dimitrije Boarov

Istina, vladajući političari ne zaboravljaju da spomenu da je Srbija u prvom kvartalu bila “evropski lider” u porastu bruto domaćeg proizvoda, sa stopom međugodišnjeg rasta od pet odsto, ali ne spominju aprilsku privrednu statistiku, koja kaže da je industrijska proizvodnja opala za 16,6 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a za 20,8 odsto u odnosu na prosečni mesečni nivo prošle godine. Istovremeno, zabeležen je i pad izvoza i uvoza blizu 30 odsto. Budžetski i platni deficit u odnosima sa inostranstvom rastu, kao i učešće javnog duga u BDP-u. Pri tome, prolazi vreme državnih subvencija i olakšica u pogledu odgode plaćanja poreza i doprinosa i kompenzacije za isplate plata zaposlenima u malim i srednjim preduzećima. Vlast odlaže te brige za vreme posle parlamentarnih izbora i okončanja epidemije koronavirusa, a opozicione stranke se ekonomskim problemima bave samo načelno.

Predizborno vreme teoretski bi trebalo da bude vreme upravo najžešćih ekonomskih polemika, ali one su u Srbiji poslednjih godina gotovo zamrle, pa nije čudo da se tu i tamo već javljaju glasovi da je kod nas “ekonomska misao u bankrotu”. Na udaru smo i mi, ekonomski novinari. Na primer, u anonimno pisanoj kolumni “Reč tajkuna” u Danasu (8. juna), doslovno piše: “Ekonomsko novinarstvo i publicistika ne postoje. Takozvani ekonomski novinari ništa ne čitaju, ništa ne znaju, ne pale svoj mozak i fušerišu. Te novinarske lenčuge duha vrte nekoliko ’stručnjaka’, inače lažova i neznalica bez trunke relevantnog iskustva ili kompetentnosti i nekritički pružaju publicitet idejama koje se kreću od sumnjivih do umobolnih.” Ako je i od tajkuna, ovo je previše. Očigledno je reč o autoru koji nije dovoljno “shvaćen” u našoj javnosti, pa rečito očajava, ali, za svaki slučaj, svoje ocene iznosi anonimno.

Sada kada je svim svetskim privredama teško, zanimljivo je da nijedna, ni vladajuća ni opoziciona stranka ne iznose predloge da balkanske zemlje nekako pojačaju privrednu saradnju sa susedima i tako indirektno pomognu jedne drugima. Prilično sam iznenađen, na primer, da ni susedne zemlje, u kojima je turizam jedna od najznačajnijih grana (Slovenija, Hrvatska, Crna Gora) još ne otvaraju svoja vrata turistima iz Srbije, nadajući se, valjda, da će za “spas sezone” iz Evrope obezbediti platežno jače goste. Jedan od problema, u tom smislu, verovatno je u tome što su zaređali razni politički izbori ove godine (u Srbiji, Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, Makedoniji, a nije isključeno i da se na Kosovu naprasno raspišu). Pitam se kada će doći vreme kada podozrenje prema susednim zemljama neće biti važan deo političkih kampanja u državama sa prostora bivše Jugoslavije.

Kad je reč o tešnjoj privrednoj saradnji balkanskih zemalja, gotovo su iznenađujuće bile nedavne reči Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije (u intervjuu albanskoj TV KLAN), koji je primetio da su u razdoblju najžešće epidemije Covida-19 (krajem marta i tokom aprila) kosovske kompanije, posle prvog ukidanja prištinskih taksi i restrikcija, od srpskih firmi kupile robu vrednu 42 miliona evra, što znači da su u tim poslovima videle ekonomski interes. Tako je čak 441 kompanija iz Srbije obnovila veze s preduzećima sa Kosova. Čadež je tome dodao ocenu da političari koji donose odluke o uvođenju taksi i reciprociteta, nažalost, ne razumeju ekonomiju, te da oni “tako otimaju i od sopstvene privrede, a da pri tome čak i ne ostvaruju političke ciljeve zbog kojih su takve mere uvodili”. On je pri tome rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako

Članak je prenet sa portala Novi magazin.