Nestala lica moraju da budu deo konačnog sporazuma Beograda i Prištine

12. June 2020.
Pitanje nestalih lica mora da bude tema dijaloga Beograda i Prištine, jer ako to ne bude deo finalnog sporazuma, onda to nije pravi dogovor, zaključeno je na konferenciji održanoj u Severnoj Mitrovici, koju je organizovao Centar za zastupanje demokratske kulture. Na Kosovu se još traga za 1.642 nestale osobe.
7ECEEA8F-A521-46FF-A3B1-1AD5A6B62845_cx4_cy3_cw95_w800_h450.jpg
Fotografija preuzeta sa portala Glas Amerike

Piše: Budimir Ničić

Koordinatori Resursnog centra za nestala lica Bajram Ćerkinaj i Milorad Trifunović kritikovali su Vladu Kosova i Vladu Srbije, rekavši da proteklih godina nisu radile dovoljno na rasvetljavanju sudbine nestalih i kidnapovanih lica.

Ćerkinaj je kazao da se i pored brojnih obećanja zvaničnika, da će se pitanje nestalih naći na dnevnom redu dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, to još nije dogodilo.

“To još nisu uradili, a znate li zašto? Zato što neko treba da odgovara. Oni koji su to učinili, da sada govore o nestalim licima koje su odveli sa Kosova?! Neko je pomenuo Batajnicu, gde sam ja jedini od članova porodica bio tamo – nema ko da opiše gde je to mesto, sem nekog oficira. Međutim, da sad on dođe i kaže da su tu – neće sigurno”, rekao je Ćerkinaj.

Trifunović kaže da su još pre pet-šest godina imali čvrsta obećanja da će glavna tema dijaloga u Briselu biti pitanje kidnapovanih i nestalih.

“Od tada su se promenile mnoge vlade, mnogi premijeri, predsednici i oni nikad nisu stavili na sto pitanje nestalih. Ja i gospodin Ćerkinaj smo pre dve godine otišli kod Natalije Apostolove (predstavnice EU na Kosovu, prim. nov) i postavili smo joj pitanje – zašto se u Briselu ne razgovara o našim problemima. Na kraju smo došli do zaključka da ni Priština ni Beograd, nisu tražili da se raspravlja o toj temi“, kazao je Trifunović.

Direktor Fonda za humanitarno pravo u Prištini Bekim Bljakaj rekao je da je ova organizacija u brojnim svojim izveštajima predlagala, da tema nestalih mora da se podigne na najviši nivo i da se o tome razgovara u Briselu.

“Smatramo da bilo kakvo rešenje da se nađe ili da se potpiše neki dogovor, ukoliko se tu ne nađe pitanje nestalih osoba, onda to neće biti najbolji dogovor. Ovo pitanje mora da se reši, čak i u slučaju da ne mogu da se nađu sva tela, mora da se nađe informacija o sudbini tih ljudi”, kazao je Bljakaj.

Bajram Ćerkinaj je uveren da postoje satelitski snimci svih događaja tokom rata, pa samim tim i kidnapovanja i ubijanja ljudi.

“Pre nego što su počeli da nas bombarduju oni su postavili satellite i sve snimali, često puta govorim i jednog kera ili bivolicu, ako je neko ubio, oni imaju sve. Zašto ne rade, zašto to ne donesu, znate zašto – zato što naši ne traže”, kazao je Ćerkinaj.

Na konferenciji je predstavljeno i istraživanje Centra za zastupanje demokratske kulture (ACDC) pod nazivom “Podrška pomirenju na Kosovu putem podizanja svesti o pitanjima nestalih osoba”.

Rezultati istaživanja pokazuju da je poverenje u političare, državne institucije, međunarodne organizacije, lokalne samouprave i druge činioce, u vezi sa pitanjem rešavanja sudbine nestalih lica – na niskom nivou.

Većina anketiranih – 67,2 odsto, smatra da pitanje nestalih lica treba da bude tema razgovora Beograda i Prištine, dok je 76,1 odsto mišljenja da se u javnosti nedovoljno govori o pitanju nestalih i kidnapovanih lica.

Članak je prenet sa portala Glas Amerike.

Članak je prenet sa portala Glas Amerike.

Click