Problemi sa električnim trotinetima (VIDEO)

Takođe, otvorila su se i bezbroj pitanja i nedoumica. Kuda mogu da se kreću, kojom brzinom, ko sme da ih vozi, da li je potrebna dodatna zaštitna oprema, kakva signalizacija je neophodna, da li vozači trotineta moraju da poznaju signalizaciju i pravila saobraćaja, da li ih zakon prepoznaje?

U poslednje vreme YouTube su preplavili klipovi sa nepropisnim ponašanjem vozača e-trotineta i saobraćajnim nezgodama u kojima učestvuje ova kategorija učesnika u saobraćaju.

Nova tehnološka dostignuća i masovna upotreba električnih trotineta iznenadili su građane i zakonodavstvo ne samo kod nas, već i širom Evrope i sveta, i još uvek nema jednoglasnog stava, već svaka zemlja ovaj problem definiše i rešava na svoj način.

Takođe, postavlja se pitanje zašto već nemamo sveobuhvatnu studiju i niz istraživanja koja bi se bavila ovom vrstom prevoza. A kako bi se donelo zadovoljavajuće zakonsko rešenje takve stvari su jednostavno neophodne. Naravno, potrebno je i uporediti iskustva drugih država što se tiče zakonodavstva i što se tiče saobraćajnih nezgoda. Kad kažem uporediti ne mislim prepisati kako kod nas ima običaj da se radi.

Prošle godine u javnosti su izašle informacije da je oformljena radna grupa koja će se pozabaviti ovim problemom i da nas ove godine čekaju izmene zakona kojima bi se regulisao ovaj vid prevoza. Generalni utisak je da dominiraju dva različita gledišta, neki ih vide kao bicikle a neki kao mopede.

Ako prihvatimo stanovište da su e-trotineti najbliži biciklu, onda shodno tome na njih bi se primenila sva pravila kojima se difiniše kretanje bicikla. Samim tim e-trotineti moraju da se kreću biciklističkom stazom ili trakom, ukoliko postoje. Ako ne postoji posebna staza ili traka smeli bi da koriste kolovoz u širini od najviše metar od desne ivice kolovoza. Dakle, e-trotineti ne smeju da se kreću po trotoaru, pešačkoj stazi, pešačkoj zoni i trgu (iako je to svakodnevna pojava).

Sa druge strane ako prihvatimo stanovište da su e-trotineti najbliži mopedu, shodno tome na njih bi se primenila sva pravila kojima se difiniše kretanje mopeda i uslova koje mora da ispuni. Samim tim e-trotineti mogu da se kreću biciklističkom trakom ukoliko postoji, dok im je vožnja biciklističkom stazom i trotoarom zabranjena.

Situacija na terenu nam govori da se e-trotineti mogu videti svuda, na kolovozu, trotoaru, biciklističkoj stazi i traci, parkovima, pešačkoj zoni itd. Voze ih sve starosne kategorije od dece do odraslih, uključujući i strance koji su u turističkoj poseti našoj zemlji.

Sada se postavlja pitanja da li deca poznaju pravila prvenstva prolaza kroz raskrsnicu, da li znaju da postupaju po svetlosnoj saobraćajnoj signalzaciji, da li znaju da čitaju znake i oznake na kolovozu i da po njima postupaju, da li znaju kojom se trakom vozi, da li mogu da iskontrolišu brzinu koju ova vozila mogu da razviju itd. Dobar deo njih se ponaša kao da za njih ništa ne važi, ne poštujući nikakvo pravilo. Prevoze po više lica, koriste slušalice i mobilne telefone, voze pod dejstvom alkohola, nemaju nikavu zaštitnu opremu, voze preko pešačkog prelaza itd. Kao što može da se primeti pitanja i nedoumica ima mnogo na koja nam nadležni ne daju adekvatne odgovore.

Prošle godine u medijima su se pojavile izjave nadlažnih da je propuruka da se kreću trotoarom brzinom kretanja pešaka 6 km/h i biciklističkim stazama. Ako se dozvoli kretanje e-trotineta trotoarom ko će meriti i kontrolisati tu brzinu? Da li to znači da kada ljudi izlaze iz zgrade da će morati da se uveravaju (pogled levo, desno, pa opet levo) kako ih neko na trotoru ne bi povredio.

Trotinetiste su na Zapadu nazvali „tihe ubice“. Nečujni su, prilaze sa leđa i pešaci ih jednostavno ne očekuju da se kreću trotoarom.

S druge strane, brzine kojima se kreću uopšte nisu male i lako mogu dovesti do teških povreda i smrtnog ishoda. U nekim zemljama primer je Francuska, Nemačka i Austrija e-trotinetima je zabranjeno kretanje trotoarom. Dok je u Belgiji i Sloveniji dozvoljeno.

Podatak koji je izašao u medijima govori da je prošle godine više od 300 Parižana povređeno u nezgodi sa e-trotinetom. Dok je u Los Anđelesu za samo godinu dana 250 vozača e-trotineta završilo u bolnici, a troje je poginulo.

(primer nepropisne vožnje e-trotinetom (izvor youtube/ Nyziko   Sensei)

U nastavku teskta pokušaću da dam odgovore na sva gore postavljena pitanja, držeći se aktuelnog Zakona o bezbednosti saobraćaja (ZOBS) i Pravilnika o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima. Da bi znali kuda mogu da se kreću, ko sme da ih vozi i koja pravila važe prvo moramo utvrditi kakvo je to vozilo.

Kakvo je vozilo trotinet sa električnim pogonom? Da li je bliži biciklu ili mopedu?

U ZOBS-u stoji da je vozilo sredstvo koje je po konstrukciji, uređajima, sklopovima i opremi namenjeno i osposobljeno za kretanje po putu; Bicikl je vozilo sa najmanje dva točka koje se pokreće snagom vozača, odnosno putnika, koja se pomoću pedala ili ručica prenosi na točak, odnosno točkove; Moped je motorno vozilo sa dva točka čija najveća konstruktivna brzina, bez obzira na način prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri čemu radna zapremina motora, kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem ne prelazi 50 cm3, ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga ne prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon.

Dakle, prema iznetom, trotinet sa električnim pogonom koje trenutno viđamo su mopedi u smislu propisa. Samim tim to vozilo sme da se kreće po svim javnim putevima, osim autoputa i motoputa, i isključivo po kolovozu. Dakle, ne sme da se kreće po trotoaru, pešačkoj stazi, trgu, biciklističkoj stazi niti pešačko-biciklističkoj stazi. Ali može da se kreće u biciklističkoj traci, jer je to jedna od saobraćajnih traka gde se pored bicikala mogu kretati i mopedi i laki tricikli.

Da li to znači da e-trotinet mora biti registrovan?

Prema svemu gore navedenom, da bi učestvovao u saobraćaju trotinet sa električnim pogonom mora biti registrovan, što takođe znači da mora biti tehnički ispravan, a vlasnik osiguran od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima prema Zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju itd.

Da se odmah razumemo, pisac ovih redova nije za nove namete države prema građanima pošto živimo u teškom siromaštvu. I nije za novi danak prema ovoj vrsti vozila. Ali svakako tehnička ispravnost vozila je jedan od uzroka saobraćajnih negoda. To nam otvara pitanje ko će proveravati ispravnost e-trotineta (kočioni sistem, točkove, svetla itd.)? Prema ZOBS-u, vozilo koje učestvuje u saobraćaju mora imati ispravne sve uređaje i propisanu opremu. Da rezimiram, e-trotinet kao moped u smislu propisa, obavezno mora imati kočnice na svakom točku, svetlo za osvetljavanje puta, poziciono svetlo i katadioptere pozadi, sirenu ili zvonce, a može imati i pokazivače pravca i stop svetlo (ako je brži od 25 km/h).

Ko sme da vozi trotinet sa električnim pogonom?

Prema ZOBS-u, vozač je lice koje u saobraćaju, na putu, upravlja vozilom. Motornim vozilom može samostalno da upravlja vozač koji ispunjava propisane uslove (starosne, zdravstvene…) i ima važeću vozačku dozvolu za upravljanje vozilom one kategorije kojim upravlja. Dakle, za upravljanje trotinetom sa električnim pogonom potrebna je vozačka dozvola kategorije AM. Starosni uslovi za upravljanje ovom kategorijom su 16 godina života.

Primera radi u Holandiji su za e-trotinete propisane registarske tablice, a uslov za upravljanje je starost vozača od najmanje 16 godina, vozačka dozvola i obavezno nošenje kacige za one koji mogu da razviju brzinu veću od 25 kilometara na sat.

Vozači mopeda (e-trotineta) u organizmu ne smeju imati psihoaktivne supstance ili alkohol. Takođe, ne smeju koristiti mobilni telefon i slušalice na ušima. Za vreme vožnje vozač mora nositi na glavi zakopčanu homologovanu zaštitnu kacigu, na način propisan deklaracijom proizvođača kacige.

Jedna zanimljiva ali važna odrednica ZOBS-a nigde ne kaže da na vozilu sa dva točka, pa ni mopedu mora da se sedi!

Aktuelni zakon koji sam citirao u ovom tekstu daje dobar deo odgovora na sva pitanja u vezi e-trotineta. Možda način na koji je nešto regulisano nije dobar ili su neke odredbe dvosmislene i nepotpune i svakako su potrebne izmene i dopune, ali neka pravila ipak postoje i moraju se poštovati. Za sada u zakonu e-trotinet nije definisan kao posebna vrsta vozila, kad će biti i da li će biti je pitanje. Ali po svemu navedenom u smislu propisa najbliži je mopedu.

Idealano pravno i zakonsko rešenje bi bilo da se sa jedne strane omogući bezbedno učestvovanje u saobraćaju e-trotineta, a sa druge strane da podstakne upotrebu tog prevoznog sredstva, jer smanjuje gužvu, ne zagađuje životnu sredinu, nema problema sa parkiranjem itd. Dosta zemaljasubvencioniše i daje druge vidove pogodnosti za ovaj vid prevoza.

Najproblematičniji deo biće utvrđivanje saobraćajne površine za kretanje ove vrste vozila (kolovoz, trotoar, biciklističke staze i trake…). Kako god da se odluči, pešaci će negodovati što se vozi trotoarom, biciklisti što se vozi njihovim stazama, dok na kolovozu iz hiljadu i jednog razloga za trotinetiste nije bezbedno kretanje. Takođe, veliki problem biće što u gradovima u Srbiji ne postoje biciklističke staze i trake, tako da će trotinetisti biti primorani da voze trotoarom ili kolovozom.

Ako nam se ne sviđa ili ne odgovara trenutna kategorizacija vozila po ZOBS-u i Pravilniku o podeli motornih i priključnih vozila da e-trotinet definišemo kao moped onda će biti neophodno utvrditi šta je e-trotinet, kako bi se napravila što jasnija razlika u odnosu na motorizovane dvotočkaše poput mopeda i motocikla. Svakako bi trebala da se odredi i starosna granica za vožnju ove vrste vozila, kako se ne bi dogodilo da deca upravljaju njima. Takođe, potrebno je propisati zaštitnu opremu, zabraniti upotrebu mobilnih telefona i slušalica i vožnju pod dejstvom alkohola.

Cilj bi trebalo biti da se projektuje takav saobraćajni sistem u kojem nećemo imati povređene i smrtno stradale učesnike u saobraćaju. A koliko smo daleko od takvog sistema govori podatak da je u periodu od 1981. do 2018. god. u Republici Srbiji, u saobraćajnim nezgodama život izgubilo 43.000 ljudi, dok je više od 600 000 povređeno. Mi svakako kao društvo ne smemo da prihvatimo ljudske i materijalne gubitke u ovom obimu.

Naš problem je što stvari rešavamo tek kad se dese i ne činimo ništa da neke stvari predupredimo. Za sada kod nas niko nije smrtno stradao u nezgodi sa e-trotinetom. Ako se to desi, a pitanje je vremena, postavlja se pitanje ko će biti odgovoran?