DruštvoNINPolitika

Na političkom tržištu sva roba je falš

28. May 2020.
Otkud vama toliki optimizam da se nešto može popraviti i da se neke lekcije moraju naučiti, kada nam je kriza iz 2008. pokazala da se ništa nije naučilo? Ovo je ozbiljnija situacija. Onda se sve moglo sanirati javnim novcem, štampanjem para i finansijskom sanacijom, a ovo ne može. Sada je neophodno znanje da se napravi vakcina, potrebni su stručnjaci kojih nema. Oni se ne mogu regrutovati kao članovi partije, možeš ih skupiti na mitingu, ali ne mogu uhvatiti virus, ne mogu dati odgovore koji su potrebni. Za kreiranje fundamentalnog znanja potreban je novac, ali i vreme koje je neobnovljiv resurs. Nažalost, vreme je sada u trci za lekom ključni resurs.
Untitled-1

Da li će ovo iskustvo poslužiti i za raspravu koliko je važna država, pa i državno upravljanje strateškim resursima?

Država je sama strateški resurs. Slažem se da neke stvari treba da ostanu u državnom vlasništvu, ali preduslov za to je da imate državu. Ovakva kao što je naša, ne može efikasno upravljati resursima, jer svi kradu i upropašćavaju. Nemamo, nažalost, državu kao javnu stvar, nego kao privatnu. Jer, država nije tu da bismo je potkradali, nego stvarali. Bespredmetna je priča o najvećem BDP-u, ako imamo državu iz koje ljudi odlaze. Ako je ovde sve dobro kao što se govori, kako to da nemamo akumulaciju kapitala, nego svi bi da zarade i da iznesu pare na Zapad. Zato što oni koji imaju znaju kako stvari stoje, znaju koliko je sve nestabilno. Valjda je važno i da li nam talenti odlaze iz zemlje ili ostaju u njoj, a ne samo kolika je stopa rasta. Pored brojnih disproporcija koje svedoče o dubokim strukturnim problemima srpskog društva, deficit rođenih i suficit iseljenih potiru oficijelnu propagandu i zvone na uzbunu.

Kako vam je izgledala reakcija naših vlasti na celu ovu krizu?

Reagovali su onako kako marketig nalaže, kod nas je alarm za požar u stvari ispitivanje rejtinga. Od najsmešnijeg virusa došli smo do najdužeg policijskog časa u istoriji, toliko nije trajao nikada. Zatvarati ljude u karantin je neopravdano, ako se videlo da je glavna stvar u testiranju i identifikaciji obolelih. Zameram to što je vanredno stanje uvedeno dekretom, a tako je i ukinuto. Kvalitet sistema je ako on redovnim putem neutrališe vanredne situacije.

***

Kako komentarišete donete ekonomske mere za sanaciju krize koju je izazvao virus? Hoćete se prijaviti za 100 evra?
Neću se prijaviti, jer mi kao penzioneru to pripada po sili zakona. Ta mera je populistička, nema ona nekog ekonomskog opravdanja. Ja bih umesto toga uradio sledeće – iskoristio bih taj novac da penzionerima vratim oteto. I to ne govorim zbog sebe, ja nisam u toj kategoriji, mene Vučić nije oštetio fiskalnom konsolidacijom. Vratio bih zato što bi to bila poruka da vredi ulagati u penzijski sistem, jer će ti se to jednog dana vratiti kroz penziju, shodno tome koliko si uplaćivao. Pokazao bih tako da postoji sigurnost svojine, ugovora i stečenih prava, zalio bih to drvo stabilnosti. I druga stvar, iskoristio bih ovu koronu kao povod da se već jednom sačine te socijalne karte, da se zna kome je pomoć neophodna. Da se identifikuju ti ljudi, a ne da profesorku matematike sa penzijom od 45.000 dinara smatrate bogatom, a onoga ko ima deset kamiona, ali penziju manju od 20.000, sirotinjom kojoj treba pomagati. Mi ne znamo kome treba pomagati, nama su socijalni slučajevi oni koji u Beču rade na crno i kojima dete na krštenju nosi portiklu od 500 evra.
Kompletan intervju pročitajte u novom broju NIN-a.
Share
Click