Ognjen Stojaković za Glas Amerike: Ne treba razmišljati o stvarima koje se ne mogu kontrolisati

Glas Amerike: Definitivno smo u situaciji bez presedana, nikad ranije NBA liga nije prekinuta na evo više od 2 meseca, a čak i da se danas donese odluka o nastavku, biće verovatno tri meseca pauze… kako se profesionalni sportisti, i svi vi koji vodite brigu o njima, njihovoj formi, spremnosti, suočavate sa pandemijom?

Stojaković: Mi u suštini pokušavamo da budemo spremni zato što se ne zna da li će se nastaviti liga ili neće, tako da – u nekim našim mogućnostima – pokušavamo da radimo. Igrači su za vreme te totalne kućne izolacije vežbali, imali su svoj specijalan program, u okviru kojeg su radili na održavanju snage i kondicije.

Mi kao treneri se čujemo, održavamo neke sastanke… sada kako je pošao taj prvi ciklus, u drugom ciklusu je dozvoljen odlazak u salu, ali to je, da kažem, sve onako volonterski, ko želi od igrača. Tako da pojedini igrači, koji su u Denveru, oni dolaze i rade, nastavljaju da održavaju formu i čekaju koji je sledeći korak.

A za trenere, kao što je Stojaković, situacija je možda i više nebična.

„Da malo je… mislim, malo više je čudno. Ako možemo neku drugu reč da nađemo. Na primer, sad kad smo u sali, nosimo rukavice i maske… i može jedan trener na igrača. Ma mislim… čudna je situacija. Ne znam drugu reč da nađem“, kaže Stojaković.

Glas Amerike: Pretpostavljam da bi ljude u Srbiji u ovom trenutku najviše zanimalo šta radi Nikola Jokić?

Stojaković: Nidža je veoma disciplinovan, vredan, radan. U sali je, pošto kažem, otvorila se sala. On je tu, znači koristi svaku priliku da dođe i da radi. Kao i svi profesionalci, ponaša se veoma profesionalno i odgovorno.

Nagetsi su bili u veoma dobroj situaciji pre prekida sezone, u prilici da se bore za sam vrh zapadne konferencije. Međutim, postoji šansa da ovo bude prva NBA sezona, koja nije završena.

„Kako je tako je. Ne treba razmišljati o stvarima koje se ne mogu kontrolisati. Ne treba se nervirati oko stvari, koje se ne mogu kontrolisati. Idemo dan po dan. Mi kao tim odradili smo sve što smo mogli, što je bilo do nas, sad čekamo šta će biti dalje i na osnovu toga ćemo opet da reagujemo. Mislim, tako u stvari svako treba da razmišlja. Kontroliši ono što možeš da kontrolišeš, daj sve od sebe i to je to“.

Stojaković smatra da ukoliko dođe do nastavka NBA sezone ona mora da se igra u najbezbednijem okruženju.​

„Ta varijanta gde bismo bili izolovani u nekom gradu, tipa Las Vegas ili Orlando ima smisla i ima logike. Da se igra bez publike – isto ima logike… Sve se svodi na to da se obezbede uslovi, da sve bude kako treba, a onda je moguće da će se liga nastaviti“.

Kolorado je jedna od prvih država koje su počele da ublažavaju restrikcije, ali Stojaković kaže da nije mnogo drugačije u odnosu na sam početak epidemije.

„U suštini mi smo i dalje kod kuće, vodimo računa da u tim nekim izlascima imamo maske, rukavice, izlasci su i dalje istog tipa, po principu šetnja, rekreacija itd. nema pretranog socijalnog zbližavanja, tako da nije se mnogo promenilo. Ono što je, da kažem, malo drugačije jeste da ti neki restorani i ta neka dostava hrane su možda malo više aktivni sada. Eto da to nazovemo tako. Inače, u suštini je veoma slično“.

U profesionalnom smislu, nestala su putovanja i brutalan NBA raspored. Po prvi put igrači, stručni štabovi i funkcioneri, u sred sezone provode vreme sa porodicama, u znatno opuštenijem ritmu. Stojaković smatra da je to pozitivan momenat u vezi sa epidemijom.​

„Pozitivna strana je što smo se vratili porodici svi. Pretpostavljam da svi ljudi koji rade mnogo, da imaju slično iskustvo i sličnu želju da provedu vreme sa porodicom. Na kraju dana to je nešto što nema cenu. Što se mene lično tiče i moje porodice. Mi uživamo, nama je lepo što smo zajedno, igramo se sa decom, tu smo, gledamo ih kako rastu, to je nešto što je tokom sezone prosto nemoguće. Moja žena ima jednu lepu rečenicu kojom je to opisala ’Otkad smo porodica, nikad ovoliko vremena nismo proveli zajedno’. Što je, kao što sam rekao, pozitivna strana cele ove priče“.

Upravo zato, Stojaković se nada da bi u nekom budućem vremenu, kada se pandemija okonča, moglo da dođe do promene načina na koji ljudi razmišljaju, a samim tim i promene načina života.

„Ja se nadam da hoće. Iskreno se nadam da hoće, da će ljudi da krenu da se vraćaju sami sebi. Sami sebi, pravim vrednostima, nazovimo ih tako, porodici, ne znam… čitanju knjiga, uzdizanju… da ne budem filozof, ali nekom duhovnom, unutrašnjem uzdizanju. Tako da… ja se iskreno nadam da će tako biti. To bi bilo dobro za jedinku, za porodicu, pa i za celo društvo na kraju dana“.