Da li kamere za nadzor broje i prepoznaju učesnike protesta?

Piše: Rade Ranković

S obzirom na to da je u Beogradu poslednjih meseci instalirano stotine pametnih kamera za nadzor, sagovornici Glasa Amerike se slažu u oceni da je prilično verovatno da je broj učesnika tog skupa utvrđen kamerama koje imaju opciju brojanja objekata, to jest subjekata na određenom prostoru:

“To onda znači da zaista kamera koja je postavljena ima zaista tu funkciju i onda se postavlja pitanje kako da mi ne znamo da ta funkcija kamere postoji, da je ona u upotrebi, šta zapravo znači i otkud nekom organu, kakav je na primer predsednik Republike podatak o tom broju ljudi koji je nastao obradom preko pametnog video nadzora. To bi zaista bio jedan od najmračnijih scenarija, zato što bi to onda značilo – pod broj jedan – da te kamere zaista imaju funkciju za koju je rečeno da je još uvek nemaju i da su pripreme tek u toku, da softverski ne postoje”, kaže za Glas Amerike Nevena Ružić, koja je radila u kancelariji Poverenika za slobodan pristup informacijama, danas koordinatorka programa u Fondaciji za otvoreno društvo.

Teško je i zamisliti kakve su sve mogućnosti današnjih pametnih kamera za nadzor, pa je prilično logično pitanje da li osim broja učesnika skupa – oni koji kontrolišu kamere mogu da otkriju i identitet ljudi na protestima. Kada je sistem najavljivan, direktor policije Vladimir Rebić je izjavio da osim prepozvanja registarskih tablica, kamere koje se postavljaju u Beogradu imaju i mogućnost prepoznavanja lica.

“Ono što mi znamo je da je ugovoren sistem za prepoznavanje lica, ali nemamo još informaciju da li je on u upotrebi. U svakom slučaju ovaj sistem je kupljen i on se trenutno implementira na našim ulicama. A ako država ima kamere na svakom ćošku, softver za prepoznavanje lica i sa tim bazu biometrijskih podataka apsolutno svih građana, uopšte nije tehnički teško znati svaku osobu koja je bila na protestu”, kaže Danilo Krivokapić iz Share fondacije i dodaje:

“Kako je najavljen, sistem je jako moćan. Najavljeno je da će se u našem gradu postaviti hiljade kamera, kako je i sam ministar rekao – neće biti ulice koja nije pokrivena. I moći će da se prati bukvalno svako u svakom trenutku. Kada se ovako veliki broj kamera na našim ulicama ukrsti sa najnovijim softverima, poput softvera za prepoznavanje lica – to praktično znači da će svaki građanin moći da bude praćen. I onda su mogućnosti za zloupotrebe neslućene apsolutno. Kada znate da policija može da zna svaki vaš korak, gde ste bili, sa kim ste bili, država ima u svojim rukama jednu od najmoćnijih alatki za kontrolu društva. Nas je iskustvo naučilo da ne verujemo sasvim našim insitucijama.”

Kamere prepoznaju ljude po koraku

Milan Filipović iz Jukoma upozorava da najnovije kamere za nadzor i prateći softver mogu mnogo više od prepoznavanja lica:

“Taj softver koji analizira i predviđa ponašanje, iako bi u svojoj osnovnoj formi trebalo da se koristi za predviđanje kriminogenog ponašanja, mogao bi se koristiti i u različite svrhe. Mi ne znamo u kojoj je meri u ovom trenutku taj softver razvijen. Da li on može da detektuje vaše pokrete tela, odnosno konkretno govor tela, manirizme, mikroekspresije. Vaše emocije. Sad možete zamisliti situaciju u kojoj vi prolazite pored bilborda na kojem je lik nekog političkog lidera, gde ta kamera detektuje odnos koji vi imate prema njemu. I to ne samo da li ga volite, da li ga mrzite, već i ukoliko se nasmejete – da li je taj osmeh iskren. Odnosno da li je vaša ljubav prema tom lideru iskrena ili nije.”

“Kao i tačke na licu koje su biometrijske i služe za jedinstvenu identifikaciju lica, tako, primera radi, i naš hod postaje biometrijski podatak. Po našem hodu analizom svega toga vi možete da analizirate da je u pitanju Nevena Ružić. Ili nije ona, iako je obučena kao ona, i nosi stvari, tačnu ili neki predmet koji je karakterističan za nju”, dodaje Nevena Ružić.

Po njenim rečima, kada se krenulo u nabavku kamera za nadzor, po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti MUP je uradio analiza procene uticaja na zaštitu podataka o ličnosti neke tehnologije, s obzirom da je reč o tehnologiji koja je po prirodi intruzivna za ljudska prava – ne samo prava privatnost, nego i za slobodu udruživanja, slobodu kretanja, slobodu izražavanja, veroispovesti:

“Ono što se dešavalo krajem prošle godine jeste da je MUP zaista uradilo tu procenu uticaja, za koju je Poverenik za slobodan pristup informacijama i zaštitu podataka o ličnosti našao da ona treba da se uskladi sa zakonom, odnosno da nema sve te elemente procene uticaja. Suštinski, ono što nedostaje jeste adekvatan pravni osnov, odnosno zakonske odredbe koje bi precizirale kada i pod kojim uslovima to može da se uspostavi i kako može da se koristi”, objašnjava Ružić.

Lokacije kamera

Takođe, Ministarstvo unutrašnjih poslova nikada do kraja nije razjasnilo razloge nabavke nadzornih kamera, osim uopštenog stava da će se time povećati bezbednost. Kako ističu sagovornici Glasa Amerike, policija treba da zna i upozori javnost o tome da li je stopa kriminala ili opasnost od terorizma u Beogradu tako velika, da sa postojećim resursima MUP nije u stanju da se bori sa tim pretnjama:

“Mislim da Beograd nije grad sa visokom stopom kriminaliteta, da bismo govorili o potrebi uvođenja kamera i ograničavanja prava građana u toj meri”, ističe Milan Filipović.

Prema podacima sa sajta Ministarstva unutrašnjih poslova, u Beogradu su na 108 lokacija postavljene kamere za nadzor, a Share fondacije je pokrenula sajt hiljade.kamera.rs, gde građani mogu da dobiju sve informacije ovoj tehnologiji, ali i da prijave postavljanje kamera:

“Sajt Hiljade kamera je nastao kao projekat zajednice koja je zabrinuta za ovo pitanje. Dakle, različiti građani, eksperti, organizacije su primetile da je ovaj projekat problematičan, okupili su se i napravili jedan resurs sajt, gde su sva istraživanja i sve informacije koje sada imamo objedinjene na jednom mestu. Tako da ovaj sajt služi da se građani bolje edukuju o ovim pitanjima, a sa druge strane poziva na akciju. Tako da mi smo pre svega pozvali ljude da mapiraju kamere po gradu – korišćenjem #hiljadekamera i to je sad neki prvi korak kako građani da uzvraćaju udarac i preuzimaju kontrolu u svoje ruke”, kaže Danilo Krivokapić.

Na pitanje koje smo uputili MUP-u Srbije da li je broj okupljenih ispred parlamenta utvrđen upotrebom kamera za nadzor, i da li je Ministarstvo ili Bezbednosno-informativna agencija dostavila predsedniku Srbije te podatke i po kom osnovu – odgovor nismo još dobili.

Na kraju, briga o svemu što je vezano za kamere za nadzor ostaje, posebno ako se zna da je u toku predizborna kampanja, a da javnost nije do kraja sigurna kako se čuvaju podaci dobijeni sa nadzornih kamera i da li mogu biti zloupotrebljeni.

U sutrašnjem nastavku teksta o kamerama o pravu na privatnost, Huawei kamerama i uticaju Kine.