Dok se virus širi, neki Amerikanci beže u bunkere

Piše: Lesia Bakalec

Postavljaju se u dvorište i na druga mesta, dekorisani su da izgledaju kao kuće, ali za neke bogate vlasnike nekretnina, oni su vitalni deo bilo koje kupovine nekretnina. Reč je o – bunkerima.

“Kad sam ovde došla osećala sam se bezbedno. Tako je mirno i bunker je fenomenalan, jer kada udjete osećate se zaista bezbednim”, ističe Meri Souldbej.

Ona i njen suprug Tom su vlasnici bunkera u Južnoj Dakoti. Ono što je nekada bila vojna baza sada je polje preplavljeno privatnim bunkerima. Pre dve godine svih 575 bunkera je bilo nenastanjeno, a danas je teško pronaći makar jedan slobodan. Većina njih su preradjeni tako da pogoduju potrebama vlasnika.

Porodica Soulsbej nije želela da čeka. Prodali su kuću u Džordžiji i došli u Južnu Dakotu. I dok čekaju da se im se novi dom završi, žive u obližnjoj kamp prikolici.

“Bili smo u jednom izletničkom kampu u Džordžiji kada je počela pandemija i shvatili smo gde treba da budemo – zbog mojih godina i nekih zdravstvenih problema koje Meri ima – mi smo oboje visoko rizična grupa. Odlučili smo da zamenimo četiri miliona suseda sa 30 suseda u istom radijusu ovde”, kaže Tom.

Kako navodi prodavac bunkera Robert Vićino iz kompanije Vivos xPoint, Soulsbejovi nisu jedini koji su doneli ovu odluku kada je došlo do pandemije u SAD.

“Potražnja je 20 puta veća nego ranije. Prodaja je porasla 400 odsto i to ne samo u ovom skloništu već u svim drugim Vivos skloništima širom sveta.”

Ovo povećanje potražnje bez presedana je nešto što su primetili iprodavci bunkera u Teksasu. Mada bunkeri neće biti u stanju da direktno zaštite ljude od koronavirusa u njima se mnogi definitivno osećaju bezbednijim.

“Telefon mi zvoni svaka dva-tri minuta, ljudi se raspituju za kupovinu bunkera u budućnosti. Veliki broj ljudi smatra da je koronavirus neka vrsta prve faze i da dolazi nešto veće. Oni stoga pokušavaju da se pripreme za ono što dolazi u budućnosti.”

Uvek budite spremni za najgore – to je moto ljudi koji se unapred spremaju za katastrofu za koju veruju da dolazi, ili na engleskom – “preperi”. To je delom pokret onih koji žele da prežive katastrofu, gomilaju hranu i neophodne potrepštine i grade skloništa.

“Veliki broj ovakvih ljudi koje ja poznajem smatra – “mi nismo ludi, mi smo u pravu.” Veruju da je ovom pandemijom njihov stav na neki način opravdan”, kaže Čak Hadlston, antropolog Univerziteta Južnog Ilinoisa.

Čad Hadlston je antropolog koji studira pokret “prepera”.On kaže da kupovina bunkera nije loša ideja za neke, ali da nije realističan način da se pobegne.

“Na taj način se osećate bezbednim, ali mislim da kao što smo videli u istinskim pandemijama i katastrofama vaš plan da ćete pobeći u bunker i biti totalno bezbedni je verovatno fantazija.”

Tom i Meri Soulsbej kažu da su potrošili trećinu svoje uštedjevine na bunker. Još nekoliko meseci i planiraju da pozovu svoju ćerku i unuke da ovde dodju i ostanu.