40 godina Spomen parka, kompleks zapušten i zanemaren

Sam početak vezuje se za 1971. godinu kada je Odbor za izgradnju Spomen parka sklopio direktan dogovor sa Bogdanovićem, a konačan ugovor potpisan je 1974. godine.  Spomen park borbe i pobede  svečano je otvoren 1980. godine.

— Među onima koji brane ugled naše memorijalne arhitekture koji su najviše doprineli njenoj afirmaciji značajno mesto ima arhitekta Bogdan Bogdanović. Njegov opus je dobro poznat  nama i svetu. Spomenik u Čačku Bogdanović gradi čitavu deceniju. Počeo je onako kako je ljudima najčešće suđeno da počnu, nemirom, uzbuđenjima i sumnjama.  Ipak, desetogodišnje razumevanje, podrška naručioca – Saveza boraca i Skupštine grada, omogućili su da arhitekta Bogdanović ostvari veliko delo i da  naša revolucija dobije izuzetan spomenik. Treba naglasiti da spomenik u Čačku karakterom svoje arhitekture ne pripada nijednoj grupi ranije ostvarenih Bogdanovićevih memorijala, niti po svom obliku ima bilo kakve analogije sa drugim njegovim spomenicima, a to je i njegov prvi mauzolej. Posle mauzoleja na Avali, Lovćenu, Cavtatu, na pitomim obroncima Jelice imamo prvi impresivni mauzolej posvećen palim borcima u Narodno-oslobodilačkom ratu i revoluciji — kaže direktorka Narodnog muzeja Delfina Rajić.

U spomenik je ugrađeno 1.000 tona Jablaničkog granita i 620 divljih zveri izvedenih iz brojnih svetskih mitologija, koje su izvajane tako da izgleda kao da gmižu po celom zdanju, sa gigantskim gredama koje nose kameni krov kao kod starih antičkih hramova.

— Postupak je skoro identičan sa meksičkog hrama u Kabahu, ali je obrada grifona rezultat sasvim novog likovnog postupka iz višegodišnje crtačke igre Bogdanovića, posebne igre po modelu Luisa Karola. To je spomenik mauzolejskog tipa koji kombinuje funkciju kapije, pa tri uzastopne kapije obrazuju mauzolej. Ova izrazita arhitektonska forma potvrđena je skulptorskim elementima poput antičkih građevina. Od prve skice do poslednjeg klesarskog udarca rad je trajao celu deceniju. U moćne gigantske stepenice ugrađane su oborene pobeđene zveri i one se dižu prema slobodi pejzaža, prema šumi, prema nebu. I najzad, u samom podnožju tih stepenica je možda najuzbudljivije Titovo upozorenje. To je deo iz njegove novogodišnje poruke za 1949. godinu: Veličina naroda jedne zemlje cjeni se po tome kako se on drži u danima najvećih iskušenja — navodi direktorka Narodnog muzeja.

Ovo Bogdanovićemo delo zauzima jedinstveno mesto u istoriji naše spomeničke arhitekture, a Čačku, gradu Nadežde i Disa, pripada čast što je umeo da prihvati Bogdanovićevu poruku.

Međutim, sa raspadom Jugoslavije i sunovratom socijalističkog istorijskog narativa spomenički kompleks je u urbanističkom i komunalnom smislu zanemaren, što je dovelo do narušavanja izgleda i uređenosti čitavog područja.

Javna rasveta je slaba, nedostaju stolice i klupice, sadržaji za najmlađe, pa je i to možda razlog zašto Čačani slabo dolaze na Spomen park.

Poslednja nešto veća ulaganja u Spomen park bila su 2017 godine. Te godine je Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike izdvojilo je 6,6 miliona dinara za obnovu Spomen kosturnice u Preljini, kao i Spomenika borbe i pobede na Spomen parku. Od tada je na Spomen parku jedino zasađeno drveće u okviru projekta Naša šuma naša briga.

Dve svečanosti

Predstavnici boračkih organizacija nastavili su da polažu vence pred kostrunicom. Od 2012. godine, na istom mestu se održava paralelna komemoracija u organizaciji Ravnogorskog pokreta upotpunjena crkvenim pravoslavnim opelom, kao deo šireg revizionističkog talasa i procesa izjednačavanja uloge Jugoslovenske vojske u otadžbini i partizanskog pokreta otpora toom Drugog svetskog rata — navodi direktorka Rajić.