Zašto ne smemo stati?

Piše: Jovan Stojanović, CEO DIRECT MEDIA United Solutions

Ceo svet se suočava sa nečim na šta očigledno niko od nas nije bio spreman. Niko još uvek ne može sa sigurnošću sagledati sve razorne posledice situacije u kojoj se nalazimo. Veliki broj života će biti izgubljen i vlade svih država sveta su aspolutno, i na prvom mestu, posvećne organizaciji zdravstvenog sistema, kako bi taj broj žrtava bio najmanji moguć. Sve se to radi, očigledno i bez izuzetka, sa nedovoljnim kapacitetima, u rokovima koji su nemogući i koji nas sve polako iscrpljuju. Na kraju, kada budemo svodili račune, lako će biti odrediti se prema tome ko je bolje ili lošije odreagovao u datoj situaciji, ali moramo biti svesni da je u ovom trenutku to teritorija na kojoj se niko nije našao ranije i svaki pokušaj je vredan divljenja i poštovanja. Na kraju, ovo su procesi i odluke kojima se trebaju baviti stručne i odgovorne osobe, pre svega lekari, a naše je da slušamo struku.

Sve industrije, kompanije i pojedinci, uključujući i United Grupu, United Mediju i Direct Mediju u obavezi su da pomognu koliko je god to moguće, u situaciji koja je bez presedana u odnosu na sve što pamtimo. Brza pomoć svih nas će biti važna i verovatno će dobrom broju ljudi spasiti zivot. Jednokratna i sistemska kratkoročna ili srednjoročna pomoć države kompanijama će biti podjednako važna, kako se neki biznisi ne bi ugasili.

Međutim, šta posle? Ekonomske posledice pandemije niko ne može sa sigurnošću proceniti u ovom trenutku, ali je očigledno da će one biti ogromne. Kada pričamo o pomoći, uvek sam bio mišljenja da svako i bez izuzetka najviše može pomoći upravo u domenu svog core businessa. Dakle, mediji su najviše pomogli i dalje pomažu tako što će sve svoje kapacitete uposliti u pravcu edukacije ljudi kako treba da se ponašaju u ovoj situaciji i to, ako je potrebno ponavljati i stotinama puta na dan. Agencije mogu pomoći nekim svojim akcijama osvešćivanja ljudi o ozbilijnosti situacije. DIRECT MEDIA United Solutions je, kao i većina drugih agencija reagovala brzo – zajedno sa Almom Quattro podržala lekare aplauzom u 20h, za društvene mreže pripremila i plasirala više različitih kreativnih poziva na odgovorno ponašanje, organizuje više webinara na temu advertisinga ili managementa u vremenu krize. Dakle, za sada radimo ono što i jeste naš posao i što najbolje znamo.

A šta mogu da urade proizvođači, prodavci robe i usluga u ovom trenutku?

Pa zanatski gledano, sa aspekta advertisinga stvar je poprilično jasna. Moraju da pokušaju da sačuvaju svoj brend, svoje teško stečene pozicije i ugled kod potrošača i to tako što će im se okrenuti i više nego ranije. Uz veliku dozu empatije, njihova pažnja svakako treba da bude usmerena ka njihovim konzumentima i inoviranju svog poslovanja, svoje usluge, pa čak i dugoročnoj i trajnoj transformaciji nekih postojećih proizvoda. To je ono što mogu da urade za svoje potrošače. Ako postoji nešto dobro u ovome što nam se dešava, pogotovo u poslednjih 10 dana, to je da smo više nego za proteklih 10 godina shvatili na koji način treba da se transformišemo i šta je to gde smo svo ovo vreme grešili.

Ali, jos važnije i koliko god to zvučalo čudno ili neprimereno, najbolja stvar koju mogu da urade za zemlju i društvo u ovom trenutku, je da nastave da se ponašaju najpribližnije normalnom modu poslovanja. Da u skladu sa merama koje je Vlada zajedno sa lekarima propisala, nastave proizvodnju ili pružanje svojih usluga. Da svoj proces prilagode novonastalim okolnostima, ali nikako, ni u jednoj fazi procesa, da ga ne zaustave. Da plaćanje između kompanija nastavi da teče po ustaljenoj dinamici. Sve ovo se odnosi i na oglašavanje. Da ne bude nikakve zabune, ovo govorim apsolutno razumevajući sve probleme sa kojima će se različite industrije, neka više, neka manje, ali svi odreda suočiti. Potpuno je jasno da će biti ogromnih izazova koji će nekim kompanijama možda čak ugroziti i egzistenciju. Ali nemam dilemu, da je nastavak svih procesa bez izuzetka, ključan za preživljavanje, a zatim i brz oporavak ekonomije nakon izlaska iz situacije u kojoj smo se našli. Za nekoliko nedelja, mesec, dva, ovo će sve proći. Ali ako se onda probudimo u okruženju u kome su neki procesi stali, teško ćemo moći da ih sve i u punom obimu pokrenemo ponovo. Kada govorim o ovome, mislim i na budućnost agencija, ali to je poslednje o čemu sada pričam.

Pre svega mislim na medije, koji u situaciji velikih smanjenja ili prestanka oglašavanja ostaju bez ikakvih prihoda. Ako stane oglašavanje, agencije će imati manje posla, mediji će ostati bez izvora finansiranja, posledično će trpeti i prodaja, zatvoriće se one prodavnice koje još nisu zatvorene, niko neće pozvati kupce koji sede kući i možda su spremni na akciju na online platorme za e-commerce, kurirske službe će imati manje posla, prodaja goriva će pasti. Mogu da dopunim ili nastavim niz, samo je pitanje koliko daleko želimo da idemo. I za svaku pojedinačnu industriju, ne samo oglašivačku, posledice zaustavljanja ili izvlačenja samo jedne karike u lancu su pogubne po celu mašinu. A elementarna fizika nam kaže da je mnogo više energije i vremena potrebno da pokrenemo nešto kada stoji, nego dodati gas kada se već krecemo određenom brzinom.

Jasno je da neke industrije jednostavno ne mogu da se oglašavaju u ovakvom trenutku. Jasno je i da neke oglasne poruke nisu primerene ovakvom trenutku. Jasno je i da nije moguće ući u produkciju nekih novih ozbiljnijih spotova u ovom trenutku. Ali u poslednjih par nedelja ima puno svetlih primera kompanija koje su agilne, i koje su pokazale kako se u kratkom vremenu, uz kompromise oko svojih produkcionih kriterijuma, poruka može promeniti i prilagoditi situaciji, čak i pronaći neki ekonomski interes u tome. Ali čak i trenutni interes, bilo koje pojedinačne kompanije, nije ključan u ovom trenutku. Ako me pitate šta je najodgovornije ponašanje ili najbolji CSR koji u ovom trenutku bilo koja kompanija može za sebe da napravi, to je upravo poslovanje najsličnije onom pre pandemije, nekada i po cenu neispunjenja kratkoročnih finansijskih ciljeva. Jer potpuno je jasno da se može desiti, da zarad očuvanja trenutnih rezultata u Q2 ili u 2020, nastupi višestruka šteta po sve učesnike u lancu, koja će se na kraju kao bumerang vratiti i onima koji uštede prave nadajući se da čine pravu stvar.

Da se vratim na pitanje koje mi je postavila ćerka.

Odgovornost lekara je da sačuvaju naše zivote. Odgovornost države je da za to organizuje i obezbedi uslove, ali i da misli na dane nakon suzbijanja ove pošasti. A na nama je odgovornost da ne stanemo. Da u ovim nenormalnim vremenima pokušamo da budemo maksimalno normalni. Da radimo iste stvari koje smo radili ranije, na drugi način, možda u manjem obimu, sa više energije i novih ideja. Ali da ih radimo.

Jedino tako će nas za četiri, šest ili osam nedelja sačekati zemlja i tržište koje ćemo zajedno podići tamo gde im je mesto. U suprotnom, kolika god bila cena same pandemije, sve nas će sačekati još jedna naplatna rampa, sa verovatno većim iznosom računa.