Lingua blablativa – PornHub

13. March 2020.
U proteklih nekoliko meseci je najpopularniji sajt porno videa na svetu, PornHub, optužen za slučajeve objave videa čiji su akteri deca ili žrtve trgovine ljudima. Nedavno je žena pod imenom Rose Kalemba podelila sa BBC-jem kako je silovana kada je imala 14 godina, te da je taj video završio na PornHub-u. Povodom ovih slučajeva pokrenute su brojne aktivističke inicijative da se promeni politika kompanije, da se sajt ugasi ili da se kriterijumi za objavu videa pooštre. Peticiju protiv ovakvih postupaka kompanije, koju je pokrenula organizacija Exodus Cry, potpisalo je skoro pola miliona ljudi do sada.
43775387694_13e0a40f8b_c
Foto: Marco Verch/Flickr

Piše: Ana Simona Zelenović, Remarker media

PornHub je u poslednjih tri meseca “ugostio” nekoliko videa za koje je otkriveno da uključuju slučajeve trgovine ljudima i silovanja dece. Petnaestogodišnja devojčica koja se vodila kao nestala godinu dana, nedavno je pronađena nakon što je njena majka posumljala da se ona nalazi na videima prikazanim na PornHub-u. Čak 58 fotografija i videa na kojima je prikazano njeno zlostaljanje i silovanje otkriveni su na ovom sajtu. Njen kidnaper koji se u videima vidi kako je siluje je identifikovan kamerom sa žrtvom i u procesu je suđenja. Zvanični Tviter nalog PornHub-a je kao odgovor na ovu priču potvrdio da je ova devojka bila “potvrđena” članica. Nakon burnih reakcija i shvatanja da je to priznavanje saučesništva u trgovini njenim telom, PornHub je izbrisao tvitove ali dokazi i dalje postoje u odgovorima drugih tviterašica/ša.

Prošlog oktobra u javnost je dospeo slučaj dvadeset i dve žene koje je prevario Michael Pratt, vlasnik nezavisnog label-a GirlDoPorn. Američki nezavisni filmski label je tužen za seks trafiking na federalnom nivou pošto je otkiveno da je pomenuti vlasnik obmanjivao devojke da izvode seksualne činove koje je posle upload-ovao na PornHub. Ove žene su tužile label i dobile 12.7 miliona dolara od kompanije, a prema federalnim optužbama, Pratt i njegovi saučesnici su proizvodili dečiju pornografiju i sprovodili trgovinu maloletnim ljudima. Vlasnik je pobegao na Novi Zeland iz SAD-a, ali tu su i drugi odgovorni koji treba da podlegnu ispitivanjima – vrh Mindgeek kompanije koja drži PornHub – CEO Feras Antoon i COO David Marmorstein Tassilo. PornHub-u je bilo potrebno nekoliko dana da uklone zvaničnu stranicu kompanije GirlsDoPorn sa svog zvaničnog sajta, a neki klipovi i dalje postoje na sajtu zakačeni od nezvaničnih korisnika.

Prošlog novembra, The Sunday Times je u istrazi PornHub-a otkrio da je on prepun tajno napravljenih fotografija i snimaka devojčica u britanskim školama, koji uključuju snimke muškarca koji izvode seksualne činove ispred tinejdžera/ki u školskim autobusima kao i fotografije dece od tri godine.

Zapanjujuće je lako naći na sajtu videe i fotografije koji uključuju dečiju pornografiju. Jedan od najtraženijih “searcheva” je teen. Video-klipovi pod ovim tagovima se dodaju “brže nego što jedna osoba može da isprati”. Mnoge devojčice koje izgledaju u potpunosti kao deca i kao takva fetišizovana – mladolika, sa igračkama u rukama, lizalicama, bez šminke, dečijih tela objekat su agresivnih penetracija. Tagovi znatno olakšavaju traženje ovih videa, ali i razumevanje njihove prirode – “stolen drunken teen video”, “young teen snapchat drunken teen video”, “teen abuse sleeping” ili “extreme teen abuse”, “innocent brace faced tiny teen fucked”, “tiny petite thai teen” “teen little girl first time” su samo neki pomoću kojih odmah nalazimo videe sa zloupotrebom dece. Prema svedočenju Rose Kalembe koja je bila žrtva silovanja i objave videa, ona je slala PornHub-u emailove kako je maloletna i kako je silovana i moli da se zbog toga povuku videi, međutim nije dobila odgovore i videi su ostali na sajtu.  Videi u kojima je ona bila silovana su tagovani ili nazvani “teen crying and getting slapped around”, “teen getting destroyed”, “passed out teen”. Sami tagovi i nazivi upućuju na to da je teen abuse kategorija videa u kojima se siluju tinjdžerke pijane, onesvešćene ili svesne, postala opravdana i dostupna, pa čak i promovisana ovim sajtom.

Drugi hešteg koji je takođe postao kategorija je nedozvoljena objava privatnih, tajnih ili hakovanih snimaka. Kate Isaacs je krajem prošle godine osnovala pokret #NotYourPorn, kao kampanju koju prate sajt i hešteg (https://notyourporn.com/) čiji je cilj da pozovu na odgovornost sajtove i osobe koji javno objavljuju ove snimke seksa bez pristanka i znanja učesnica/ka. Kampanju je podržalo 75 organizacija protiv zlostavljanja dece i trgovine ljudima. Pokret je osnovala nakon što je video njene prijateljice postavljen na PornHub bez njenog znanja i pristanka. Uskoro, Kate je saznala za brojne žene širom Britanije koje su žrtve istog “osvetničkog” ponašanja, a čiji su videi postavljeni na isti sajt. Radila je sa preko 50 njih koje su bez sopstvenog znanja postale “porno zvezde”, od kojih su neke bile maloletne kada su njihovi videi postavljeni na sajt. Na sajtu postoje tagovi kako za leaked sex tapes, tako za secret sex tapesecret recording i revenge sextape, što samo govori u prilog tome da PornHub ne samo da prihvata već i fetišizuje ovakve postupke. Brojni su slučajevi prijave i zahteva da se videi postavljeni bez dozvole skinu sa sajta, ali PornHub ne prihvata svaki od ovih zahteva. Kate i njena prijateljica su nakon nekoliko nedelja upornog pokušavanja da skinu video na kraju i uspele, međutim odmah nakon brisanja pojavio se identičan video ovog puta sa njenim pravim imenom i prezimenom. Proces daljeg uklanjanja se nastavljao mesecima nakon upravo zbog ponavljanja ovog ciklusa, što je video postavilo u top 5 najgledanijih na PornHub-u u Britaniji.

Odgovor PornHub-a je da “ekstremisti/kinje” lobiraju da se sajt zatvori, međutim Kate tvrdi kako je ona liberalna, sex positive i ne-religiozna osoba koja čak i nije protiv porno videa. Ipak, njen stav je da Revenge porn i Leaked sex tapes porno videi nisu žanrovi i profit ne bi smeo da bude važniji od pristanka. PornHub se krije iza politike slobode izražavanja i navodi argument da seksualne fantazije na njihovom sajtu podrazumevaju samo to – domen fantazije. Brane se time da su “young teen” i “drunk stolen snapchat” kategorije i heštegovi fantazije na čije pravo imaju baš zato što su fantazije, te oni imaju slobodu da legitimno koriste ove tagove pod protektoratom slobode govora. Prema kompaniji, sajt isključivo za ove potrebe radi sa odraslim osobama čiji pristanak za učešće u seksu i objavljivanje videa postoji. Takođe, kompanija odbija da prizna dosadašnje optužbe, ujedno tvrdeći da radi na poboljšanju mera predostrožnosti i da je proces spor jer zahteva reorganizaciju, nove timove i postupke.

Kritike dolaze sa svih strana – od vatrenih feminističkih anti-porn aktivista/kinja, konzervativnih i skandalizovanih ne-feminističkih boraca/kinja protiv bilo kakve pornografije, do sex positive feministkinja/ta i kritički osvešćene, ali ne nužno eksplicitno feministički orijentisane javnosti. Anti-porn aktivizam podrazumeva zastupanje ideja da je pornografija nužno eksploatacija i diskriminacija pre svega žena, ali i više od toga, da je ona materijalizacija internalizovane patrijarhalne seksualnosti koju žene kao i muškarci onda normalizuju. Argument da “fantazije o silovanju” ne treba da postoje baš zato što niko ne želi i ne treba da bude zaista silovan, takozvani sex positive orijentisani aktivisti/kinje opovrgavaju pomenutim argumentom da je fantazija deo slobode i da je baš zato ne treba ograničavati. Sex positive sa druge strane jeste veoma rastegljiva ideologija – ona nekada podrazumeva opravdavanje nasilja u seksu ili fantazije o silovanju, sve pod argumentom “izbora” i “pristanka”, a sa druge strane podrazumeva i kritičkije orijentisane individue i grupe koje se zalažu za odgovorno i osvešćeno eksperimentisanje i seksualne slobode dok se ničija prava ne ugrožavaju. Pornografija je samo deo ovog šireg problema odnosa prema seksualnosti i podele na sex positive i anti-porn struje. Seksualni odnosi sa maloletnim osobama, ekstremno nasilje, voajerizam, BDSM, izražene pozicije dominantnog i submisivnog posebno u muško-ženskom seksu, samo su neke od tema oko kojih se vode zagrižene rasprave ne samo u široj javnosti, već ova pitanja dele i međusobno solidarne feminističke krugove. Posledice ovih borbi su brojne – do onih konstruktivnih kao podrška i promovisanje sajtova i produkcija koje se bave etički odgovornom pornografijom, podizanje svesti o položaju sex radnika i radnica i zalaganje za prepoznavanje i sankciju njihovih problema, do onih manje konstruktivnih koje podrazumevaju beskonačne filozofske rasprave o definisanju “pristanka” i borbu za tron moralne superiornosti. Neka od pitanja nam svakako ostaju kojoj god struji da pripadamo – gde je granica nasilja, kakvu poruku šaljemo promocijom različitih fantazija i kad je naš fetiš samo internalizacija diskriminatornog fetiša patrijarhalnog društva.

Kada govorimo o problemima poput PornHub videa, čini mi se da bi se sve struje složile da su ovakvi oblici kršenja prava, promocije silovanja i trgovine ljudima, kao i podsticanje dečije pornografije apsolutno neprihvatljivi. Ozbiljan problem je što kompanija nema efikasan ili bilo kakav siguran način da proveri pristanak i prekontroliše videe, ili možda i nema nameru da uvede regulatorno telo. Na sajt se godišnje uploduje preko šest miliona videa od kojih su mnogi amaterski, a sam postupak za registraciju i upload nije komplikovan niti zahteva posebnu verifikaciju kako godina osobe koja prilaže video ili korisnika/ce sajta, tako ni za proveru pristanka učesnica/ka videa. Za registraciju i upload probnog videa je potrebno manje od deset minuta, a video postaje live odmah. Za verifikaciju je samo potrebno da se pošalje fotografija sebe sa papirom na kome piše prijavljeni username – i to je to, postaje se proveren/na, bez davanja ikakvog dokazanog ID-a. Vlasnik PornHub-a je kanadska multinacionalna kompanija MindGeek (sa centrom u Luksemburgu zbog taksi), koja pored ovog sajta takođe drži i YouPorn. Kompanija zarađuje milijarde od sajtova, posebno PornHub-a, koji broji preko sto miliona poseta dnevno a preko 42 milijarde godišnje. Ogromnu kompaniju ni na koji način ne kontroliše nijedno regulatorno telo ili vlada, te svedočimo divljačkom profitiranju na silovanjima, zlostavljanju dece ili objavljivanju videa bez pristanka. Teško je zato poverovati da je u interesu kompanije da proverava i sankcioniše ne-etičke postupke. Jedino što ostaje su javni pozivi na odgovornost aktivistkinja i aktivista, individualne inicijative i peticije, protesti,  i kolektivni bojkot ovog sajta i korišćenje nekih koji poštuju aktere/ke, korisnice/ke i “etička pravila pornografije”.

* Termin “lingua blablativa” osmislio je nemački sociolog Niklas Luman da opiše manipulativnost jezika, mogućnost da se njime u kulturi i društvu proizvode ili reprodukuju odnosi moći i utiče na percepciju i poimanje stvarnosti.

Tekst je prenet sa portala Remarker.

Click