Srbija izgubila 2,5 milijarde dinara zbog ilegalne seče šuma kod Kosova

Piše: Anđela Milivojević, CINS

„Strah i neizvesnost su prisutni prilikom svakog izlaska na teren. (…) Veoma često se čuju i rafali iz vatrenog oružja kojima se naoružane šumokradice služe kako bi zaplašile svakog ko se nađe u njihovoj blizini”, objašnjava inženjer šumarstva Dejan Miletić stanje blizu administrativne linije Srbije i Kosova.

Miletić radi u preduzeću Srbijašume, a prema njihovim podacima tokom akcija na suzbijanju ilegalne seče dolazilo je do oružanih napada, hapšenja šumokradica i oduzimanja traktora, konja sa zapregom, motornih testera, sekira.

Cilj je sprečiti seču, jer drva koja poseku odmah obrade i prodaju, uveren je Miletić.

„Bespravno posečena stabla se brzo prerađuju i transportuju na teritoriju AP Kosovo i Metohija, gde se u blizini administrativne linije nalazi veliki broj pilana za preradu drveta”, tvrdi Miletić i dodaje da šumokradice koriste postojeće šumske puteve, ali često prave i nove.

Osim toga, pre izlaska na teren često šalju tzv. izvidnice koje proveravaju prisustvo policije i šumara:

„Na terenu nailazimo i na obeležene markacije i prepreke na putu u vidu grana, stabala ili kamenja u cilju provere da li neko koristi taj put”, opisuje Miletić.

Vidno zabrinut za bezbednost i ekološku i ekonomsku štetu koju uzrokuje seča, Miletić dodaje: „Između 50 i 100 godina će biti potrebno da se šuma oporavi, uz svu našu negu”.

Problem bespravne seče šuma u takozvanoj kopnenoj zoni bezbednosti traje decenijama i pričinjava veliku štetu Srbiji, pokazuje istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Prema podacima Srbijašuma, u proteklih 20 godina je na ovoj teritoriji ilegalnom sečom nestalo oko 636 hiljada metara kubnih šuma, i time oštetilo državu za više od 2,5 milijarde dinara. Samo do kraja oktobra 2019. posečeno je drveće vredno 74,5 miliona dinara.

Naime, od 1999. Srbijašume ne mogu da spreče bespravnu seču u državnim šumama na teritoriji oko administrativne linije jer im je pristup ograničen. Od tada ovo preduzeće faktički ne upravlja gazdinstvima na teritoriji Kosova koje je u nadležnosti kosovskih institucija. Šumari ovog preduzeća, koji treba da čuvaju i održavaju šume, nemaju mogućnost da slobodno pristupe najvećem delu teritorije oko administrativne linije.

Šumokradice to koriste i bespravno seku i odvoze stabla na teritoriju AP Kosovo i Metohija, tvrdi Miletić. Zbog oružanih napada šumokradica, radnici Srbijašuma u ove oblasti idu samo uz pratnju policije i vojske.

Saša Stamatović, v.d. direktora Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kaže da naoružane grupe ljudi čine ilegalnu seču na ovoj teritoriji „specifičnom” u odnosu na druge krađe na teritoriji Srbije.

„Bilo je dosta incidentnih situacija kada su od strane žandarmerije, vojske i policije hvatani ljudi na delu, bilo je puškaranja, bilo je stradanja žandarma pre par godina, bilo je pucanja i ranjavanja i počinioca”, opisuje Stamatović.

Rešavanje problema dodatno komplikuje odnos Srbije i Kosova i nemogućnost institucija kao što je policija da zajedno rade na sprečavanju kriminala, ukazuje poručnik kosovske policije Branislav Radović, nadležan za region četiri opštine na severu Kosova.

„Sigurno da bi (bilo) efikasnije i bolje, tako da ne bi moglo da se beži ni tamo ni ovamo, gde god odu oni su kriminalci, oni su ljudi koji nam uništavaju okolinu radi pribavljanja protivpravne koristi, znači verovatno prodaja drva. Njega nije briga što je on ostavio tamo, kako kažu naši stari „utrinu“, mesto gde je sve golo i pusto”, smatra Radović.

CINS je ranije pisao kako kriminalci često koriste pravni vakuum da pobegnu na jednu ili drugu teritoriju i izbegnu hapšenje.

Oporavak od štete samo ako bude bezbedno

Ilegalna seča šume se na ovoj teritoriji ne smanjuje, smatra Saša Stamatović, jer je za šumokradice nizak stepen rizika da će biti uhvaćeni – u odnosu na potencijalnu korist.

„Vrlo lako pređu 50, 100 metara i onda su, što se njih tiče, na bezbednom, van domašaja bilo kog od naših organa”, kaže Stamatović.

Prema rečima Dejana Miletića, prijave se najčešće podnose protiv NN lica jer šumari Srbijašuma imaju zakonsku obavezu da sve bespravne seče evidentiraju, bez obzira da li su počinioci uhvaćeni.

Tako je ilegalna seča šume najčešće krivično delo protiv životne sredine, pokazuju podaci Zavoda za statistiku za 2018. godinu, a izraženo je na teritorijama šumskih gazdinstava uz administrativnu liniju sa Kosovom – Vranje, Leskovac, Raška, Kuršumlija i Kruševac.

Broj lica protiv kojih su podnete krivične prijave porastao je sa 1.374 u 2008. godini na 2.058 u 2018, a skoro polovina prijavljenih lica, 904, se sumnjiči za šumsku krađu na teritoriji južne i istočne Srbije.

Međutim, podaci o broju osuđenih lica za krivično delo šumska krađa se smanjio – sa 612 u 2008. godini na 407 u 2018. Najveći broj osuđenih lica nikada ne ode u zatvor jer dobiju uslovne osude.

S obzirom na dimenzije bespravne seče na ovoj teritoriji, koja ima i karakter pustošenja šuma, u julu ove godine Vlada Srbije je usvojila plan koji bi do 2021. trebalo da sanira izgubljeno šumsko bogatstvo.

Plan predviđa da Srbijašume u 2019. godini krenu u seču stabala koja su spremna za seču i sadnju novih sadnica na delovima gde je šuma već posečena, a troškovi čitavog procesa koštaće više od 2,26 milijardi dinara.

„Mi smo počeli ali realizacija ovog plana isključivo zavisi od bezbedonosne situacije”, kaže Miletić.

Zato plan predviđa obaveznu zaštitu šumara, odnosno konstantno prisustvo policije ili vojske. Ukoliko obilazak terena ne bude bezbedan za šumare – plan se neće sprovoditi.

Šta radi Kosovska policija?

Ilegalni ili nekategorisani putevi između Srbije i Kosova godinama su služili za šverc raznih organizovanih grupa koje su činili i Srbi i Albanci.

Ipak, prema rečima poručnika kosovske policije Branislava Radovića, ilegalnom sečom se ne bave organizovane grupe, a putevi za šverc su policiji često nedostupni.

„Mislim da se ne radi o nekim organizovanim pravcima ili ilegalnim putevima, kako mi to volimo da kažemo, jednostavno naša saznanja ne idu u tom pravcu. To su nekategorisani putevi, putevi koji su seoski, sporedni, gde vozila slabo prolaze, gde ni policija ne može uvek da stigne”, navodi Radović.

Pored redovnih patrola, kosovska policija radi i na osnovu dojava građana i izlazi na mesta gde je šuma posečena. Iako hapse šumokradice koje uhvate na delu, to je već kasno, objašnjava Radović, jer policija ne može da stigne svuda i spreči da do seče uopšte dođe. Dešavali su se i oružani napadi kako bi se sprečio prilazak policije.