Pentagon ukazao na ruski uticaj, u Srbiji ćute

Piše: Ljudmila Cvetković. Radio Slobodna Evropa

“A brojke kazuju da Srbija godišnje sa Rusijom ima otprilike tridesetak aktivnosti na odbrambeno-bezbednosnom planu različitog nivoa, ali zato sa NATO-om, sa SAD pet puta više”, kaže za RSE Milovan Drecun, poslanik vladajuće SNS i vojno-politički komentator.

U izveštaju Ministarstva odbrane Sjedinjenih Američkih Država iz maja ove godine, koji je na uvid imao RSE, ocenjuje se da je Srbija među zemljama Zapadnog Balkana najpropustljivije okruženje kada je reč o ruskom uticaju, a da su pre dolaska na vlast Srpske napredne stranke na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem 2012. godine, bilateralne veze Srbije i Rusije u vojnoj oblasti bile na znatno nižem nivou.

“Nakon 2012. godine, Srpska napredna stranka je preduzela korake kako bi povećala vojnu saradnju sa Rusijom”, piše u izveštaju.

Nadležni bez komentara

Komentar na ovaj izveštaj iz ministarstava odbrane i spoljnih poslova Srbije do trenutka objavljivanja ovog teksta nismo dobili.

A Milovan Drecun ocenjuje da je ocena američkog Ministarstva odbrane refleksija snažnog geopolitičkog sučeljavanja SAD i Ruske Federacije.

“Tačno je da Srpska napredna stranka ubrzala mnoge stvari. Mi želimo da vodimo jednu proaktivnu politiku u globalnom svetu koji se ubrzano menja jer smatramo da i na odbrambeno-bezbednosnom planu, imajući u vidu složenost savremenih bezbednosnih izazova koji su najčešće prekogranični, treba da ostvarimo saradnju sa što je moguće više subjekata na međunarodnom planu”, navodi Drecun.

Pogled bivšeg ministra odbrane

Bivši ministar odbrane Srbije i član opozicione Demokratske stranke Dragan Šutanovac za RSE kaže da su ocene o ruskom uticaju u Srbiji očigledne.

“Više je nego očigledno da Ruska Federacija ima potrebu da, bilo kroz soft power (blagi uticaj), bilo kroz vojnu saradnju, koja je izuzetno prijemčiva među građanima Srbije, izvrši uticaj u Srbiji pošto je to jedina zemlja regiona gde Rusija danas ima tako značajan uticaj. Sa druge strane, očigledno je da se ova vlast, sa ministrima koji su bili na poziciji ministra odbrane, i opredelila za čvršću saradnju sa Istokom”, navodi Šutanovac.

On smatra da će to u nekoj perspektivi biti verovatno predmet interesovanja zapadnih partnera, pre svega u okviru Partnerstva za mir (inicijative NATO za saradnju između NATO i drugih država u evroatlantskom prostoru), ali i bilateralnih odnosa.

Na konstataciju predstavnika vlasti da Srbija ima više vojnih vežbi sa NATO-om nego sa Rusijom, Šutanovac kaže da u isto vreme ljudi koji su na vlasti te vojne vežbe ne prikazuju na glavnim medijima koji se nacionalno prenose.

“Upravo se te vežbe prikrivaju, a vežbe koje se održavaju sa istočnim partnerima se glorifikuju. Interes Vlade Srbije, i deklarativni, jeste da se krećemo ka Zapadu, ali je očigledno da zbog uticaja u biračkom telu oni to ne formulišu na načine na koje mogu”, kaže Šutanovac.

U izveštaju Ministarstva odbrane SAD ističe se da su proslava dana Vojske Srbije i vojna parada 2014. godine pomereni kako bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da prisustvuje tom događaju, kao i da je tempo zajedničkih vojnih vežbi intenziviran nakon 2014. godine.

Efekti politike dve stolice

Upitan da komentariše ocene iz ovog izveštaja Miroslav Aleksić, potpredsednik opozicione Narodne stranke, navodi da misli da se saradnja između Rusije i Srbije produbljuje.

“Režim Aleksandra Vučića pokušava da sve vreme sedi na dve stolice. Aleksandar Vučić pokušava da u ovim okolnostima glumi Tita, sa kojim se vrlo često poredi, želeći da bude prijatelj i sa istokom i sa zapadom. Dakle, jednom nogom ide prema Evropi i zapadu, a drugom nogom u čvrstu saradnju sa Ruskom Federacijom”, ocenjuje Aleksić.

Ruski uticaj jeste porastao od dolaska SNS i Vučića na vlast i nije u pitanju samo vojna saradnja, kaže Vladan Živulović, predsednik Atlantskog saveta, navodeći kao primer energetsku zavisnost Srbije od Rusije.

On smatra da SAD, zapadne zemlje i NATO imaju jedan prag tolerancije kada je Srbija u pitanju.

“To znači nivo dokle su spremni da trpe rusko mešanje u politiku u Srbiji. Do tog trenutka oni će biti potpuno nezainteresovani ili neutralni, pratiće samo situaciju. A što se tiče Rusa, očigledno je da se sa ovom špijunskom aferom, koja je kvazi afera, desilo nešto ozbiljno između Rusa i srpskih vlasti”, ocenjuje Živulović.

On navodi da su srpske vlasti prepoznale određenu užurbanu aktivnost sa ruske strane na nekim drugim organizacionim poljima kada su zbog toga reagovali i predsednik države i premijerka i predstavnici obaveštajnih službi u Srbiji.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na konferenciji za medije 21. novembra nakon sastanka Saveta za nacionalnu bezbednost izjavio da je Srbija u više navrata konstatovala, dokumentovala fotografijama, video i audio zapisima kontakte potpukovnika Georgija Klebana, pripadnika Ruske vojno obaveštajne službe (GRU) sa pripadnicima Vojske Srbije.

Prethodno je na društvenoj mreži Jutjub objavljen video u kome navodno pripadnik Ruske vojne obaveštajne službe (GRU) daje mito “srpskom agentu – visoko pozicioniranom službeniku”. Bezbednosno-informativna agencija Srbije potvrdila je da je na snimku ruski obaveštajac.

Očekuje se da o ovom slučaju bude reči prilikom susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ruskog predsednika Vladimira Putina u Sočiju 4. decembra.

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.