Novi dvobroj časopisa Gradac – Odgovornost intelektualaca

Na jednoj strani pojam intelektualca vezuje za ljude vrhunskog obrazovanja koje odlikuje kritički stav prema društvenom ambijentu, a pre svega prema patološkim društvenim pojavama i hipokriziji establišmenta koji nazivaju i vladajućom eliтom.

– Od svih ideja koje Bertrand Rasel otelovljuje u svom životu, ona koju treba pomenuti verovatno je čovekovo pravo i dužnost da bude neposlušan.
Pod neposlušnošću ne mislim na neposlušnost „buntovnika bez razloga“ koji je neposlušan zato što nema drugo ubeđenje u životu osim da kaže „ne“. Ta vrsta buntovne neposlušnosti je slepa i nemoćna kao i njena suprotnost: konformistička poslušnost koja je nesposobna da kaže „ne“. Govorim o čoveku koji može da kaže„ne“ upravo zato što može da posluša svoju savest i principe koje je izabrao; govorim o revolucionaru, a ne o buntovniku – objašnjava Erih From.

Erih From
Za razliku od ovakvog stanovištva nimalo nije redak ni krajnje površan stav, prisutan u društvima, poput ovog našeg, koje „krasi“ devalvacija sistema vrednosti, da je intelektualac svako ko poseduje visokoškolsku diplomu ili akademsku titulu. Čime se ujedno može objasniti aktuelna inflacija magistarskih i doktorskih titula i jagma u kojoj se ne bira način kako bi se došlo do diplome.
Činjenica da teme intelektualizma, intelektualaca i njihove uloge i društvene odgovornosti od afere Drajfus pa do današnjih dana nikako ne gubi na aktuelnosti podstakla je uredništvo Časopisa za književnost, umetnost i kulturu Gradac, koji kao izdavači potpisuju čačanski Dom kulture i Umetničko društvo Gradac da najnoviji dvobroj posveti temi odgovornosti intelektualaca. Kada se u obzir uzme sve ono što je obeležilo srpsko društvo od početka raspada blagopočivše SFRJ pa do danas tema odgovornosti intelektualaca, koju obrađuje novi Gradac, tek dobija na specifičnoj težini.
– Ko su intelektualci? Kome ili čemu su oni odgovorni? Šta je svrha obrazovanja? Koji tip čoveka se želi i odgaja? Odgovore na ta pitanja u ovoj svesci Gradca dali su osmorica javnih intelektualaca (Erih From, Džordž Orvel, Dvajt Mekdonald, Noam Čomski, Rasel Džekobi, Edvard Said, Bertrand Rasel i Oldus Haksli) koji su svojim delima i onim što jesu svedočili o svojoj odgovornosti – navodi priređivač Miroslav Budimir u uvodniku novog dvobroja časopisa Gradac.
Od devedesetih godina prošlog veka i sveopšteg društvenog sunovrata koji je zadesio Srbiju na ovim našim nesretnim prostorima se provlači pitanje intelektualnog kukavičluka i njegovih pogubnih posledica sa kojima se svakodnevno bukvalno suočavamo na svakom koraku. Ali ako je za utehu, spremnost na trule kompromise koja raste sa stepenom obrazovanja je nešto što se kroz istoriju permanentno ponavlja. Ovu poražavajuću činjenicu najslikovitije ilustruje neobjavljeni predgovor Orvelovoj Životinjskoj farmi. Pronađen 26 godina pošto je iz štampe izašlo ovo antologijsko delo kojim je Džordž Orvel do najsitnijeg piksela skenirao staljinizam ali svaki drugi totalitarizam sa čijim alotropskim modifikacijama se kroz istoriju suočavalo i još uvek suočava ljudsko društvo. Stoga je krajnje nebitno da li ga simbolizuju sibirski GULAG, Aušvic, fudbalski stadioni u Čileu…

Džordž Orvel
– Intelektualni kukavičluk je najgori neprijatelj sa kojim pisac ili novinar u ovoj zemlji mora da se suoči, i čini mi se da se o toj činjenici ne vodi rasprava koju ona zaslužuje. Da bude jasno, kada zahtevamo slobodu govora i štampe ne tražimo apsolutnu slobodu. Uvek mora biti, ili će svakako uvek biti, nekog stepena cenzure, sve dok postoji organizovano društvo. Ali sloboda je, prema rečima Roze Luksemburg, „sloboda drugog ljudskog bića“. Isto načelo sadrže poznate Volterove reči: „Prezirem to što govoriš; braniću do smrti tvoje pravo da to kažeš“ – upozoravao je svojevremeno Džordž Orvel.
Da će novi dvobroj časopisa privući pažnju, kao uostalom i svi prethodni ne dovodi se u pitanje.Garancija je aktuelni društveni trenutak u Srbiji i uloga i odgovornost intelektualaca u kontekstu onoga šta nam se dešava , ali i šta nam se tek može desiti .
Jedina je nepoznanica koliko je onih koji sebe doživljavaju kao intelektualce ili ih pak okruženje smatra za takve, spremno da se zamisli nad tezom da je čovek slobodan samo ako je ličnost, a koju je svojevremeno u intervjuu nedeljniku Vreme izneo Branko Kukić urednik časopisa. Odnosno, da li bilo koja akademska titula, zvanje i egzistencijalna lagodnost koju oni sobom nose, može da nadomesti odsustvo samosvojnosti i iskonske težnje ka slobodi.
Da li je zaista vanvremenska tvrdnja Eriha Froma da u većini društvenih sistema poslušnost predstavlja vrhovnu vrlinu, a neposlušnost vrhovni greh.

Tekst prenet sa portala Ozonpress