Promocija knjige Viktora Lazića: Kenija – damari divljine

U ovom delu su deteljno opisani susreti sa lavovima, zmijama, antilopama, nosorozima, gepardima, nilskim konjima, pokojim nojem i hijenom, kao i gungula opasnih ulica Najrobija i Mombase. Lazić će u saobraćajnom špicu Najrobija ugledati zalutalog lava, a u nacionalnom parku imati prilike da poljubi – žirafu! Značajan deo knjige posvećen je izuzetnim ljudima koji su živote posvetili očuvanju prirode. Lazić opisuje kako se može usvojiti kornjača ali i objašnjava šta prvo treba uraditi ako vas ujede zmija otrovnica. Pliva sa delfinima i među svetlucavim biluminescentnim planktonima a zatim se divi baobab drveću i obilazi udaljene arheološke lokalitete, ostatke drevnih gradova ophrvenih džunglom svahili civilizacije. Lazić uvek osluškuje šta ljudi na koje nailazi, meštani i drugi putnici, nose na duši: prenosi nam njihove strepnje, muke, nadanja, veštine, bolne i radosne trenutke.

FOTO GALERIJA

Ljubivoje Ršumović divi se hrabrosti putopisca sa kojim se druži duže od decenije i svedoči kako se plašio za prijatelja kad je čuo da je otišao u Keniju “da pravi selfije sa zmijama i lavovima”.

Urednica knjige Dubravka Dragović Šehović istakla je književni kvalitet putopisa i da ovo delo prevazilazi uobičajene putopisne okvire, te se preliva u životopis autora.

Autor ističe da ga je Kenija, zemlja sa skoro pedeset miliona stavnovnika, promenila, obogatila znanjima za ceo život. A zašto je odabrao da, posle duže pauze, prvo u nizu novih putopisnih dela bude posvećeno baš Keniji, autor objašnjava: “Kada sam boravio u Mombasi, udvarao sam se jednoj devojci tako što sam joj rekao da pišem knjigu o Keniji, pa sam je zamolio da mi pomogne i da me provede po gradu. Proveli smo nekoliko divnih dana zajedno. Tad nisam imao nameru da knjigu zaista napišem, čak sam i zaboravio da sam joj to rekao kad smo se upoznali. Kada me je, posle mnogo godina, upitala šta bi sa mojom knjigom, osetio sam se postiđen i tako je nastalo ovo delo”, rekao je Lazić i istakao da je Kenija nalik skrivenoj riznici najbogatijeg cara koja se pred njim postepeno otvarala tek pošto je uspeo da razgrne maske nebezbednosti, siromaštva i mnogih društvenih problema sa kojima se kenijsko društvo suočava.

Pesnikinja Mirjana Bulatović, kojoj je knjiga posvećana u znak zahvalnosti za podršku piscu da svoje doživljaje pretoči u književnost, zapitala se ko ne može biti dobar svetski putnik?

“Komformista, hedonista, plašljivac, mizantrop, šovinista, rasista, religijski fanatik, pesimista, lenjivac, prznica, zakeralo, cinik… A ko može da bude dobar svetski putnik? Asketa, optimista, radoznalac, čovekoljubac, a uz to neustrašivi, snalažljivi, dobronamerni, saosećajni, velikodušni, trpeljivi i marljivi posvećenik istraživačkog duha – baš kakav je Viktor Lazić. Svetski putnik, po svemu. A putopisac, ko može da bude putopisac? Onaj koji, uza sve navedene vrline, ima i književni dar. Naravno, tu se i linija sudbine protegne preko Zemljinog šara, pa pred putopisca iskaču svakojaka čudesa, jer ga Bog pošalje na pravo mesto u pravom trenutku. Zato ‘Kenija’`, kao i ostale Lazićeve knjige sa putovanja, obiluje zanimljivostima, opisanim na upečatljiv, slikovit i dinamičan način. Ukrcajte se u knjigu i putujte”, rekla je Mirjana Bulatović.

Ljubivoje Ršumović kaže: “Lazićevi naslovi pričama su kao stihovi iz neke balade: „Crni šiljci đavolje litice i šuma zaborava“. A usput nam čita grafite sa zidova; „Putuj dovoljno daleko, da stigneš sam sebe“ ili „Ono što štedimo – štedi nas!“ Ostaje mi još samo da preporučim ovu knjigu čitaocima rečima pametnijeg od mene, Anatola Fransa: ‘Čitajte da biste živeli!’ “

FOTO GALERIJA

Iz uvoda

“Nisu svi delovi Afrike isti, ali Afrika kakvu je mi u Evropi zamišljamo, to je upravo Kenija, koja je dobila ime po planini najbližoj nebu, zavejanoj snegovima, u žarkom pojasu ekvatora. Bujni život odvija se u beskrajnim savanama sa lavovima, zebrama, slonovima, nosorozima, žirafama… Nadasve, tu žive četrdeset četiri naroda, doprinoseći ogromnom etnografskom obilju. Najviši dometi ovih naroda su pojedinci koji nabolje menjaju Keniju i svet, a najniži su oni zbog kojih je nebezbedno izaći na ulicu. ***Kenija je sedam puta veća od Srbije i ja sam za mesec dana intenzivnih putovanja obišao toliko njenih delova koliko bi stalo u dve moje domovine. / Zato ovaj putopis nije cela Kenija. To je moja Kenija, ono što sam lično video i doživeo.