Američki izbori i njihov globalni utjecaj

Autor: Ivan Trajković

Američki Senat je pre nekoliko dana konačno odobrio novi paket pomoći Ukrajini vredan enormnih 95 milijardi dolara. Ovaj paket je nakon nekoliko izmena na zahtev republikanskih zastupnika uključio i pomoć Izraelu i Tajvanu, koji su američki ‘tradicionalni saveznici’.

Iako je ovaj istorijski paket pomoći direktno vezan za američke globalne interese u svetu, u pozadini njegove ratifikacije u najvišem zakonodavnom telu SAD leži, zapravo, priprema za američke predsedničke izbore.

Obe strane – i demokrate i republikanci – žele se u odlučujućem periodu unutar-partijskih nominacija što bolje pozicionirati za predstojeću izbornu kampanju. Kao i pre četiri godine, i ove će rezultati za izbor novog stanara Bele Kuće u mnogome oblikovati i svetsku politiku u naredne četiri godine.

U politici je najbolje – biti zaboravan

Pre nešto manje od dve godine, u SAD se velika prašina podigla oko pronalaska više od 300 visoko poverljivih dokumenata Vlade SAD, od kojih su mnogi bili namenjeni samo Predsedniku, te sa oznakom ‘iznad državne tajne’ (above top secret). Ove dokumente je američki Federalni istražni biro (FBI) nakon višednevne pretrage pronašao u luksuznom kompleksu ‘Mar-a-Lago’, jednoj od privatnih rezidencija bivšeg predsednika Trumpa. Sam pronalazak ovih ‘zaturenih’ dokumenata, koje je Trump evidentno ‘poneo sa sobom’ nakon završetka mandata, je izuzetno ozbiljan zakonski prekršaj – zapravo, jedan od najozbiljnijih u američkom zakonodavstvu.

‘Espionage Act’ (Federalni zakon od stranoj i domaćoj špijunaži), donet još 1917, i nekoliko puta od tada menjan, navodi da je ‘bilo kakvo mešanje u rad federalnoh organa, te pristup ili otuđenje dokumenata pod oznakom državne tajne krivično delo najvišeg nivoa’, za koje je zaprećena zatvorska kazna od 20 godina do doživotne robije. Ako se ovim putem ugroze i američki obaveštajci ili vojne aktivnosti američkih snaga, predviđena je čak i – smrtna kazna. Kasnija istraga je otkrila i da je Trump u periodu nakon odlaska iz Bele Kuće priređivao brojne zabave i okupljanja u kompleksu ‘Mar-a-Lago’, te da su dokumenti bili ‘na dohvat ruke’ brojnim gostima i zvanicama od kojih niko, naravno, nije imao ovlašćenja ne samo da ih pročita, već i da ih samo ‘drži u ruci’. Do kraja istrage, FBI će pronaći ukupnu brojku od skoro 12000 dokumenata sa federalnim oznakama. ‘To je lov na veštice’ (eng. witch hunt) naveo je bivši američki predsednik nakon što je njegova luksuzna vila pretražena.

Trump je, u svom prepoznatljivom maniru, tvrdio i da ‘ima pravo da ponese svoje lične dokumente, te da nije prekršio nijedan federalni zakon’. Samo nekoliko meseci kasnije, u periodu od novembra 2022 do januara 2023, advokati trenutnog predsednika SAD Josepha Bidena pronašli su između 25 i 30 takođe veoma poverljivih dokumenata u ‘Penn Biden Centru’ u Vašingtonu. Na iznenađenje mnogih, i Biden je imao sličnu ‘odbranu’ – da su ti dokumenti još iz vremena kada je Barack Obama bio predsednik, a on potpredsednik SAD.

‘Efekat Trump’ (The Trump effect), kako brojni politički stručnjaci i analitičari u SAD nazivaju njegov uticaj na biračko telo, je toliki da su birači u stanju ‘da oproste’ i mnogo značajnije ‘propuste’ od ovih dokumenata. Trumpova lojalna baza glasača je toliko snažna da, gotovo po pravilu, odbacuje bilo kakve negativne navode medija, pa čak i zvaničnih organa. ‘Sve je to zavera demokrata’ jedan je od najčešćih odgovora na predstavljene dokaze. Ovi ‘radikalni Trumpisti’ su naročito kritični prema samim republikancima, poput Chrisa Christiea, do skora guvernera New Jerseya, i senatora Marca Rubia sa Floride, a koji se ‘usude’ da protivreče Trumpu, nazivajući ih izdajnicima i ‘saveznicima Bidena i Hillary Clinton’.

Iako se bivša državna sekretarka ovog puta ne kandiduje ispred demokrata, ona je i dalje bila na ‘na tapetu’ gotovo svakog prikupljanja sredstava (eng. fund raiser) koje je Trump organizovao poslednjih meseci. Ni najnovija presuda protiv Trumpa na američkom sudu nije ‘poljulala’ poverenje njegovih pristalica. Naime, krajem januara, sud u Njujorku je Trumpa presudom obavezao da novinarki E. Jean Caroll zbog klevete plati čak 83.3 miliona dolara odštete. Od ove brojke 18.3 miliona je iznos odštete za samu Caroll, dok su astronomskih 65 milona dolara sudski troškovi, jedni od najvećih u istoriji SAD.

I dok je Trump uveliko u predsedničkoj kampanji (eng. Presidential campaign trail), trenutni predsednik ‘niže’ lapsus za lapsusom u svojim zvaničnim obraćanjima. Sada je već postala čuvena i epizoda popularne američke emisije ‘60 minutes’ u kojoj Biden, na pitanje voditelja ‘Kakav je vaš mentalni fokus’, odgovara sa ‘O, veoma sam fokusiran. Samo me gledajte!’. I dok ga američka i svetska javnost  svakako gledaju, budući da je u pitanju jedan od najvažnijih političara na planeti, Biden je pre nekoliko dana egipatskog predsednika Abdela Fataha El-Sisija nazvao ‘predsednikom Meksika’.

Samo dan kasnije, Jordanskog kralja Abdulaha II nazvao je ‘princem’, te je akciju izraelskih snaga u gradu Rafahu u pojasu Gaze nazvao ‘našom operacijom’, misleći na snage SAD. Ne pomaže ni to što je Biden početkom februara nekadašnju nemačku kancelarku Angelu Merkel u svom govoru nekoliko puta zamenio sa nekadašnjim kancelarom Helmutom Kolom, koji je preminuo još 2017.

Evropska desnica čeka Trumpov povratak

I dok američki republikanci, od najnižih dužnosnika do samog Trumpa često napominju da je ‘Biden psihički nespreman za obavljanje funkcije’ (eng. not fit to serve), desničarske snage širom, pre svega Europske unije, ali i u drugim zemljama, sa nestrpljenjem čekaju ‘povratak Trumpa’. Tako je nemačka desnica, na čelu sa kontroverznom partijom ‘AfD’ (Alternative fur Deutchland, Alternativa za Nemačku) neskriveno ‘oduševljena’ Trumpom.

Mnogi od dužnosnika ove partije u Bundestagu se otvoreno protive imigraciji u Nemačku, baš kao što su i južno-američki migranti nezaobilazna tema u aktuelnoj Trumpovoj kampanji. To se vidi i u analizima biračkog tela – podrška AfD-u je na svom istorijskom maksimumu, između 20 i 22 odsto, a očekuje se i njen dalji rast za nekoliko procenata u susret izborima za europski parlament početkom juna.

I u Mađarskoj se Trump doživljava kao ‘spasilac od zle levice’. Mađarski premijer Viktor Orban je, po sopstvenom priznanju, ‘veliki poštovalac Trumpovog lika i dela’. ‘Trump je jedini koji može spasiti Zapadni svet’ izjavio je Orban u avgustu prošle godine u intervjuu kontroveznom američkom voditelju Tuckeru Carlsonu.

Kolika je ovakva podrška korisna na unutrašnjem planu u Mađarskoj, za njega samog i za njegovu partiju Fides, Orban će moći da proveri već ove godine, kako na izborima za europski parlament, tako i na predsedničkim, budući da je dosadašnja predsednica Katalin Novak nedavno podnela ostavku, nakon velikog skandala pomilovanja osuđenog za zloupotrebe dece.