Primarijus dr Milan Colić, hirurg

Prošlo je tačno trideset godina otkada je Milan Colić, primarijus, specijalista opšte hirurgije, sa svojim bratom, profesorom plastične hirurgije Miodragom Colićem osnovao Specijalnu bolnicu Colić. Bio je to rezultat njegovog dugogodišnjeg iskustva stečenog u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije i Miodragovog smisla za estetsku hirurgiju, ujedno i njihove ambicije da idu napred, čak i u teškim vremenima devedesetih, kada to nije bilo nimalo jednostavno.

Reputaciju estetskih hirurga kojima se veruje pratile su brojne diplome i priznanja kojima su za svoj rad nagrađeni, a koliko su im prijale čestitke i zahvalnost zadovoljnih klijenata, jednako im je značilo i poštovanje mladih kolega – hirurga za estetsku, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju koji su sticali i razvijali svoje veštine u njihovim operacionim salama. Tri E: etika, edukacija i estetika, nešto su što se u njihovoj klinici ne menja svih ovih godina.

Koliko Vas je estetika, a koliko hirurgija odvukla u estetsku hirurgiju?

Najpre me je urgentna hirurgija „odvukla“ u ratnu hirurgiju u Africi, a onda me je estetska vratila kući i tu me je pripitomila poslednjih trideset godina, koliko i postoji Bolnica Colić. Ove godine slavimo jubilej!

Najbolji izgovor za estetski zahtev koji ste dobili?

„Prodala sam grobnicu, jer mi je svejedno gde ću da legnem, a do tada hoću da igram tango i da budem lepa sebi i partneru!“ Bilo je to pre dvadeset godina, a pacijentkinja je tada imala skoro sedamdeset. Verujem da još uvek zadovoljno igra!

A najzabavniji?

 Pacijent iz Makedonije je poslao kratak imejl sledeće sadržine: „Doktore, možete li da mi go zgolemite penis i koliku pari da spremim?“ Nije ga zanimalo ni da li i koliko je intervencija bolna, niti koliko će ostati u bolnici, ima li potencijalnih komplikacija… Ama baš ništa od toga – motivacija ga je učinila spremnim.

Kako izgleda Vaša lista Top 3 putovanja / destinacije koje ste posetili?

Gvatemala, Nepal, Svazilend.

A onih o kojima maštate?

Na jedra, ali sada preko Pacifika…

 Šta pevušite u sebi dok operišete?

 Kada bih pevao u sali, pa čak i kada bih samo pevušio, ubrzo bih ostao bez dragocenih asistenata, a verujem i da bih trošio znatno više anestetika da ne probudim pacijente! Toliko o mom pevanju. Volim da slušam baš svaku vrstu dobre muzike. Malo se teže uklapam u nove tendencije, elektronsku muziku, rep, rejv i slično. Ipak, neprikosnoveni Elvis Presley forewer!

Zahteve za operacijom koje uvek odbijate su u situacijama kada…?

Kada pacijent traži ono što je neprimereno, nekada i groteskno… Naš posao je i da predvidimo rezultat i da znamo kako će on izgledati kroz vreme. Ako, na primer, mlada devojka, sitnije građe, sa malim grudima, koja nije ni rađala zahteva da ima „petice“ ili kada neko poželi čuvene usne tipa „pačji kljun“. Bilo je i zahteva za promenom ličnog opisa u ratna vremena…

Serijom Reži me i Vaša branša je dobila svoju TV intepretaciju. Koliko ste bili zadovoljni načinom na koji su Vaša profesija i rad predstavljeni?

Kod nas je najpre bio serijal na TV Prva 2011. pod nazivom Moje novo ja. Danas pod tim naslovom možete da pročitate zbirku priča i dogodovština iz naše ordinacije, koje smo napisali moj brat i ja, a izdavač je Laguna. Takođe, na Pinku se jednom nedeljno emituje serijal Trenutak iz sna, veoma uspeo, upotrebiću nepopularan termin, rijaliti program, sniman u našim operacionim salama, a koji prati tok različitih intervencija, od preoperativne pripreme, psihičkog statusa, telesne i duhovne transformacije pacijenta. Na zahtev gledalaca snima se treća sezona. Serija koju ste pomenuli imala je dramatizaciju koja je uključivala i događaje iz privatnog života hirurga. Mi se, ipak, klonimo estradizacije i stalo nam je da široj publici dozirano predstavimo domete struke kojom se bavimo. Bez banalizacije, jer hirurgija uvek zahteva visok nivo profesionalnosti.

Svojevremeno ste preplovili Antarktik. Koju uspomenu sa putovanja nosite kao najupečatljiviju?

Utisak koji ostaje za čitav život je da ste ispunili svoj san, da ste uradili nešto veliko i upisali se u red retkih, odvažnih – prava velika adrenalinska avantura. Ima, naravno, mnogo ljudi koji su preplovili Atlantik ili su se, na primer, popeli na Mont Everest, ali koliko je to u odnosu na broj onih koji su želeli a nisu smeli ni da pokušaju?! Svako svitanje na okeanu je poseban doživljaj, ali susret sa kitovima od kojih je svaki veći od broda, a plivaju, skaču i radoznalo nas posmatraju, kao i sa uvek prijateljski nastrojenim delfinima, nezaboravan je. Ipak, najupečatljivije je kad posle dvadeset dana ugledate kopno i zapitate se kako li je bilo onima pre 500 godina koji nisu znali ni da li uopšte postoji druga obala.

Šta možemo da očekujemo u budućnosti kada je u pitanju ženska estetika?

Od praistorije je čovek (žena posebno) hteo da bude lep, privlačan. Pojam je, međutim, kroz vreme podrazumevao različite proporcije. Miloska Venera je debeljuškasta, sa velikim visećim grudima, a bila je simbol plodnosti i majčinstva, dok je Twiggy šezdesetih godina, gotovo anoreksična i „ravna“, bila najtraženiji model. Danas, čini mi se, teži se skladu. Odstupanja su u zavisnosti od geografske širine, pa su tako u Brazilu oduvek u modi velike zadnjice, a proporcionalno manje grudi. U Evropi je bilo obrnuto, bar do skora, mada smo svedoci da se sada i ta tendencija menja, pa je sve veći zahtev za „lopezicama“.

Najlepša žena na svetu, a da nije Vaša supruga?

Ali ona stvarno to jeste!

Na kojim meridijanima je priroda bila najdarežljivija u pogledu lepote žena i muškaraca?

 Nekada sam mogao da nabrajam Venecuelanke, Brazilke, Ruskinje… Danas je moj odgovor jasan, SRPKINJE – BEOGRAĐANKE svakako su bez premca! Ovde živi najlepši narod na svetu – i žene i muškarci. Možda sam malo pristrasan, ali iskreno to mislim, a prija mi kad čujem da je to utisak i mojih mnogobrojnih prijatelja iz inostranstva.

Pretpostavljam da su najčešće Vaši pacijenti zadovoljni ishodom operacije, ali šta se dešava kada nisu?

Bilo je tu svega… Devedesetih i pretnje, od verbalnih, preko pištolja i kašikara na stolu, a danas su tu advokati i sudovi. Ipak, u najvećem broju slučajeva uspevamo da proniknemo u očekivanja pacijenata i da svakome strpljivo objasnimo koje su realne mogućnosti struke. Mi živimo od zadovoljnih pacijenata i od njihove preporuke. Svaka operacija ima svoje rizike i komplikacije. Dobri hirurzi, osim što besprekorno vladaju strukom, znaju i da reše komplikaciju ako do iste i dođe. Iskustvo čini značajnu razliku, a naš tim vrhunskih specijalista radi već trideset godina.

Trenutnu situaciju na polju estetske hirurgije kod nas opisali biste kao?

Solidnu, pomalo haotičnu. Mladim ljudima, doktorima na specijalizaciji, malo ko ima da objasni pravila ove veoma komplikovane „igre“, odnosno struke. Hiperprodukcija neiskusnih, nestrpljivih specijalista koji ovu „granu“ biraju zbog profita i mode, ne shvatajući da je estetska hirurgija vrh ledenog brega ili piramide, koja se temelji na plastičnoj i rekonstruktivnoj, pa tek onda stupa estetska hirurgija. Naravno, čast izuzecima spremnim da čuju i da neprestano uče, a ohrabrujuće je da ih ima!

 A globalno?

 Slično, ali sistemski uređenije.

Domaći kolega kojeg posebno cenite?

Dr Katarina Anđelkov.

A inostrani?

Teško je izdvojiti nekoga posebno. Posle ovoliko godina saradnje, učestvovanja na kongresima, stručnim usavršavanjima, druženjima… Ima ih bar po desetak na svakom kontinentu.

Vinarija koju ste posetili i koja je na Vas ostavila najjači utisak?

Pre nekoliko godina sa prijateljima sam boravio u Istri na „vinskoj turi“. Od malih porodičnih vinarija, pa do Menenghetti, Benvenuti i Kozlović, sve su bile neobične i impresivne na svoj način. Najnovije oduševljenje je vinarijom Tri oraha, mog kolege i prijatelja Raše Šćepanovića! Profesor je dokazao da njegovi vrhunski dometi u medicini nisu slučajnost i da se sa izuzetnom ozbiljnošću posvećuje svakom poslu kojeg se lati.

Omiljeno domaće vino?

Vino se zove Doba. Kreirao ga je vrhunski poznavalac, iskustvom školovan moj prijatelj iz „vinske klupe“ Nebojša Šaponjić, a proizvodi ga vinarija Cilić.

Za koju bocu vina bi uvek moralo da se nađe mesto u Vašem vinskom frižideru?

Opus One.

 Situacija u vezi sa vinom koju ne možete da izbrišete iz sećanja?

Paradoks je da mi je upravo vino mnoge takve situacije izbrisalo iz sećanja!