Može li ekonomska saradnja da pomogne u normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije
Izvor: SporaZoom
Srbija se vratila na tržište Kosova sa svojim uvozom koji sada iznosi oko polovine vrednosti od pre uvođenja takse od 100%. Sa druge strane, izvoz Kosova u Srbiju ostaje skroman. Trenutno niži nego sa Makedonijom za 60% i niži nego sa Albanijom za oko 300%. Takse od 100% i kontra-mere uvoza za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, Kosovo je uklonilo u proleće prošle godine, zbog ponovnog pokretanja dijaloga u Briselu. Sa druge strane, prepreke za kosovske izvoznike u Srbiji ostaju iste. Srbija još uvek nije jednako odgovorila – da ukloni nekoliko necarinskih barijera, npr. dokumente koji se odnose na izvoz hrane, dodatne zahteve za standarde, označavanje proizvoda, prepreke kosovskom izvozu i uvozu za tranzit kroz Srbiju i slično.
Tokom prošle godine, posebno uoči samita u Vašingtonu i njegovih priprema, pitanje ekonomske saradnje/normalizacije i značajne ekonomske transformacije kroz klјučne infrastrukturne projekte i ulaganje u stvaranje novih radnih mesta kako bi se otvorila perspektiva naročito za mlađe generacije, videlo se kao pomak od neproduktivnih razgovora u Briselu ili kao klјučna komplementarna komponenta za ukupnu normalizaciju. Ovo je pristup koji favorizuje Bela kuća. U poslednje vreme, premijer Kosova podsetio je na ideju o ,,Mini Maršalovom planu” za region. Tokom samita u Beloj kući (4. septembra 2021) tri strane su potpisale obaveze o potencijalnom sporazumu koji se tiče investicija vrednih milijarde američkih dolara, a u vezi sa infrastrukturom (autoputevi, železnica, energetika, duboka luka u Jadranskom moru, otvaranje novih radnih mesta i razvoj malih i srednjih preduzeća).
Pre samita pokrenuta je ideja o stvaranju Posebnih ekonomskih zona (PEZ). Uprkos nekim pesimističnim glasovima koji smatraju da su politička pitanja na prvom mestu, argumentujući ovo odlikama i prirodom kosovsko-srpskih sporova i njihovom istorijskom pozadinom, moglo bi se savetovati da se ovaj pristup koristi kao dopunska komponenta za ublažavanje trenutnih prepreka. Ovo naročito može da deluje bolјe ako se kombinuje ili dopunjava sa većom spremnošću i konstruktivnošću EU da ubrza integraciju i Kosova i Srbije u svoje strukture i institucije. Ovo bi mogao biti klјuč za relativizaciju važnosti „granica“ i mitoloških zamki. Obe potencijalne oblasti Posebne ekonomske zone su blizu dobrih infrastrukturnih veza – železnica i autoputeva i mogle bi da imaju regionalni uticaj. U slučaju zone Severnog Kosova (uklјučujući opštine: Leposavić/Leposaviq, Zubin Potok, Zvečan/Zveçan, Mitrovica/Mitrovicë, Severna Mitrovica/Mitrovicë Veriore i potencijalno Vučitrn/Vushtrri, Istok/Istog i Srbica/Skenderaj). U slučaju Preševske doline/Luginës së Preshevës (uklјučujući opštine: Bujanovac/Bujanoc, Medveđa/Medvegjë i Perševo/Preçevë, plus pasivna područja opštine Vranje i Trgovište), ona se može povezati prekogranično sa Severnom Makedonijom. Teritorijalna pokrivenost PEZ osigurava efekte za bolјe međuetničke odnose i međusobnu komunikaciju; takođe može da ublaži međuetničke tenzije i relativizuje granice jer se na njih trenutno gleda kao na tehničku i psihološku prepreku. Projekti povezani sa ekonomskom transformacijom mogli bi se finansirati putem IPA fondova, sredstava za agendu povezivanja berlinskog procesa i drugih izvora, posebno uz podršku SAD.
TV emisija ,, SporaZoom ”je projekat koji je stvoren sa cilјem da informiše lјude i otvori debate o važnim političkim pitanjima i izazovima sa kojima se suočava Kosovo. Ovaj projekat finansira Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS), a sprovode ga NVO Aktiv, NVO Forum za razvoj i multietničku saradnju (FDMC) i produkcijska kuća TV Mreža.
U cilјu profesionalnog, analitičkog i odgovornog sagledavanja trenutne društveno-političke situacije na Kosovu i u vezi sa Kosovom, kao deo ovog projekta biće realizovan niz analiza napisanih od strane relevantnih stručnjaka za društveno-političke trendove u regionu, koji su takođe bili gosti TV emisije „SporaZoom“.
