Kako brendirati maline i ajvar

11. November 2019.
Srbija u zaštiti geografskog porekla mora da uči na tuđim greškama.
Screenshot_1
Fotografija preneta sa portala: Nova ekonomija

Piše: Mateja Agatonović

Razlika između Srbije i drugih država, gde je ovaj sistem zaživeo i gde geografske indikacije prihoduju milijarde i milijarde evra, jeste što se ovde taj koncept ne promoviše na pravi način i nije dovoljno komercijalizovan. Ljudi u Srbiji obezbede pravni status proizvoda, prođu sve procedure, zaštite naziv, ali ne iskoriste to na pravi način. Zbog toga trenutno ne vidimo pozitivne strane – veće prihode, lokalni razvoj, turizam.

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) nedavno su u Beogradu održale seminar o zaštiti geografskog porekla hrane. Te dve organizacije sa više projekata u Srbiji podržavaju unapređenje bezbednosti i kvaliteta prehrambene industrije, a odskora su dale inicijativu za uvođenje oznake „Srpski kvalitet“ i oznake zaštićenog geografskog porekla za malinu i višnju.

Liza Paljeti, ekonomista FAO i vođa projekta za poboljšanje standarda u poljoprivredno-prehrambenom sektoru Srbije, za „Novu ekonomiju“ je  govorila o važnosti zaštite geografskog porekla, koracima koji su neophodni za primenu tog koncepta u Srbiji i konkretnoj dobrobiti koju selo može ostvariti od nje.

Šta je zapravo zaštita geografskog porekla, čemu služi i kako se može koristiti za prepoznavanje kvaliteta proizvoda?

Geografske indikacije, kako ih mi nazivamo, spadaju u prava intelektualne svojine, imaju istovremeno i pravni i komercijalni značaj. Obično se primenjuju na pojedinačne prehrambene proizvode ili metode proizvodnje koji su vezani za određeno područje. Takođe obuhvataju i tradiciju i jasnu reputaciju proizvoda sa određenog podneblja. To je marketinško oruđe, ali i način da se seoska područja ekonomski razvijaju, zato što se najveći broj tradicionalnih proizvođača nalazi upravo u ruralnim područjima. Gledajući još širu sliku, to je način da se očuva prehrambeno nasleđe jedne zemlje. Kada svi proizvođači koriste konkretne metode i sastojke, dobijamo visokokvalitetne proizvode, koji imaju i svoju društvenu i ekonomsku dimenziju. Sve više potrošača zahteva informaciju o tome odakle njihova hrana dolazi, ko je proizvodi, kojom tradicijom je vezana za lokalnu sredinu, a to nagrađuju time što svojevoljno plaćaju više.

Da li možete da nam navedete konkretne prednosti proizvoda sa geografskom indikacijom, za potrošače, proizvođače, nacionalnu ekonomiju?

U svim studijama koje smo sprovodili, prihodi seoskih porodica koje su zaštitile geografsko poreklo svojih proizvoda porasli su i za 30%. Za ekonomiju u celini, primetili smo poboljšanje životnog standarda građana, zbog uvećanja prihoda naravno, ali i poboljšanje zdravstvenog stanja nacije. Svi proizvodi sa geografskom indikacijom prolaze rigorozna testiranja i sertifikacije na godišnjem nivou. Na taj način se može poboljšati i zaposlenost u seoskim krajevima, a takođe utiče na uvećanje investicija u tim područjima, kao što je to bio slučaj sa Francuskom i Italijom – povećanjem prihoda od turista kojima nudite tradicionalne proizvode na licu mesta.

Kakav napredak je Srbija ostvarila po pitanju registracije i promocije geografskih indikacija?

Razlika između Srbije i drugih država, gde je ovaj sistem zaživeo i gde geografske indikacije prihoduju milijarde i milijarde evra, jeste što se ovde taj koncept ne promoviše na pravi način i nije dovoljno komercijalizovan. Ljudi u Srbiji obezbede pravni status proizvoda, prođu sve procedure, zaštite naziv, ali ne iskoriste to na pravi način. Zbog toga trenutno ne vidimo pozitivne strane – veće prihode, lokalni razvoj, turizam. Srbija jeste napredovala, a mislim da će novi zakon, koji bi trebalo da se uskoro usvoji, da prebaci odgovornost na Ministarstvo poljoprivrede, koje je najbolje mesto za buduću promociju geografskih indikacija.

Kako razvijene države u Zapadnoj Evropi ostvaruju zaštitu geografskog porekla? Šta možemo da naučimo od njih i koji su konkretni saveti koje bi mogle da upute Srbiji?

Na Zapadu država promoviše, garantuje i redovno proverava proizvode kako bu osigurala da se reputacija pojedinog proizvoda postepeno gradi. Očigledna razlika je da u Evropskoj uniji postoje značajne subvencije. Situacija je zapravo neuporediva, ali je Srbija napravila prve korake, nailazimo na volju da se budžetska sredstva za zaštitu geografskog porekla povećaju. To je dugotrajan proces, u Francuskoj traje od 1965. godine, ali verujem da morate da učite na tuđim greškama i skratite period potreban za uspešnu primenu tih mera. Pritisak koji nastaje sa strane potrošača u ovom procesu je i prednost i mana – možete da napredujete brže, ali i morate napredovati brže.

Koliko proizvodi sa zaštićenim geografskim poreklom stvaraju prihode u razvijenijim ekonomijama sveta?

Na globalnom nivou, ti proizvodi generišu oko 50 milijardi evra, a samo u Francuskoj oko 30 milijardi. Drugi najveći deo tog kolača odnosi Italija. U obe države je registrovano po 1.000 geografskih indikacija, ali postoje i druge države koje su zaradile na zaštiti geografskog porekla. Ako ruku pod ruku budu nastupali kvalitet srpske hrane i zaštita geografskog porekla, i ako potrošači budu iznova i iznova tražili veći kvalitet, uspeh je dostižan.

Kažete da Srbija ima potencijal i kvalitet. Da li je moguće da naša zemlja napravi visokokvalitetnu hranu sa zaštićenim geografskim poreklom?

Svaka zaštita geografskog porekla automatski povećava vrednost proizvoda, a Srbija je već u dobroj poziciji zato što ima mnogo tradicionalnih proizvoda visokog kvaliteta. Mnogo vaših proizvoda je nepravedno nepoznato u svetu, poput malina, višanja, pa i ajvara. Na vama je da sada bolje pošaljete tu poruku – vi ste na te proizvode i njihov kvalitet navikli, ali ostatak sveta nije. Svi znaju za parmezan, šampanjac, a da li možete da zamislite korist koju bi Srbija ostvarila kada bi maline ili ajvar, na primer, bili asocijacija na Srbiju? To bi istovremeno poboljšalo i reputaciju srpske poljoprivrede i prihode.

Članak je prenet sa portala Nova ekonomija.