Kada ljubav prema pričama postane posao

Izvor: Nova ekonomija

Pisati za decu znači preuzeti odgovornost za oblikovanje njihovog sveta, kroz pažljivo birane reči i poruke koje su razumljive, ali i duboko značajne. Svaka priča nosi seme vrednosti koje će dete nositi sa sobom, oblikujući njegove misli i emocije, jer su one temelji kojima se iznova vraća dok raste i otkriva svet oko sebe. 

O tome kako knjige mogu postati čarobna vrata kroz koja deca istražuju svet, uče o ljubavi, vrednostima i mašti, za Novu ekonomiju govore Ana Đurić i Stefan Milić, suvlasnici Radoznalog vrapca, jedne od vodećih kompanija posvećenih stvaranju personalizovanih knjiga koje decu stavljaju u centar svake priče.

Ko je Radoznali vrabac i otkud ideja za pravljenje specijalizovanih knjiga za decu?

Ana Đurić: Radoznali vrabac je kompanija koja od 2019. godine posvećeno radi na stvaranju knjiga koje inspirišu decu i oblikuju njihov svet. U srcu našeg rada nalazi se jasna vizija, stvoriti priče koje ne samo da zabavljaju, već podstiču radoznalost, razvijaju maštu i prenose važne životne vrednosti. Ali, potrebno je istaći i to da uz knjige za decu, kreiramo i knjige iz edicije „Ljubav u koricama“, koje su personalizovane knjige za parove, mame, tate, sestre i drugarice. 

Stefan Milić: Kroz pažljiv odabir tema koje su prilagođene dečjem uzrastu i psihološkom razvoju, težimo da prvi susret mališana sa knjigom bude ispunjen uzbuđenjem, radošću i osećajem pripadnosti, stvarajući tako trajnu vezu sa knjigama koja ih prati kroz sve faze odrastanja. Sama ideja za osnivanjem Radoznalog vrapca se rodila kada je jedna od osnivačica, Tijana Mirkajlović, diplomirani psiholog, odlučila da svom bratancu Viktoru pokloni nešto posebno, edukativno, ali i lično. Iz te bujice kreativnosti nastala je mala, vešto ilustrovana knjiga, ispunjena mudrostima i emocijama, koja je postala temelj čitavog niza knjiga u kojima svako dete postaje glavni junak svoje priče.

Šta Radoznali vrabac u svojim knjigama pruža deci?

Ana Đurić: Prepoznali smo koliko je važno da dete pronađe deo sebe u knjizi, jer tada svaka priča postaje i njegova priča. Kada dete vidi sebe u knjizi, pitanje „šta se sledeće desilo?” postaje pitanje „šta sam sledeće uradio/la?”, čime se razvija empatija prema likovima i bolje razumevanje njihovih postupaka. Tako se stvara posebna veza sa pričom, koja ne samo da ostaje u sećanju, već postaje sigurno mesto gde dete uči o ljubavi, prijateljstvu i vrednostima koje nosi kroz život.

Stefan Milić: Poseban aspekt predstavlja i biranje teme, koje za dečje knjige zahteva pažljivo razumevanje potreba i izazova sa kojima se deca suočavaju u različitim fazama odrastanja. Oslanjamo se na razvojnu psihologiju kako bismo odabrali teme koje odgovaraju uzrastu deteta i tako razvijamo priče koje podstiču maštu i radoznalost, stvarajući male svetove za istraživanje. 

Kakav je „let“ Radoznalog vrapca van Srbije, u inostranstvu? Koliko je izazovno raditi van granica svoje zemlje?

Ana Đurić: Radoznali vrabac nije prizemljen u Srbiji, već je svoja krila raširio i otisnuo se na druga tržišta, u regionu, ali i po drugim državama Evrope. Trenutno poslujemo mimo Srbije i u Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Nemačkoj, Poljskoj, Rumuniji, Slovačkoj i Češkoj, dok se do kraja godine očekuje naše pozicioniranje u Austriji i Mađarskoj.

Stefan Milić: Moramo da se prilagodimo drugim tržištima i zato nam je jedan od glavnih i prvih koraka  istraživanje i analiza tržišta i ključnih grupa, što nam neretko pokazuje da postoje određene kulturološke razlike kojima se moramo prilagoditi. Takođe, aktivno angažujemo i lokalne prevodioce, kako bi se njihova izdanja što bolje prilagodila datom tržištu i kulturi koja je tamo zastupljena, a drugačija je od naše.

Šta je najveći izazov za kompaniju koja ide na novo, kulturološki drugačije tržište?

Ana Đurić: Na samom početku nije bilo jednostavno prilagoditi se novim uslovima, ali smo se vremenom „uigrali“, te je prilagođavanje postepeno bivalo sve lakše. Najveći izazov nam je na polju marketinga, budući da upravo tu u prvi plan izbijaju jasne kulturološke razlike. Ne postoje univerzalne kampanje koje se mogu svuda primeniti, već je potrebno, između ostalog, posebno osluškivati tržište i pratiti šta je popularno, kao i koji kanali se najviše koriste, pa tek onda kreirati posebnu marketing strategiju koja će biti „idealna“ za to tržište.

Koliko i zašto je personalizacija knjiga bitna za decu?

Ana Đurić: Kada smo „zagrebali“ u filozofiju personalizacije, otkrili smo da postoje različite studije koje pokazuju da dete u ranijim uzrastima kada sebe doživi kao glavnog junaka priče, može u potpunosti da se poistoveti sa likom, te samim tim i da bolje „upija“ poruke i vrednosti koje mu se plasiraju u priči.

Stefan Milić: Poseban motiv za pisanje knjiga za decu kod našeg tima proistekao je iz želje da se deci prenesu iskonski prave vrednosti, da se od malih nogu uče šta je ispravno, a šta pak nije, da kroz te knjige usvajaju zdrave navike, a da se uz sve to i zabave.

Kako se Radoznali vrabac prilagođava digitalnim „vetrovima“?

Stefan Milić: Živimo u dobu digitalizacije i ne možemo decu izopštiti u potpunosti od novih tehnologija, ali im zato možemo pružiti zamenu. Jednu staru, proverenu stvar, neiscrpnu riznicu znanja i mašte – knjigu. Na kraju krajeva, gde je najlepše stvoriti ljubav prema knjigama, inspirisati maštu, usaditi prave vrednosti, preneti male mudrosti koje se nose ceo život, nego kod dece.

Ana Đurić: Ono što Radoznali vrabac komunicira, tačnije, problem koji pokušavamo da rešimo jeste udaljavanje dece od ekrana. Interesantan je podatak da određene studije pokazuju kako porodica dnevno provodi 37 minuta kvalitetnog vremena, a ljudi pojedinačno 6,5 sati ispred ekrana. Upravo je zbog toga naša ideja da roditelji zajedno sa decom čitaju knjige, te da na taj način provedu kvalitetno vreme zajedno, stvarajući nove uspomene, prisećajući se i nekih starih trenutaka, ali pre svega gradeći duh porodične zajednice.

Kakve su reakcije dece i roditelja, ili drugih koji poklanjaju knjige Radoznalog vrapca?

Stefan Milić: Naši kupci su mali milion puta istakli koliko im se dopadaju knjige i da im se sa radošću iznova vraćaju, ali svako je posebno istakao doživljaj malih junaka i junakinja koji su dobili knjigu, sa kojom radošću su ih primili, a uz čitanje i silno zavoleli.

Ana Đurić: Upravo ovakvi komentari ispunjavaju srce svakom članu tima i dodatno nam daju motiv za dalji rad jer je upravo taj osećaj da smo deo zajednice i da učestvujemo u kreiranju toplih i nežnih zajedničkih uspomena, nešto izuzetno dragoceno.

Da li neko posebno iskustvo prožive i oni koji daruju knjigu, a ne samo deca?

Stefan Milić: Mi dajemo mogućnost ljudima koji možda nemaju dovoljno vremena da smišljaju i/ili kreiraju nešto originalno, da to relativno brzo i lako urade, za samo nekoliko minuta, a što će biti u potpunosti autentično i nesvakidašnje. Sam proces pravljenja knjige, tačnije, davanja tog personalizovanog tona, nešto je posebno, a u određenim momentima može biti i veoma emotivno. Neke od najemotivnijih reakcija i komentara dobijamo za knjige koje se prave specijalizovano za decu do tri godine, u kojima se, dok ispunjavaju posebne, personalizovane delove, kreatori, uglavnom roditelji i rodbina, posebno razneže i probude im se tada još jači osećaji zajedništva i porodične topline. 

Koju knjigu biste istakli kao najdražu?

Stefan Milić: Posebno nam je svima draga knjiga „Svet osećanja“ koja daje određene smernice kako prepoznati šta osećamo, bilo da smo dete ili odrasla osoba. Neretko se dešava da deca ne mogu tačno objasniti kako se osećaju i imaju sličnu reakciju bilo da je reč o tome da osećaju strah, ljutnju, tugu ili nešto drugo, dok roditelji, sa druge strane, ne mogu uvek razotkriti šta njihovo dete tišti.

Ana Đurić: Ova knjiga predstavlja poseban vodič kroz različita emotivna stanja kroz koja prolazi dete, ali neminovno i odrasli. Neretko dobijamo komentare kako je „Svet osećanja“ pomogao roditeljima da bolje razumeju svoju decu, ali isto tako, pomogao je i deci da spoznaju šta osećaju, te su mnogi tako u momentima kada nisu znali tačno da opišu „šta im se dešava“, okretali stranicu dok ne naiđu na pravu ilustraciju i opis njihovog emotivnog stanja.

Kako je došlo do ideje za knjige sa dva glavna junaka?

Ana Đurić: Kada je Radoznali vrabac „proputovao malo po svetu“, došli smo na ideju da umesto jednog glavnog junaka, sada kreiramo priče u kojima će biti dvoje dece, gde će svako od njih biti u glavnoj ulozi, a sve to sa ciljem da oplemenimo priče novim dešavanjima i da deci ukažemo na važnost druženja, empatije i međusobnog razumevanja. Knjige koje su namenjene za dvoje dece, bilo da su to brat i sestra, ili drug i drugarica, jesu: Svet zanimanja, Obično neobičan dan i Novogodišnja avantura.

Stefan Milić: Mi se pre svega fokusiramo na praktični deo tih knjiga, u kojima želimo da imamo pozitivan uticaj na psihološki razvoj deteta. Kroz primer dete sada u tim pričama mora uz pomoć druge osobe koja je takođe glavni lik da savlada različite prepreke, da ide u avanture u kojima neće biti samo, što će pomoći malim istraživačima da uz „zajedničke napore“ stignu do cilja, a uz to i da se zabave, usvoje nova znanja, kao i da na posredan način dodatno unaprede odnos sa svojim drugom/drugaricom ili bratom/sestrom.

Kako Radoznali vrabac stoji sa brojkama u poslovnom svetu?

Ana Đurić:  Radoznali vrabac beleži značajan poslovni uspeh, sa prihodom od 2,3 miliona evra ostvarenim u poslednjih 12 meseci i bruto maržom od 83 odsto. Ono što posebno ističe ovaj rast jeste činjenica da smo finansirali svoj razvoj isključivo iz sopstvenih sredstava, bez eksternih ulaganja. Pored toga, ove godine je kompanija prepoznata kao perspektivan inovator, osvojivši dva prestižna granta, jedan od Katapult akceleratora u okviru Inovacionog fonda Republike Srbije, podržanog od strane Svetske banke i Evropske unije, i drugi od Star Venture programa, koji finansira EBRD. 

Koje planove kuje Radoznali vrabac?

Ana Đurić:  U budućnosti planiramo da razvijemo portfolio u različitim smerovima, a ne samo u pravcu knjige, ali o tom potom. Trenutno je u planu lansiranje novog proizvoda Radoznalog vrapca, personalizovano „Pismo Deda Mraza“, u kome će se Deda Mraz obratiti svakom detetu sa posebnom porukom.

Tekst je prenet iz Nove ekonomije.