Insistiramo na znanju, a ne na zvanju

Mateja Agatonović, Izvor: Nova ekonomija

Nedavno su lansirana četiri interdisciplinarna studijska programa pod jedinstvenim nazivom Master 4.0, nastala kroz blisku saradnju univerziteta i privrede, a u cilju povezivanja savremenih IT znanja sa poslovnim veštinama potrebnim za razvoj digitalnih proizvoda i usluga. O ovom programu i o izazovima sa kojima se suočava IT zajednica u našoj zemlji razgovarali smo sa programskim direktorom za obrazovanje Digitalne Srbije Nemanjom Đorđevićem.

Naša čitalačka publika jeste upoznata sa radom Digitalne Srbije, ali nam recite kojim inicijativama ste se bavili u 2019. godini?

Pre svega bih rekao da se ponosimo našim članstvom. U ovoj godini imamo 32 člana, a oni ne dolaze samo iz IT industrije – tu su banke, telekomi, habovi, tj. predstavnici startap ekosistema, ali i organizacije koje rade u domenu obrazovanja. Ove godine smo u tom smeru okupili sve tri telekomunikacione kompanije u Srbiji i tri najveća haba koji bi trebalo da nam pomognu da razvijemo IT ekosistem. Jedna od najvažnijih stvari kojima se Digitalna Srbija u tekućoj godini bavila jeste to što smo sa kompanijom Startup Genome u aprilu uradili globalno istraživanje koje je pokazalo koliko i kakvih startapa ima u Srbiji. Do sada smo samo od usta do usta mogli da čujemo da se radi o kompanijama koje posluju u ovom ili onom domenu.

Šta ste utvrdili, koje grane industrije su u Srbiji najuspešnije?

Ispostavilo se, kada je reč o industriji IT proizvoda i usluga, da se u Srbiji posebno ističe industrija igara i blockchain. Uz pomoć Startup Genome smo Beograd postavili na svetsku IT mapu kao jedini grad u ovom delu sveta koji želi da sa tom kompanijom zajednički razvija ekosistem. Jedna Ljubljana, na primer, nije na toj mapi. Razmišljamo da i u sledećim godinama sprovodimo slična istraživanja.

Koje su još aktivnosti, osim istraživanja?

Imali smo više inicijativa za izmenu propisa (jedna od najvećih je ona koja se tiče Zakona na porezu na dohodak građana). U meni omiljenoj oblasti obrazovanja smo, posle dugog perioda bavljenja osnovnim i srednjim školama, počeli da se bavimo visokim obrazovanjem. Tu smo zabeležili napredak, tako da sada imamo četiri Master 4.0 programa, koji spajaju kao nikad dosad poslovna i IT znanja na fakultetima u Srbiji.

Šta sadrži program Master 4.0 i koje novine donosi? Kao prvo, zašto je sada pažnja usmerena na fakultete?

Program je pre svega nastao zato što pažljivo osluškujemo različite aktere u društvu. Zajedno sa našom članicom Infostud Group smo sproveli istraživanje koje nam je ukazalo da 95% kompanija koje posluju u Srbiji nisu zadovoljne kvalitetom kadra koji dolazi iz visokoškolskih ustanova, pre svega zato što su savremena znanja transdisciplinarna – nisu više vezana za jedan domen ili predmet. Mi smo napravili javni poziv gde smo pozvali sve fakultete u Srbiji, transparentno i otvoreno, da odgovore na nekoliko zahteva koje je industrija postavila i na koje nam je ukazala.

O kojim zahtevima je reč?

To je, na primer, bila potreba da se angažuju predavači iz industrije, predavači iz inostranstva, kao i veći fokus na oblasti koje dominiraju sadašnjom IT industrijom. To su mašinsko učenje ili veštačka inteligencija, ali paralelno i marketing, biznis, prodakt menadžment. Potrebni su nam ljudi koji će razumeti obe strane medalje, ljudi koji će moći da budu „prevodioci“ između programera i ljudi koji razumeju biznis.

Šta je konkretno urađeno u Masteru 4.0? Program je tek odnedavno započet, ali šta on zapravo donosi?

Ishod Master 4.0 programa jeste da mi sada imamo 300 predavača, 140 različitih predmeta i preko 75 uključenih kompanija na tri univerziteta u Srbiji, odnosno na 13 visokoškolskih ustanova u obrazovanje najboljeg IT kadra. Jedan takav program je upravo otpočet na Elektrotehničkom fakultetu i Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Kada me pitaju po čemu se ovaj program razlikuje od svih drugih – nikada do sada ETF i FON nisu napravili zajednički program koji bi spojio najbolje od najboljih. Ovaj program ne želi da napravi stotine ili hiljade novih programera, ne „gađamo“ kvantitet nego kvalitet, zato što želimo da nakon prve generacije studenata dobijemo 140 vrhunskih stručnjaka koji će razumeti industriju 4.0. Ne samo da budu radna snaga, već da prave nove kompanije i nove proizvode.

Govori se o hiljadama programera koji su odmah potrebni na tržištu rada, svi znamo da nema nezaposlenih IT-jevaca u Srbiji. Da li postoji neki drugi, alternativni put visokoškolskom obrazovanju, koje tržištu rada trenutno obezbeđuje samo deo potrebnih radnika?

Poslovi budućnosti će biti transdisciplinarni, tako da uskoro nećemo ni moći da govorimo o IT industriji u kojoj rade isključivo programeri. Evo, prekoputa nas je kompanija Nordeus koja je u industriji igara, a koja zapošljava i slikare i psihologe i sociologe, pored programera i developera. Konkretan odgovor na dilemu kvantiteta i kvaliteta jeste da mi kao zemlja od sedam miliona stanovnika nikada nećemo moći da se borimo sa kvantitetom, imajući u vidu da postoje Indija ili Kina. Naša komparativna prednost u savremenoj industriji može biti samo inovativnost i kreativnost. Mi moramo da od najboljih ljudi koje imamo, a koji nisu samo u Srbiji, ali su spremni da pomognu makar i iz inostranstva, dobijemo one koji će napraviti jedinstvene inovacije. Zbog takvih ljudi verujemo da Srbija može da napravi neki novi Skype.

Kvalitet je važan za uspeh svakog biznisa, po čemu se onda IT razlikuje?

Razlika u odnosu na bilo kakvu industriju odranije jeste ta što vam umnožavanje proizvoda ne zahteva prevelika, a neko bi čak rekao i gotovo nikakva dodatna ulaganja – funkcija „copy-paste“ rešava problem dodatne proizvodnje. Dobar proizvod je time još vredniji. To svakako ne treba da bude jedini razlog za razvoj obrazovanja, nego jedan od faktora. Obrazovanje se tiče celog društva i mi moramo da sarađujemo i sa javnim ustanovama, obrazovnim institucijama i sa industrijom da bismo kao ishod „Industrije 4.0“ imali „Društvo 5.0“ koje će dalje voditi tu industriju napred. Ne možemo sebi da dozvolimo da budemo samo korisnici, već moramo da pretvaramo ideje u dela – što je definicija preduzetničkog duha.

Koliko je važno neformalno obrazovanje i da li je moguće sistem razvijati u tom pravcu?

Značaj neformalnog obrazovanja je sve veći – toliko je veliki da će za deset godina biti dominantan. I zato moramo da toliko insistiramo na znanju, a ne na zvanju. Fakulteti koji u Srbiji postoje duplo duže od bilo koje IT kompanije, imaju šta da ponude i iskustvom i znanjem i to treba svakako iskoristiti, ali vremenom treba da nađemo načine na koji će društvo formalnog obrazovanja uspeti da ponudi nove alate društvu neformalnog obrazovanja. Vi danas na intrervjuu za posao u IT industriji nemate pitanje vaše diplome – šta ste završili i sa kojim prosekom, a vaše znanje tek treba da bude dokazano. Diploma je samo dobra osnova da brže učite i napredujete unutar sektora.

Kako biste ocenili pravni okvir u Srbiji i saradnju državnih institucija sa IT sektorom?

Ako govorimo o obrazovanju, Srbija trenutno izrađuje novu Strategiju obrazovanja koja treba da važi deset godina. U prethodnoj strategiji, vi ste na prste jedne ruke mogli da nabrojite slučajeve kada se spominje reč „digitano“, i mi smo morali da se borimo da savremena znanja budu deo novog dokumenta. Škola je veoma često daleko od života ljudi, a tu granicu treba obrisati. Saradnja Digitalne Srbije sa državom u domenu regulative je pre svega stvar naše inicijative, mi smatramo da treba da budemo proaktivni a ne reaktivni, a na nas mogu da se oslone svi oni koji cene različita mišljenja – Digitalna Srbija sa preko 30 članica može da ponudi ceo spektar mišljenja.

A kako ocenjujete uspeh vaše organizacije u zastupanju IT zajednice u Srbiji?

Digitalna Srbija kao neprofitna i nevladina organizacija predstavlja pre svega svoje članstvo, koje iz odgovornosti prema državi želi nešto da vrati i državi i društvu u celini. Mi se trudimo da konsultujemo sve druge aktere prilikom donošenja odluka, i mislim da smo uspeli da u prethodne dve godine ostvarimo transparentnost našeg rada. Na primer, nismo otišli na pojedinačne fakultete zbog toga što smo mislili da su najbolji, već smo pozvali sve, zbog čega su se u akciju uključili i Univerzitet u Kragujevcu i Univerzitet u Nišu. Pored toga, uspeli smo da sagledamo sistem startap scene i šta je takvim skalabilnim kompanijama  potrebno. Možemo još puno toga da uradimo i u domenu regulative, ali i saradnje sa građanima, kako bi razumeli pojmove o kojima sada razgovaramo.

Izmene propisa o oporezivanju podigle su puno prašine u IT sektoru, a najnezadovoljniji su bili preduzetnici i male firme. Nakon što je država objavila dokument, videli smo da je predlog zakona pretrpeo neke izmene. Kakve izmene i probleme donose izmene Zakona o porezu na dohodak građana?

Mi smo odlučili da se bavimo velikim stvarima, kakav je npr. taj zakon. Sledeća velika stvar biće Zakon o deviznom poslovanju. Izmene koje su bile potrebne se tiču svih i uvek će postojati marginalni slučajevi koji će pretrpeti veće posledice od nekih drugih, a mi smo u okviru naših članica imali kompanije, koje su bile i za i protiv. Sistem koji se „zapatio“, inercijom a ne ničijom zlom namerom, nije bio dugoročno održiv. Mi smo ponosni na ishod ovih promena. One su nas takođe upoznale sa drugim ljudima i sektorima sa kojima nismo do sada imali priliku da sarađujemo i proširili smo krug prijatelja, nakon prijatnog ali burnog javnog dijaloga koji je pratio najavu izmena zakona.

Tokom tog javnog dijaloga neke od primedaba su bile upućene na račun transparentnosti celog procesa, tako da je portal Startit prvi objavio prvo naznake devet tačaka, a Digitalna Srbija se oglašavala čak i kada država nije…

Ne samo to, mi smo lično i javno tražili da se Vlada Srbija izjasni povodom izmena, što je napokon i uradila.  Ako me pitate da li se kod nas zakoni donose transparentno, mislim da to može da bude bolje uređeno, a da je na nama da insistiramo da to bude drugačije. Mi smo uvek za princip javnog dijaloga i donošenje odluka u što širem krugu.

U vezi sa Zakonom o deviznom poslovanju, koji ste sad spomenuli – kada očekujete izmene i koje bi to izmene mogle da budu?

Mi trenutno interno radimo na predlozima takvih izmena. Ne mogu da pretpostavim kada će na dnevni red Vlade Srbije doći takva tema, a postoji jedan razlog zašto je to tako. Ako želite da u jednom društvu razmišljate i o obrazovanju, i o deviznom poslovanju, i o kompanijama koje bi trebalo da rastu – za to ne postoji nadležno ministarstvo. To je transministarski zadatak i kompleksan izazov. Taj zakon će biti, po oceni naših članova, ključan. Svakodnevni primer njegove primene bio bi kada dobijete uplatu iz inostranstva i morate da odete fizički u banku i potpišete izjavu odakle vam je došla ta uplata. Takva procedura znatno otežava svako poslovanje.

Na kraju, da se vratimo temi obrazovanja. Dugoročno, kako vidite razvoj obrazovanja u kontekstu digitalne revolucije? Ne samo u Srbiji, već na globalnom planu.

Sada, nakon uspeha Master 4.0 programa, planiramo sledeću generaciju. Za razliku od prve generacije, gde smo spajali biznis i tehnička znanja, sada ćemo spajati umetničke i tehničke fakultete, kako bismo kreativnost kao parametar uspeha poslovanja ojačali u Srbiji. Kada je u pitanju opštija slika, svakako mislim da moramo da idemo u domen neformalnog, a takođe postoji i potreba da škole bolje razumeju društvo oko sebe. Slikoviti primer koji često spominjem – učionice naših prabaka i pradeka pre stotinu godina se uopšte nisu promenile i odnosu na naše, a ceo svet se promenio. Jedno od rešenja svakako je i internet i onlajn platforme, koje će prevazići prostorna ograničenja. U Srbiji postoji Fondacija „Petlja“ koja je, kada se uvodila informatika kao obavezan predmeta u peti razred, napravila izvrsne, besplatne, javno dostupne materijale za učenike i nastavnike. Nama je potrebno da savremenu tehnologiju, sa kojom u Srbiji živi četiri miliona ljudi, iskoristimo kao polugu i našu prednost.

Članak je prenet sa portala Nova ekonomija.