Nema ko da kaže da je kraj

Autorka: Jelena L. Petković, Izvor: Novosti

Mi smo samo ping-pong loptice između dve strane. Kusur koji nikome ne treba, a niko neće da ga se odrekne, nego je čas u džepu jedne, čas druge strane, a sve ga je manje. Imali smo dva sistema, i umesto da imamo duplu pravnu zaštitu, sad ljudska prava nalazimo u tragovima. Ništa nismo naučili iz istorije. Ili je večito pogrešno tumačimo. A onda se čudimo što nam se događaji ponavljaju. Kako sejemo tako i žanjemo – u dahu je izgovorila Sandra Dobrić, 44-godišnja novinarka Kontakt plus radija iz Kosovske Mitrovice, priređujući informacije za sajt.

Poslednjih nedelja događaji na severu Kosova se smenjuju munjevito. Novinari su u konstantnoj pripravnosti. Vesti nisu dobre. Hapšenja, specijalna policija, zatvaranje institucija, duge cevi, prebijanja, provokacije, strah, neizvesnost. Pretposlednjeg dana avgusta pripadnici kosovske policije uz asistenciju specijalaca zatvorili su preostale institucije Republike Srbije na severu Kosova: opštinske službe, Kancelariju za Kosovo i Metohiju, Penzioni fond, Javno-komunalno preduzeće. Pretresana je i zgrada kotlarnice Kliničko-bolničkog centra. Kada su dan kasnije zaposleni u srpskim institucijama otišli da protestuju, na ulazima u kancelarije, na mestu srpskih, zatekli su nove table za kosovska ministarstva: unutrašnjih poslova, administracije lokalne samouprave i finansija, rada i transfera. Kosovska policija je pozvala čelnike srpskih institucija na “informativne razgovore” radi ispitivanja navoda o falsifikovanju dokumenta jer na njima stoji grb Srbije. Među njima i bivšeg zamenika ministra unutrašnjih poslova Kosova. Dva dana kasnije kosovska policija je uhapsila četvoricu mladića srpske nacionalnosti zbog “vređanja i napada na dvojicu policajaca”. Optužbe policije su građanima sporne. Tvrde da su svedočili kako su mladići tučeni pre i tokom hapšenja.

Zamenik kosovskog Ombudsmana Srđan Sentić ih je posetio i kazao da “postoje ozbiljni elementi koji ukazuju na kršenje ljudskih prava, uključujući nehumano postupanje policijskih organa prema mladićima”, dodavši da su na telima nekih od pritvorenika “vidljive povrede u predelu glave, koje nisu zabeležene u lekarskim izveštajima”.

To su samo neke od vesti u 15 dana, o događajima uglavnom na teritoriji severnog dela Mitrovice, opštine koja broji manje od 15.000 stanovnika. Građane je, dodaje Sandra Dobrić, ta poplava sile, straha i haosa ubila u pojam.

– Sve doživljavaju sa jedne ravne linije, nemaju više snage. Policija pod punom ratnom opremom, dugim cevima, pancirima, ogromnim puškama. Te scene su teške za psihu, a naročito jer ne znaš kako će da reaguju. U takvom okruženju nisi slobodan, stalno si u grču – rekla je Dobrić. I nije čudno, dodaje ona, da mladi ovde ne vide budućnost.

“Za velike promene potrebna je hrabrost”, govori premijer Kosova Aljbin Kurti u najnovijem propagandnom spotu Pokreta Samoopredeljenje. Nasnimljene rečenice su deo govora iz 2015. godine, a izgovorenom protiv Zajednice srpskih opština i sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom. U spotu su kadrovi skidanja srpskih simbola i gašenja srpskih institucija i južno i severno od Ibra.

– Mi živimo aparthejd – odlučan je Dušan Radaković, izvršni direktor Centra za zastupanje demokratske kulture (ACDC) koji se bavi promocijom vladavine prava.

– Vlada Kosova je strateški krenula, koristeći retoriku Slobodana Miloševića, da govori o zauzimanju severa pod sloganom “sever je naš”, “zauzimamo okupiranu teritoriju”. To je vrlo zastrašujuće radikalno i nacionalistički – pojašnjava.

Kosovski publicista Škeljzen Malići nedavno je izjavio da su Srbi sada u skoro istoj poziciji kao što su bili Albanci na Kosovu za vreme Miloševića. Jedan je u nizu onih koji smatraju da je bila velika greška izlazak Srba iz struktura kosovskog sistema 2022. godine.

– Izlazak Srba iz kosovskih institucija je bio čin revolta protiv represije, ali sada se vidi da je to bilo pogrešno. Upetostručeno je prisustvo policije. Čini se da svaki Srbin ima svog policajca koji ga kontroliše. Zaustavljaju nas na punktovima, kontrolišu građane kao da smo teroristi, policajci ne poštuju zakone i krše osnovna prava građana. Kao da živimo u ratnoj zoni – pojašnjava Radaković i ističe da policija ne reaguje na provokacije Albanaca koji dolaze sa juga.

– Kada je jedan pokušao da uvuče nasilno devojku u auto, podneta je prijava, ali na kraju se svelo na to da “on nije psihički u redu”. Kako očekujete da se ta ili neka druga devojka sutra požali takvoj policiji za bilo šta? – navodi Radaković.

Pošta Kosova nije alternativa za Poštu Srbije. Moja majka ima dva tumora i mora da putuje do Raške i nazad 150 kilometara, dva puta mesečno, da bi podigla penziju. Nema alternative za institucije koje su zatvorene – govori Dušan Radaković

Dušan Radaković je od 2008. do 2015. godine bio nacionalni programski menadžer u američkom Nacionalnom demokratskom institutu (NDI) na Kosovu. Na severu Kosova je osnovao nevladinu organizaciju Centar za zastupanje demokratske kulture da pomogne dijalogu i suživotu. Na prostoru koji je hermetički zatvoren nacionalizmom Centar se bavi i borbom protiv korupcije, međuetničkom saradnjom, ljudskim pravima, sarađuje sa Advokatskom komorom Kosova, nadgleda izbore kroz članstvo u “Demokratiji na delu”, član je Konsultativnog odbora za zajednice u Kancelariji predsednika Kosova i Međuresorne grupe za pomirenje i suočavanje sa prošlošću.

– Ukratko bih objasnio – institucije Srbije, a koje je Priština sada zatvorila, trebalo je da budu deo Zajednice srpskih opština – ukazuje Radaković.

– Trebalo je da se ljudima prizna dvojno državljanstvo, što omogućava ustav Kosova. Trebalo je da mogu da na osnovu srpskog izvade i kosovska dokumenta, da mogu normalno da funkcionišu. Nakon nasilnog zatvaranja srpskih institucija, danas ako se dete rodi ili ako osoba premine, porodica neće imati gde da prijavi – elaborira izvršni direktor ACDC-a.

Zbog akcija kosovske vlasti na severu Kosova vlada SAD-a ponovila je “zabrinutost i razočaranje kontinuiranim nekoordinisanim akcijama”. Francuska ambasada u Prištini je kazala da nisu dobrodošle “radnje koje štetno i neselektivno utiču na pripadnike zajednice, u ovom slučaju srpske”. Britanci su slično procenili. Ambasada Nemačke se pridružila i podsetila na sankcije koje je EU zbog sličnih akcija uvela Prištini polovinom 2023. godine. U grču, strahu, anksioznosti i građani veruju da je međunarodna zajednica kao aktivni učesnik dnevne politike na Kosovu i deo problema.

– Od njih ne očekujem više ništa. Već dve godine im govorimo jednu istu stvar. Na poslednjem sastanku sa nemačkim izaslanikom za Zapadni Balkan, Manuelom Saracinom, predložio sam da mu damo snimljeni CD, jer samo upadamo iz krize u krizu, a ni za jednu od prethodnih nije nađeno rešenje – podseća Radaković koji prisustvuje skoro svim sastancima koji se organizuju sa međunarodnim zvaničnicima u poseti Prištini.

– Svi su već zaboravili na obustavljanje platnog prometa i zatvaranja u Poštanske štedionice. Pošta Kosova nije alternativa za Poštu Srbije. Moja majka ima dva tumora i mora da putuje do Raške i nazad 150 kilometara, dva puta mesečno, da bi podigla penziju. Nema alternative za institucije koje su zatvorene – navodi Radaković.

Kosovo je proglasilo nezavisnost februara 2008. godine na krilima plana Martija Ahtisarija, nekadašnjeg predsednika Finske, specijalnog predstavnika UN-a za Kosovo. Taj plan je bio deo obrazloženja Nobelovog komiteta da mu dodele Nobelovu nagradu za mir, oktobra 2008. Integrisan u kosovski Ustav, dalje i u brojne zakone, plan je dao osnove za decentralizaciju institucionalne vlasti i stvaranje deset opština sa srpskom većinom na Kosovu, od kojih su četiri severno od Ibra. Takođe je otvorio mogućnost za saradnju među srpskim opštinama unutar Kosova, ali i sa centralnom Srbijom. To je dovelo do koncepta Zajednice srpskih opština (ZSO) dogovorene 2013. u Briselu Prvim sporazumom o principima koji regulišu normalizaciju odnosa, ratifikovanog juna iste godine dvotrećinskom većinom u kosovskom parlamentu. Tada je nekoliko stotina pristalica Pokreta Samoopredeljenje blokiralo ulaz poslanika u Skupštinu Kosova i organizovalo masovne ulične proteste protiv ZSO-a. Lider Pokreta Aljbin Kurti je bio i ostao isključivo protiv Briselskog sporazuma i stvaranja ZSO-a. Iznenađujuće je da su strane diplomate i pomislile da bi bio spreman da ga provede.

Početna tačka Briselskog procesa, koji je startovao jula 2011. godine, bio je upravo Ahtisarijev plan, iako ga zvanični Beograd nikada nije prihvatio. Srbi su nekoliko nedelja kasnije postavili barikade na severu Kosova. Specijalna rešenja za sever i srpsku zajednicu o kojima se povremeno govorilo u međunarodnim krugovima su isparila, a veliki briselski okvir se smanjio na francusko-nemački plan i Ohridski sporazum. Građani četiri opštine na Severu su ubeđeni da im je i međunarodna zajednica svesno bacala prašinu u oči.

– Od samog početka Briselske sporazume smo čitali kako su objavljivani na tri jezika i često su postojale razlike u tekstu, u zavisnosti koju verziju čitaš. Danas, ni ja koji se bavim vladavinom prava ne znam šta je francusko-nemački plan, ali narod opravdano veruje da je ovo što se dešava deo tog plana. Možda je to neka teorija zavere, ali pošto nema nikakve alternative, ostaje samo razumevanje da je implementacija isplanirana baš ovako, do najsitnijih detalja, da se držimo u matriksu dok ne progutamo žabu – kaže Radaković.

Utisak je da je tokom avgusta i septembra najglasnija tišina zvaničnika, koju prekine tek neki kontrolisani tok informacija. Medijsko izveštavanje zarobljeno je između političke instrumentalizacije i ignorisanja.

Žila kucavica Severne Mitrovice, Ulica kralja Petra, u svetu u kome se politika diše, a nacionalizam maže na hleb, jasno očitava impuls grada.

Ljudi su ranije imali nade. U poslednjih nekoliko meseci se dosta ljudi odselilo. Nema tog osećaja sreće koji je postojao ranije. Retko ko nije na tabletama za smirenje, na antidepresivima – opisuje Sandra Dobrić

– Ranije je bio pun grad, pogledaj sada – pokazuje Sandra Dobrić na šetalište i dodaje da “uveče, praktično nema nikoga. Svi radije sede u kućama. Uskraćeno nam je pravo na jezik, pravo na kretanje, osnovna ljudska prava”.

Na jednom kraju Ulice kralja Petra je čuveni most na Ibru. Iz bezbednosnih razloga od 1999. godine na njemu stoje pripadnici KFOR-a, NATO-snaga na Kosovu. Još tri puta, prohodna za automobilski saobraćaj, spajaju južni i severni deo Mitrovice. Ali ovaj most je i danas simbol granice razdvajanja. Nedavno je prekrečen u belo. Na njegovoj severnoj strani danonoćno dežuraju vojna vozila italijanskih karabinjera. Većina Srba ga vidi kao simbol otpora. U očima kosovske vlasti je kao trn koji mora biti izvađen. Rešeni su da ga otvore čak i kada Kvinta (SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija) i NATO to ne podržavaju. Tokom procesa dogovaranja u Briselu, na mostu je sagrađen park mira, pa sklanjan. Ulica kralja Petra je pretvorena u šetalište, a na njenom drugom kraju je postavljena visoka bronzana figura kneza Lazara, pogleda i prsta uperenog ka Gazimestanu. U podne, šetalište bi vrvilo, graja bi bila posvuda. Danas se razaznaje svaka reč. I zastave Srbije raširene od krošnje do krošnje pokidao je kosovski vetar.

– Ljudi su ranije imali nade. U poslednjih nekoliko meseci se dosta ljudi odselilo. Nema tog osećaja sreće koji je postojao ranije. Retko ko nije na tabletama za smirenje, na antidepresivima. Ti ne možeš da izdržiš tu napetost koja se u vazduhu oseća – opisuje Sandra Dobrić.

Šarm grada, svirke, kulturu, umetnost je proždrla politika. Nedavno je trebalo da se održi predstava u Mitrovačkom dvoru, ali kako je taj prostor pod upravom privremenog organa, izvođenje je odloženo.

Dobrić je diplomirala međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka u Beogradu sa jasnim ciljem da se što pre vrati kući, da pomogne. Verovala je. Svakodnevno razgovora sa građanima. Vox populi u iscrpljenom gradu.

– Ljudi su u neverici. Pitaju nas novinare znamo li šta je sledeće. Sve je moguće, jer ni ovakav život niko nije mogao zamisliti. Pomoć od Beograda ne očekuju, jer vide kuda sve ovo vodi, a i kako bi kada su srpske ustanove isterane – kaže Dobrić.

Radila je u Privrednoj komori Kosova i Metohije, koja je u ovim procesima visoke politike što ne mari za malog čoveka “puštena da se ugasi”, ali ne zvanično. Zato godinama unazad nema ko da joj potpiše odluku o raskidu radnog odnosa, koji suštinski ne postoji. Nema ko da kaže da je kraj.

Jedan od simbola severnog dela Kosovske Mitrovice bio je i čuveni kafić “Dolce vita”, sladak život. Poslednjih nedelja i on je dobio novog vlasnika, Albanca. Sada iz izloga poručuje “C’est la vie” – takav je život.

– Samo se jednog dana probudiš i tvoj grad više nije tvoj. Neko uđe, promeni naziv. Više nije Kosovo, nego Kosova – zaključila je Dobrić.

Veruje da će ostati u gradu da radi svoj posao, beleži i izveštava. Za 40-godišnjeg Dušana Radakovića je crvena linija jasna. Sin mu je krenuo u prvi razred osnovne škole. Integracija u kosovski obrazovni sistem ne dolazi u obzir.

Obrazovanje i zdravstvo, najčvršće je garantovala međunarodna zajednica, trebalo je da budu deo Zajednice srpskih opština, ali… “C’est la vie.”

(Nastavlja se)

Tekst je prenet sa portala Novosti.